српски » арапски   Везници 3


96 [деведесет и шест]

Везници 3

-

+ ‫96 [ستة وتسعون]‬96 [stat wataseun]

+ ‫أدوات الربط 3‬iadawat alrabt 3

Кликните да видите текст:   
српскиالعربية
Ја устајем чим будилник зазвони. ‫س---- ح---- ي-- ا-----.‬
s------ h----- y---- a--------. 		+
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. ‫أ--- ب----- ح---- أ--- ب-------.‬
a------ b------- h----- '---- b-----------. 		+
Ја престајем радити чим напуним 60. ‫س----- ع- ا---- ح---- أ--- ا-----.‬
s--------- e-- a------ h---- '------ a------. 		+
   
Када ћете позвати? ‫م-- س---- ب------ ؟-
m-- s-------- b-------- ? 		+
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. ‫ح---- ت--- ل- ا-----.‬
h---- t----- l- a--------. 		+
Он ће звати чим буде имао нешто времена. ‫س---- ب------ ح---- ت--- ل- ا------
s------- b-------- h---- t----- l-- a-------t 		+
   
Колико дуго ћете радити? ‫إ-- م-- س------
'----- m---- s----? 		+
Ја ћу радити док будем могао / могла. ‫س---- م- د-- ق----- ع-- ذ--.‬
s------ m-- d--- q------ e---- d-----. 		+
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. ‫س---- م- د-- ب--- ج---.‬
i------- m-- d--- b------ j------. 		+
   
Он лежи у кревету уместо да ради. ‫إ-- م---- ع-- ا----- ب-- أ- ي---.‬
'----- m------- e---- a------ b-- '-- y------. 		+
Она чита новине уместо да кува. ‫ه- ت--- ا------ ب-- أ- ت---.‬
h- t---- a-------- b-- '-- t-------. 		+
Он седи у кафани уместо да иде кући. ‫إ-- ي--- ف- ا----- ب-- أ- ي--- إ-- ا----.‬
'----- y----- f- a------ b-- '-- y------ '----- a-----. 		+
   
Колико ја знам, он станује овде. ‫ح-- ع--- ه- ي--- ه--.‬
h--- e------ h- y----- h---. 		+
Колико ја знам, његова жена је болесна. ‫ح-- ع--- ز---- م----.‬
h--- e---- z------- m-------. 		+
Колико ја знам, он је незапослен. ‫ح-- ع--- ه- ع--- ع- ا----.‬
h--- e---- h- e---- e-- a-----. 		+
   
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. ‫ل- ل- أ--- ف- ا---- ل--- ف- ا-----.‬
l- l- '------ f- a----- l----- f- a------. 		+
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. ‫ل- ل- ت---- ا------ ل--- ف- ا-----.‬
l- l- t------- a-------- l----- f- a------. 		+
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. ‫ل- ل- أ-- ا----- ل--- ف- ا-----.‬
l- l- '----- a------ l----- f- a------. 		+
   

Преузмите MP3 фајлове (.zip фајлове)

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека.

Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!
Одгонетните језик!
Словенски спада у јужно******ске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја.

То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!