српски » енглески UK   нешто желети


70 [седамдесет]

нешто желети

-

70 [seventy]

to like something

70 [седамдесет]

нешто желети

-

70 [seventy]

to like something

Кликните да видите текст:   
српскиEnglish UK
Желите ли пушити? Wo--- y-- l--- t- s----?
Желите ли плесати? Wo--- y-- l--- t- d----?
Желите ли шетати? Wo--- y-- l--- t- g- f-- a w---?
   
Ја желим пушити. I w---- l--- t- s----.
Желиш ли цигарету? Wo--- y-- l--- a c--------?
Он жели ватрe. He w---- a l----.
   
Ја желим нешто пити. I w--- t- d---- s--------.
Ја желим нешто јести. I w--- t- e-- s--------.
Ја се желим мало одморити. I w--- t- r---- a l-----.
   
Ја Вас желим нешто питати. I w--- t- a-- y-- s--------.
Ја Вас желим за нешто замолити. I w--- t- a-- y-- f-- s--------.
Ја Вас желим на нешто позвати. I w--- t- t---- y-- t- s--------.
   
Шта желите молим? Wh-- w---- y-- l---?
Желите ли кафу? Wo--- y-- l--- a c-----?
Или радије желите чај? Or d- y-- p----- a t--?
   
Ми се желимо возити кући. We w--- t- d---- h---.
Желите ли ви такси? Do y-- w--- a t---?
Они желе телефонирати. Th-- w--- t- m--- a c---.
   

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности.

На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестова биле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили касније у животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.
Одгонетните језик!
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни _______ са старо_______м. Тај антички _______ језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је _______ као лингуа франка. Ново_______ је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи.

Развио се из старо******ог. Кад је тачно настао савремени _______, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старо_______. Ипак су се у ново******ом задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се ******ом абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да _______ спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од ******ог...