српски » француски   нешто морати


72 [седамдесет и два]

нешто морати

-

72 [soixante-douze]

devoir faire qc.

72 [седамдесет и два]

нешто морати

-

72 [soixante-douze]

devoir faire qc.

Кликните да видите текст:   
српскиfrançais
Морати de---r
Ја морам послати писмо. Je d--- e------ u-- l-----.
Ја морам платити хотел. Je d--- p---- l------.
   
Ти мораш рано устати. Tu d--- t- l---- t--.
Ти мораш пуно радити. Tu d--- b------- t---------.
Ти мораш бити тачан / тачнa. Tu d--- ê--- à l------.
   
Он мора напунити резервоар. Il d--- f---- l- p----.
Он мора поправити ауто. Il d--- r------ l- v------.
Он мора oпрати ауто. Il d--- l---- l- v------.
   
Она мора куповати. El-- d--- f---- d-- a-----.
Она мора чистити стан. El-- d--- f---- l- m----- d--- l------------.
Она мора прати веш. El-- d--- l---- l- l----.
   
Ми морамо одмах ићи у школу. No-- d----- a---- t--- d- s---- à l------.
Ми морамо одмах ићи на посао. No-- d----- a---- t--- d- s---- a- t------.
Ми морамо одмах ићи лекару. No-- d----- a---- t--- d- s---- c--- l- m------.
   
Ви морате чекати аутобус. Vo-- d---- a------- l- b--.
Ви морате чекати воз. Vo-- d---- a------- l- t----.
Ви морате чекати такси. Vo-- d---- a------- l- t---.
   

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима.

То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...
Одгонетните језик!
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова.

За _______ су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи _______ је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком _______ као другим језиком. Тако _______ спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!