српски » јапански   Годишња доба и време


16 [шеснаест]

Годишња доба и време

-

+ 16 [十六]16 [Jūroku]

+ 季節と天気kisetsu to tenki

Кликните да видите текст:   
српски日本語
Ово су годишња доба: 季節- あ--- 。
k------ g- a------.
+
Пролеће, лето, 春、--
h---- n----,
+
jесен и зима. 秋、- 。
a--- f---.
+
   
Лето је вруће. 夏は 暑- で- 。
n---------------.
+
Лети сија сунце. 夏に- 太-- 照--- 。
n---- n- w- t---- g- t-------.
+
Лети радо идемо шетати. 私達- 夏-- 好-- 散-- 行--- 。
w----------- w- n---- n- w- k------ s---- n- i------.
+
   
Зима је хладна. 冬は 寒- で- 。
f--- w- s--------.
+
Зими пада снег или киша. 冬に- 雪- 雨- 降--- 。
f--- n- w- y--- y- a------------.
+
Зими радо остајемо код куће. 私達- 冬- 家- い--- 好--- 。
w----------- w- f--- w- i- n- i-- n- g- s-------.
+
   
Хладно је. 寒い で- 。
s--------.
+
Пада киша. 雨が 降-- い-- 。
a-- g- f---- i----.
+
Ветровито је. 風が 強- で- 。
k--- g- t---------.
+
   
Топло је. 暖か- で- 。
a----------.
+
Сунчано је. 日が 照-- い-- 。
n----- g- t---- i----.
+
Ведро је. よく 晴-- い-- 。
y--- h----- i----.
+
   
Какво је време данас? 今日- 天-- ど--- か ?
k-- n- t---- w- d----- k-?
+
Данас је хладно. 今日- 寒- で- 。
k-- w- s--------.
+
Данас је топло. 今日- 暖-- で- 。
k-- w- a----------.
+
   

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља "проблем". И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности.

С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Одгонетните језик!
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни _______ са старо_______м. Тај антички _______ језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је _______ као лингуа франка. Ново_______ је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи.

Развио се из старо******ог. Кад је тачно настао савремени _______, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старо_______. Ипак су се у ново******ом задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се ******ом абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да _______ спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од ******ог...