српски » јапански   У робној кући


52 [педесет и два]

У робној кући

-

+ 52 [五十二]52 [Gojūni]

+ デパートでdepāto de

Кликните да видите текст:   
српски日本語
Идемо ли у једну робну кућу? デパ--- 行----- か ?
d----- n- i-------- k-?
+
Ја морам обавити куповину. 買い-- し---- い---- 。
k------ o s-------- w- i-------.
+
Хоћу пуно тога да купим. たく-- 買--- で- 。
t------ k---------.
+
   
Где су канцеларијски артикли? 文房----- ど- で- か ?
b------ u---- w- d------- k-?
+
Требам коверте и папир за писма. 封筒- 便-- 要--- 。
f--- t- b----- g- i------.
+
Требам хемијске оловке и фломастере. ボー---- フ------ 要--- 。
b------ t- f-------- g- i------.
+
   
Где је намештај? 家具---- ど- で- か ?
k--- u---- w- d------- k-?
+
Требам ормар и комоду. タン-- 整----- 要--- 。
t---- t- s---- d---- g- i------.
+
Требам писаћи сто и регал. 机と 棚- 要--- 。
t----- t- t--- g- i------.
+
   
Где су играчке? おも------ ど- で- か ?
o----- u---- w- d------- k-?
+
Требам лутку и медведића. 人形- テ----- 要--- 。
n----- t- t------ g- i------.
+
Требам фудбалску лопту и шах. サッ------ チ--- 要--- 。
s-------- t- c---- g- i------.
+
   
Где је алат? 工具---- ど- で- か ?
k--- u---- w- d------- k-?
+
Trebam čekić i kliješta. ハン--- ペ--- 要--- 。
h---- t- p----- g- i------.
+
Trebam bušilicu i odvijač. ドリ-- ね---- 要--- 。
d----- t- n----------- g- i------.
+
   
Где је накит? アク-------- ど- で- か ?
a-------- u---- w- d------- k-?
+
Требам огрлицу и наруквицу. ネッ---- ブ------ 要--- 。
n-------- t- b---------- g- i------.
+
Требам прстен и наушнице. 指輪- イ----- 要--- 。
y----- t- i------ g- i------.
+
   

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга.

Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Одгонетните језик!
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој ******ског. Вијетнамски је тонски језик.

То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У ******ском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је _______ изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!