српски » пољски   Присвојне заменице 2


67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

-

67 [sześćdziesiąt siedem]

Zaimki dzierżawcze 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

-

67 [sześćdziesiąt siedem]

Zaimki dzierżawcze 2

Кликните да видите текст:   
српскиpolski
наочале ok----y
Он је заборавио своје наочале. On z-------- s----- o-------.
Ма где су му наочале? Gd--- o- m- s---- o------?
   
сат ze--r
Његов сат је покварен. Je-- z---- j--- z------.
Сат виси на зиду. Te- z---- w--- n- ś------.
   
пасош pa-----t
Он је изгубио свој пасош. On z----- s--- p-------.
Где је оставио свој пасош? Gd--- o- m- s--- p-------?
   
они – њихово on- / o-- – i-h
Деца не могу наћи своје родитеље. Te d----- n-- m--- z------ s----- r-------.
Али ето долазе њихови родитељи! Pr------ t-- i-- j-- i-- r------!
   
Ви – Ваше pa- – p--a
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ja- m----- p--- p------ p---- M-----?
Где је Ваша жена, господине Милер? Gd--- j--- p--- ż---- p---- M-----?
   
Ви – Ваше pa-- – p--i
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ja- m----- p--- p------ p--- S------?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Gd--- j--- p--- m--- p--- S------?
   

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација.

Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!
Одгонетните језик!
Фински је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у угро-******е језике. У уском је сродству с естонским, док је с мађарским у далеком сродству. Као уралски језик пуно се разликује од индогерманских језика. Пример за то је аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматичке функције изражавају слоговима који се додају на основни облик. Тако настају дуге речи које су тако типичне за _______ језик.

Још једно обележје ******ог језика су многи вокали. У ******ој граматици постоји 15 различитих падежа. Код нагласка је важно да се разликује између дугих и кратких вокала. Писани и говорни _______ значајно се међусобно разликују. У другим европским језицима овај феномен је мање изражен. Све то чини _______ не баш једноставним језиком… Свих правила се, међутим, доследно придржава. А оно што је лепо у ******ом је да је то апсолутно логичан језик!