српски » кинески   Годишња доба и време


16 [шеснаест]

Годишња доба и време

-

+ 16[十六]16 [Shíliù]

+ 四季和天气sìjì hé tiānqì

Кликните да видите текст:   
српски中文
Ово су годишња доба: 这是 一--- 四- :
z-- s-- y- n--- z---- d- s---:
+
Пролеће, лето, 春天- 夏-
C-------- x-----n
+
jесен и зима. 秋天 和 冬-
q------ h- d------n
+
   
Лето је вруће. 夏天 很 热 。
x------ h-- r-.
+
Лети сија сунце. 夏天 总- 出-- 。
X------ z--- s-- c-- t------.
+
Лети радо идемо шетати. 夏天 我- 喜- 去 散- 。
X------ w---- x----- q- s----.
+
   
Зима је хладна. 冬天 很 冷 。
D------- h-- l---.
+
Зими пада снег или киша. 冬天 下- 或 下- 。
D------- x-- x-- h-- x-- y-.
+
Зими радо остајемо код куће. 冬天 我- 喜- 呆- 家- 。
D------- w---- x----- d-- z-- j----.
+
   
Хладно је. 天气 很 冷
T----- h-- l--g
+
Пада киша. 天 在 下-
t--- z----- yǔ
+
Ветровито је. 有 风 。
y-- f---.
+
   
Топло је. 天 暖- 。
T--- n------.
+
Сунчано је. 阳光 灿-- 天- 。
Y-------- c----- d- t-----.
+
Ведро је. 天气 晴- 。
T----- q-------.
+
   
Какво је време данас? 今天 天- 怎-- ?
J------ t----- z---- y---?
+
Данас је хладно. 今天 天- 很- 。
J------ t----- h-- l---.
+
Данас је топло. 今天 天- 暖- 。
J------ t----- n------.
+
   

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности.

С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Одгонетните језик!
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни _______ са старо_______м. Тај антички _______ језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је _______ као лингуа франка. Ново_______ је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи.

Развио се из старо******ог. Кад је тачно настао савремени _______, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старо_______. Ипак су се у ново******ом задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се ******ом абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да _______ спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од ******ог...