Разговорник

ru Покупки   »   sr Куповина

54 [пятьдесят четыре]

Покупки

Покупки

54 [педесет и четири]

54 [pedeset i četiri]

Куповина

[Kupovina]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Я хотел бы / хотела бы купить подарок. Ј--ж-ли- к-п--- ---л--. Ј- ж---- к----- п------ Ј- ж-л-м к-п-т- п-к-о-. ----------------------- Ја желим купити поклон. 0
J- -e------p--- --kl--. J- ž---- k----- p------ J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------- Ja želim kupiti poklon.
Но ничего очень дорогого. А-- н-шта пр-ви-е----по. А-- н---- п------ с----- А-и н-ш-а п-е-и-е с-у-о- ------------------------ Али ништа превише скупо. 0
Ali--i-------v--e -ku--. A-- n---- p------ s----- A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------ Ali ništa previše skupo.
Может быть сумочку? Имат--ли м-ж-а --ш--? И---- л- м---- т----- И-а-е л- м-ж-а т-ш-у- --------------------- Имате ли можда ташну? 0
Im-te-------da -ašnu? I---- l- m---- t----- I-a-e l- m-ž-a t-š-u- --------------------- Imate li možda tašnu?
Какой цвет Вы хотели бы? Кој---ој- ж-лит-? К--- б--- ж------ К-ј- б-ј- ж-л-т-? ----------------- Коју боју желите? 0
Ko-u --ju-ž-l-t-? K--- b--- ž------ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite?
Чёрный, коричневый или белый? Црну, --а---ил---елу? Ц---- б---- и-- б---- Ц-н-, б-а-н и-и б-л-? --------------------- Црну, браон или белу? 0
Cr--- braon--li-----? C---- b---- i-- b---- C-n-, b-a-n i-i b-l-? --------------------- Crnu, braon ili belu?
Большую или маленькую? В--ику---- -алу? В----- и-- м---- В-л-к- и-и м-л-? ---------------- Велику или малу? 0
V-li---ili--alu? V----- i-- m---- V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu?
Можно посмотреть эту? Мо-у-л- -ид-т--ов-? М--- л- в----- о--- М-г- л- в-д-т- о-у- ------------------- Могу ли видети ову? 0
Mog--l- vi-eti---u? M--- l- v----- o--- M-g- l- v-d-t- o-u- ------------------- Mogu li videti ovu?
Она кожаная? Ј- ли----ко--? Ј- л- о- к---- Ј- л- о- к-ж-? -------------- Је ли од коже? 0
Je -i o- --ž-? J- l- o- k---- J- l- o- k-ž-? -------------- Je li od kože?
Или она из искуственых материалов? Или-ј- од---ш-а---- --т---ј---? И-- ј- о- в-------- м---------- И-и ј- о- в-ш-а-к-г м-т-р-ј-л-? ------------------------------- Или је од вештачког материјала? 0
Ili-je----v-št-čkog -at-----la? I-- j- o- v-------- m---------- I-i j- o- v-š-a-k-g m-t-r-j-l-? ------------------------------- Ili je od veštačkog materijala?
Конечно кожаная. Нара--о--од-к---. Н------- о- к---- Н-р-в-о- о- к-ж-. ----------------- Наравно, од коже. 0
N---vno---d k--e. N------- o- k---- N-r-v-o- o- k-ž-. ----------------- Naravno, od kože.
Это особенно хорошее качество. Т- -е на--ч--о добар -в-л-тет. Т- ј- н------- д---- к-------- Т- ј- н-р-ч-т- д-б-р к-а-и-е-. ------------------------------ То је нарочито добар квалитет. 0
T--je-naro---- d---r---al-t-t. T- j- n------- d---- k-------- T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. ------------------------------ To je naročito dobar kvalitet.
И сумка действительно очень дешёвая. А-т---а -- з---та--ов-љн-. А т---- ј- з----- п------- А т-ш-а ј- з-и-т- п-в-љ-а- -------------------------- А ташна је заиста повољна. 0
A-ta--- -e --i--a po-o---a. A t---- j- z----- p-------- A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------- A tašna je zaista povoljna.
Она мне нравится. Ова-ми с---оп-д-. О-- м- с- д------ О-а м- с- д-п-д-. ----------------- Ова ми се допада. 0
Ov---i--e dop-d-. O-- m- s- d------ O-a m- s- d-p-d-. ----------------- Ova mi se dopada.
Я её возьму. Ов---- узе-и. О-- ћ- у----- О-у ћ- у-е-и- ------------- Ову ћу узети. 0
O-- c-u-u-et-. O-- c-- u----- O-u c-u u-e-i- -------------- Ovu ću uzeti.
Смогу я её, если нужно, поменять? Мо-у ли -- --е-т-а--о --мен--и? М--- л- ј- е--------- з-------- М-г- л- ј- е-е-т-а-н- з-м-н-т-? ------------------------------- Могу ли је евентуално заменити? 0
M-gu-----------t--ln--z-meni-i? M--- l- j- e--------- z-------- M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-n-t-? ------------------------------- Mogu li je eventualno zameniti?
Само собой разумеется. Подр-зу---а-с-. П---------- с-- П-д-а-у-е-а с-. --------------- Подразумева се. 0
Po-ra-u--v----. P---------- s-- P-d-a-u-e-a s-. --------------- Podrazumeva se.
Мы упакуем её как подарок. За-а-----ем- ----а---ок---. З----------- ј- к-- п------ З-п-к-в-ћ-м- ј- к-о п-к-о-. --------------------------- Запаковаћемо је као поклон. 0
Za-a--vać------------ok-on. Z------------ j- k-- p------ Z-p-k-v-c-e-o j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Zapakovaćemo je kao poklon.
Касса вон там. Та-----еко--е-бл-г--на. Т--- п---- ј- б-------- Т-м- п-е-о ј- б-а-а-н-. ----------------------- Тамо преко је благајна. 0
Tamo p-eko je-b-a---na. T--- p---- j- b-------- T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna.

Кто кого понимает?

В мире около 7 миллиардов человек. У всех есть язык. К сожалению, он не всегда один и тот же. Чтобы разговаривать с другими нациями, нам нужно изучать языки. Это часто очень затруднительно. Но есть языки, которые друг на друга очень похожи. Говорящие на них понимают друг друга, не владея другим языком. Этот феномен называется mutual intelligibility . При этом различают два варианта. Первый вариант - это устный взаимопонимание обоих сторон. Говорящие понимают в этом случае друг друга, когда говорят с собой. Но письменную форму другого языка они не понимают. Причина этого в том, что у языков различное письмо. Примером этого служат языки хинди и урду. Письменное взаимопонимание обоих сторон - это второй вариант. Здесь понимают другой язык в письменной форме. Но когда говорящие говорят, они плохо понимают друг друга. Причина этого в очень разном произношении. Примером этого служат немецкий и нидерландский языки. Большинство языков, находящихся в тесном родстве, содержат два варианта. Это значит, они в письменной и устной форме имеют феномен mutual intelligibility . Русский и украинский языки или тайский и лаосский служат здесь примерами. Но есть также ассиметричная форма феномена mutual intelligibility . Это случай, когда говорящие понимают друг друга по-разному хорошо. Португальцы понимают испанцев лучше, чем испанцы португальцев. Также австрийцы понимают немцев лучше, чем наоборот. В этих примерах препятствием являются произношение и диалект. Кто, действительно, хочет вести хорошие беседы, должен этому учиться…