Разговорник

ru Задавать вопросы 1   »   sr Постављати питања 1

62 [шестьдесят два]

Задавать вопросы 1

Задавать вопросы 1

62 [шездесет и два]

62 [šezdeset i dva]

Постављати питања 1

[Postavljati pitanja 1]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Учить у-и-и у---- у-и-и ----- учити 0
uči-i u---- u-i-i ----- učiti
Ученики много учат? Уч- -и --ен-ци----го? У-- л- у------ м----- У-е л- у-е-и-и м-о-о- --------------------- Уче ли ученици много? 0
U-e-l---č-n-ci -nogo? U-- l- u------ m----- U-e l- u-e-i-i m-o-o- --------------------- Uče li učenici mnogo?
Нет, они учат мало. Не,---и--че мало. Н-- о-- у-- м---- Н-, о-и у-е м-л-. ----------------- Не, они уче мало. 0
Ne- on- uče -alo. N-- o-- u-- m---- N-, o-i u-e m-l-. ----------------- Ne, oni uče malo.
Спрашивать п--а-и п----- п-т-т- ------ питати 0
pit-ti p----- p-t-t- ------ pitati
Вы часто спрашиваете учителя? П---т- -и-ч--то-----е--? П----- л- ч---- у------- П-т-т- л- ч-с-о у-и-е-а- ------------------------ Питате ли често учитеља? 0
P-ta-- l--------učit--j-? P----- l- č---- u-------- P-t-t- l- č-s-o u-i-e-j-? ------------------------- Pitate li često učitelja?
Нет, я его спрашиваю не часто. Не, -е-п-т-м-г--ч----. Н-- н- п---- г- ч----- Н-, н- п-т-м г- ч-с-о- ---------------------- Не, не питам га често. 0
Ne, ne-p---m g- ----o. N-- n- p---- g- č----- N-, n- p-t-m g- č-s-o- ---------------------- Ne, ne pitam ga često.
Отвечать одговорити о--------- о-г-в-р-т- ---------- одговорити 0
odg--or--i o--------- o-g-v-r-t- ---------- odgovoriti
Ответьте, пожалуйста. О--ово--т---м---- Вас. О---------- м---- В--- О-г-в-р-т-, м-л-м В-с- ---------------------- Одговорите, молим Вас. 0
Odgo-or---,-m-----V--. O---------- m---- V--- O-g-v-r-t-, m-l-m V-s- ---------------------- Odgovorite, molim Vas.
Я отвечаю. Ј- -дгов-ра-. Ј- о--------- Ј- о-г-в-р-м- ------------- Ја одговарам. 0
Ja odgov--am. J- o--------- J- o-g-v-r-m- ------------- Ja odgovaram.
Работать ра---и р----- р-д-т- ------ радити 0
r----i r----- r-d-t- ------ raditi
Он как раз работает? Р-------о- -п-ав-? Р--- л- о- у------ Р-д- л- о- у-р-в-? ------------------ Ради ли он управо? 0
R-di--- -n -p-a-o? R--- l- o- u------ R-d- l- o- u-r-v-? ------------------ Radi li on upravo?
Да, он как раз работает. Да, у---во ---и. Д-- у----- р---- Д-, у-р-в- р-д-. ---------------- Да, управо ради. 0
D-- u-rav- -adi. D-- u----- r---- D-, u-r-v- r-d-. ---------------- Da, upravo radi.
Идти дол--ити д------- д-л-з-т- -------- долазити 0
dol-zi-i d------- d-l-z-t- -------- dolaziti
Вы идёте? Д---зи-- л--В-? Д------- л- В-- Д-л-з-т- л- В-? --------------- Долазите ли Ви? 0
Dolaz--- -i --? D------- l- V-- D-l-z-t- l- V-? --------------- Dolazite li Vi?
Да, мы сейчас прийдем. Да,--о--зим----ма-. Д-- д------- о----- Д-, д-л-з-м- о-м-х- ------------------- Да, долазимо одмах. 0
D-- d-la---- o-m--. D-- d------- o----- D-, d-l-z-m- o-m-h- ------------------- Da, dolazimo odmah.
Жить ст---в--и с-------- с-а-о-а-и --------- становати 0
s--n-v-ti s-------- s-a-o-a-i --------- stanovati
Вы живёте в Берлине? Ст---јет--л- - -ерл-н-? С-------- л- у Б------- С-а-у-е-е л- у Б-р-и-у- ----------------------- Станујете ли у Берлину? 0
St-n-jet--l--u B---inu? S-------- l- u B------- S-a-u-e-e l- u B-r-i-u- ----------------------- Stanujete li u Berlinu?
Да, я живу в Берлине. Д-, -а --ану--- у ------у. Д-- ј- с------- у Б------- Д-, ј- с-а-у-е- у Б-р-и-у- -------------------------- Да, ја станујем у Берлину. 0
D----a -----je- --B--linu. D-- j- s------- u B------- D-, j- s-a-u-e- u B-r-i-u- -------------------------- Da, ja stanujem u Berlinu.

Кто хочет говорить, должен писать!

Учить иностранные языки - не всегда просто. Особенно разговор для многих учеников, изучающих иностранный язык, в начале часто бывает сложным. Многие не решаются сказать предложения на новом языке. Они очень боятся сделать ошибки. Для таких учеников выходом могло бы стать письмо. Потому что тот, кто хочет хорошо говорить, должен как можно больше писать! Письмо помогает нам при этом, привыкнуть к новому языку. Это объясняется несколькими причинами. Письмо работает по-другому в отличие от речи. Это более сложный процесс. Во время письма мы думаем дольше, какие слова мы выберем. Благодаря этому наш мозг работает интенсивнее с новым языком. Во время письма мы также больше расслаблены. Никого нет, кто ждёт ответа. Так, постепенно у нас пройдёт страх перед иностранным языком. Письмо, кроме того, способствуют развитию творчества. Мы чувствуем себя свободнее и играем больше с новым языком. Письмо оставляет нам также больше времени, чем речь. И это поддерживает нашу память! Самым большим преимуществом письма является дистанцированная форма. Т.е. мы можем точно увидеть результат нашего языка. Мы перед собой видим всё чётко. Так мы можем лучше исправлять свои ошибки и при этом учиться. Что писать на новом языке, в принципе, всё равно. Важно только то, что регулярно формулируешь письменные предложения. Кто хочет поупражняться в этом, тому нужно найти друга по переписке за границей. Когда-нибудь вам нужно будет встретиться всё-таки лично. Он увидит, что говорить сейчас намного легче