Разговорник

ru Прошедшая форма модальных глаголов 2   »   sr Прошлост модалних глагола 2

88 [восемьдесят восемь]

Прошедшая форма модальных глаголов 2

Прошедшая форма модальных глаголов 2

88 [осамдесет и осам]

88 [osamdeset i osam]

Прошлост модалних глагола 2

[Prošlo vreme modalnih glagola 2]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Мой сын не хотел играть с куклой. М-ј-с----- --е----- --рат- с- лу-к-м. М-- с-- н- х---- с- и----- с- л------ М-ј с-н н- х-е-е с- и-р-т- с- л-т-о-. ------------------------------------- Мој син не хтеде се играти са лутком. 0
M-- --- n- h-ed- se igrati sa--utko-. M-- s-- n- h---- s- i----- s- l------ M-j s-n n- h-e-e s- i-r-t- s- l-t-o-. ------------------------------------- Moj sin ne htede se igrati sa lutkom.
Моя дочь не хотела играть в футбол. М--а-ћ------е хт-д---г-а-и -удб-л. М--- ћ---- н- х---- и----- ф------ М-ј- ћ-р-а н- х-е-е и-р-т- ф-д-а-. ---------------------------------- Моја ћерка не хтеде играти фудбал. 0
Moja-c--r---n- -------g---i -u-b-l. M--- c----- n- h---- i----- f------ M-j- c-e-k- n- h-e-e i-r-t- f-d-a-. ----------------------------------- Moja ćerka ne htede igrati fudbal.
Моя жена не хотела играть со мной в шахматы. М--а --н-------е-е и-р--и------а--ном. М--- ж--- н- х---- и----- ш-- с- м---- М-ј- ж-н- н- х-е-е и-р-т- ш-х с- м-о-. -------------------------------------- Моја жена не хтеде играти шах са мном. 0
Moja žen- ne--t--e-----t----h s- m---. M--- ž--- n- h---- i----- š-- s- m---- M-j- ž-n- n- h-e-e i-r-t- š-h s- m-o-. -------------------------------------- Moja žena ne htede igrati šah sa mnom.
Мои дети не хотели идти гулять. М-------- н- хт-дош--ић--у ш--њ-. М--- д--- н- х------ и-- у ш----- М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у- --------------------------------- Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0
Mo-a-d-c- -e--t--o------i - šetnj-. M--- d--- n- h------ i--- u š------ M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-. ----------------------------------- Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Они не хотели убирать комнату. О-и н- -т-до-- п--п-е-ити -обу. О-- н- х------ п--------- с---- О-и н- х-е-о-е п-с-р-м-т- с-б-. ------------------------------- Они не хтедоше поспремити собу. 0
Oni--e h--doš- --s-re--ti-so-u. O-- n- h------ p--------- s---- O-i n- h-e-o-e p-s-r-m-t- s-b-. ------------------------------- Oni ne htedoše pospremiti sobu.
Они не хотели ложиться спать. О----е х---оше ић- - кре--т. О-- н- х------ и-- у к------ О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-. ---------------------------- Они не хтедоше ићи у кревет. 0
Oni -e-ht---še--c-- u--re-et. O-- n- h------ i--- u k------ O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-. ----------------------------- Oni ne htedoše ići u krevet.
Ему нельзя было есть мороженое. О- -- с-ед- --ст- сл-дол--. О- н- с---- ј---- с-------- О- н- с-е-е ј-с-и с-а-о-е-. --------------------------- Он не смеде јести сладолед. 0
On ne-----e j-s-- -la-ole-. O- n- s---- j---- s-------- O- n- s-e-e j-s-i s-a-o-e-. --------------------------- On ne smede jesti sladoled.
Ему нельзя было есть шоколад. О- не --е----е-т---о-ол-ду. О- н- с---- ј---- ч-------- О- н- с-е-е ј-с-и ч-к-л-д-. --------------------------- Он не смеде јести чоколаду. 0
On n--s--d---e-t- čoko---u. O- n- s---- j---- č-------- O- n- s-e-e j-s-i č-k-l-d-. --------------------------- On ne smede jesti čokoladu.
Ему нельзя было есть конфеты. Он--е----д- јести-бо-б-не. О- н- с---- ј---- б------- О- н- с-е-е ј-с-и б-м-о-е- -------------------------- Он не смеде јести бомбоне. 0
O- n--sm------s---b----n-. O- n- s---- j---- b------- O- n- s-e-e j-s-i b-m-o-e- -------------------------- On ne smede jesti bombone.
Мне можно было что-нибудь себе пожелать. Ја -ме--- н-шт----ж-л--и. Ј- с----- н---- з-------- Ј- с-е-о- н-ш-о з-ж-л-т-. ------------------------- Ја смедох нешто зажелети. 0
Ja ----o---e-t- -ažel---. J- s----- n---- z-------- J- s-e-o- n-š-o z-ž-l-t-. ------------------------- Ja smedoh nešto zaželeti.
Мне можно было купить платье. Ј--с--до--к-п----с-би---љ---. Ј- с----- к----- с--- х------ Ј- с-е-о- к-п-т- с-б- х-љ-н-. ----------------------------- Ја смедох купити себи хаљину. 0
Ja -m---h-k-pi-i --b- hal-i-u. J- s----- k----- s--- h------- J- s-e-o- k-p-t- s-b- h-l-i-u- ------------------------------ Ja smedoh kupiti sebi haljinu.
Мне можно было взять шоколадную конфету. Ј- -медох-узети-себ- је------а----. Ј- с----- у---- с--- ј---- п------- Ј- с-е-о- у-е-и с-б- ј-д-у п-а-и-у- ----------------------------------- Ја смедох узети себи једну пралину. 0
Ja -m-d-h uze-- seb- -edn- -ra----. J- s----- u---- s--- j---- p------- J- s-e-o- u-e-i s-b- j-d-u p-a-i-u- ----------------------------------- Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu.
Тебе можно было курить в самолёте? См-де л- ти ---и-- у---иону? С---- л- т- п----- у а------ С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-? ---------------------------- Смеде ли ти пушити у авиону? 0
S--de ----- p-ši-i - -v---u? S---- l- t- p----- u a------ S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-? ---------------------------- Smede li ti pušiti u avionu?
Тебе можно было пить пиво в больнице? См-де-ли -и--ити --в- - -олниц-? С---- л- т- п--- п--- у б------- С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и- -------------------------------- Смеде ли ти пити пиво у болници? 0
Sm--- li ti-pit- p----- boln-c-? S---- l- t- p--- p--- u b------- S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i- -------------------------------- Smede li ti piti pivo u bolnici?
Тебе можно было взять собаку с собой в гостиницу? С------- -и--овес---п-а --хоте-? С---- л- т- п------ п-- у х----- С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л- -------------------------------- Смеде ли ти повести пса у хотел? 0
Sm--- -- t- p-v-s-i -s--u------? S---- l- t- p------ p-- u h----- S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l- -------------------------------- Smede li ti povesti psa u hotel?
На каникулах детям можно было долго оставаться на улице. На-р-спу-т--де-а---е-о-- о--а-----ж- --н-. Н- р------- д--- с------ о----- д--- в---- Н- р-с-у-т- д-ц- с-е-о-е о-т-т- д-ж- в-н-. ------------------------------------------ На распусту деца смедоше остати дуже вани. 0
Na----pus-- d-c- ----o-- -s--t- duž---ani. N- r------- d--- s------ o----- d--- v---- N- r-s-u-t- d-c- s-e-o-e o-t-t- d-ž- v-n-. ------------------------------------------ Na raspustu deca smedoše ostati duže vani.
Им можно было долго играть во дворе. О-------о-- -у-о--е---р-т-----в--и--у. О-- с------ д--- с- и----- у д-------- О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-. -------------------------------------- Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0
O---sme--š- d-go-s- i-r--i-u-d---i---. O-- s------ d--- s- i----- u d-------- O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-. -------------------------------------- Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Им можно было долго не ложиться спать. Они--мед--- -------тати--у---. О-- с------ д--- о----- б----- О-и с-е-о-е д-г- о-т-т- б-д-и- ------------------------------ Они смедоше дуго остати будни. 0
On------o-- dugo-o-ta-i-b-d-i. O-- s------ d--- o----- b----- O-i s-e-o-e d-g- o-t-t- b-d-i- ------------------------------ Oni smedoše dugo ostati budni.

Советы от забывания

Учение не всегда легко. Даже если оно в радость, всё же может быть утомительным. Но когда мы что-то выучили, мы радуемся. Мы гордимся собой и нашим прогрессом. К сожалению, то, что мы учим, мы можем вновь забыть. Особенно в языках это частая проблема. Большинство из нас учат в школе один или несколько иностранных языков. После школы эти знание пропадают. Мы почти больше не говорим на языке. В повседневной жизни преобладает наш родной язык. Многие иностранные языки используются только во время отпуска. Но если знания регулярно не активизруются, они пропадут. Нашему мозгу нужна тренировка. Можно сказать, что он работает, как мускул. Этот мускул должен двигаться, иначе он ослабеет. Существуют также возможности предотвратить забывание. Самое важное постоянно применять выученное. При этом чёткие правила могут помочь. На различные выходные можно запланировать маленькую программу. В понедельник читаешь, например, книгу на иностранном языке. В среду слушаешь радиостанцию на иностранном языке. В пятницу пишешь в дневник на иностранном языке. Таким образом, меняешь чтение, аудирование и письмо. Тем самым знание активизируется различными способами. Все эти упражнения не должны быть долгими, полчаса достаточно. Но важно, чтобы занятия проходили регулярно! Исследования показывают, что однажды выученное остаётся на долгое время в мозге. Остаётся теперь только всё повторять…