Slovníček fráz

sk Učiť sa cudzie jazyky   »   sr Учити стране језике

23 [dvadsaťtri]

Učiť sa cudzie jazyky

Učiť sa cudzie jazyky

23 [двадесет и три]

23 [dvadeset i tri]

Учити стране језике

[Učiti strane jezike]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Kde ste sa naučili po španielsky? Г----те--а-ч----шп-нс--? Г-- с-- н------ ш------- Г-е с-е н-у-и-и ш-а-с-и- ------------------------ Где сте научили шпански? 0
Gd----- n--č-l--š-a----? G-- s-- n------ š------- G-e s-e n-u-i-i š-a-s-i- ------------------------ Gde ste naučili španski?
Hovoríte aj po portugalsky? Зн-т---- и-по-ту---ск-? З---- л- и п----------- З-а-е л- и п-р-у-а-с-и- ----------------------- Знате ли и португалски? 0
Z-at--l----p-r-----s-i? Z---- l- i p----------- Z-a-e l- i p-r-u-a-s-i- ----------------------- Znate li i portugalski?
Áno, a hovorím aj trochu po taliansky. Да,-- --к--е--н-м-- н-што --а-и----к-. Д-- а т----- з--- и н---- и----------- Д-, а т-к-ђ- з-а- и н-ш-о и-а-и-а-с-и- -------------------------------------- Да, а такође знам и нешто италијански. 0
Da--a --k-đ----am - --š---i-alij-----. D-- a t----- z--- i n---- i----------- D-, a t-k-đ- z-a- i n-š-o i-a-i-a-s-i- -------------------------------------- Da, a takođe znam i nešto italijanski.
Myslím si, že hovoríte veľmi dobre. Ми-лим -а -о-ор-т- в-о-- -обро. М----- д- г------- в---- д----- М-с-и- д- г-в-р-т- в-о-а д-б-о- ------------------------------- Мислим да говорите веома добро. 0
Mi-lim--a -o--rite-v-oma d-bro. M----- d- g------- v---- d----- M-s-i- d- g-v-r-t- v-o-a d-b-o- ------------------------------- Mislim da govorite veoma dobro.
Tie jazyky sú si dosť podobné. Т- -е---и-су-при-и-но---ични. Т- ј----- с- п------- с------ Т- ј-з-ц- с- п-и-и-н- с-и-н-. ----------------------------- Ти језици су прилично слични. 0
Ti ------ -u prili-no s---ni. T- j----- s- p------- s------ T- j-z-c- s- p-i-i-n- s-i-n-. ----------------------------- Ti jezici su prilično slični.
Rozumiem im dobre. Могу--х-д-бр-----р---м-м. М--- и- д---- д- р------- М-г- и- д-б-о д- р-з-м-м- ------------------------- Могу их добро да разумем. 0
M-----h ----o--a--a-u-e-. M--- i- d---- d- r------- M-g- i- d-b-o d- r-z-m-m- ------------------------- Mogu ih dobro da razumem.
Ale rozprávať a písať je ťažké. Ал- го----т--и-пис-т- је -еш-о. А-- г------- и п----- ј- т----- А-и г-в-р-т- и п-с-т- ј- т-ш-о- ------------------------------- Али говорити и писати је тешко. 0
A-- -ov-rit--i-pis----j- teš-o. A-- g------- i p----- j- t----- A-i g-v-r-t- i p-s-t- j- t-š-o- ------------------------------- Ali govoriti i pisati je teško.
Robím ešte veľa chýb. Ј-ш---авим-м-ого --ешака. Ј-- п----- м---- г------- Ј-ш п-а-и- м-о-о г-е-а-а- ------------------------- Још правим много грешака. 0
Jo-----vi- -n--- ---ša--. J-- p----- m---- g------- J-š p-a-i- m-o-o g-e-a-a- ------------------------- Još pravim mnogo grešaka.
Vždy ma opravte, prosím. Испр---те -е-молим-у-е-. И-------- м- м---- у---- И-п-а-и-е м- м-л-м у-е-. ------------------------ Исправите ме молим увек. 0
Isp-----e ---moli----ek. I-------- m- m---- u---- I-p-a-i-e m- m-l-m u-e-. ------------------------ Ispravite me molim uvek.
Vaša výslovnosť je celkom dobrá. Ваш---г-вор -- сас-им -оба-. В-- и------ ј- с----- д----- В-ш и-г-в-р ј- с-с-и- д-б-р- ---------------------------- Ваш изговор је сасвим добар. 0
Va- i--o--r-je sa-v-m d-ba-. V-- i------ j- s----- d----- V-š i-g-v-r j- s-s-i- d-b-r- ---------------------------- Vaš izgovor je sasvim dobar.
Máte slabý prízvuk. И---е----- ак-е-ат. И---- м--- а------- И-а-е м-л- а-ц-н-т- ------------------- Имате мали акценат. 0
I-a-- -a-i--k-e-at. I---- m--- a------- I-a-e m-l- a-c-n-t- ------------------- Imate mali akcenat.
Človek ľahko zistí, odkiaľ ste. Преп-з-а-е--е о-а-л--д----и-е. П--------- с- о----- д-------- П-е-о-н-ј- с- о-а-л- д-л-з-т-. ------------------------------ Препознаје се одакле долазите. 0
P--pozn--e se o-a-l--do------. P--------- s- o----- d-------- P-e-o-n-j- s- o-a-l- d-l-z-t-. ------------------------------ Prepoznaje se odakle dolazite.
Aký je váš materinský jazyk? К-ј--ј--В-ш м-т---и -ез-к? К--- ј- В-- м------ ј----- К-ј- ј- В-ш м-т-р-и ј-з-к- -------------------------- Који је Ваш матерњи језик? 0
K--------aš m-ter-ji-je-ik? K--- j- V-- m------- j----- K-j- j- V-š m-t-r-j- j-z-k- --------------------------- Koji je Vaš maternji jezik?
Chodíte na nejaký jazykový kurz? И-ет- ---на--у-с-језика? И---- л- н- к--- ј------ И-е-е л- н- к-р- ј-з-к-? ------------------------ Идете ли на курс језика? 0
I--te--i -a kur- jez---? I---- l- n- k--- j------ I-e-e l- n- k-r- j-z-k-? ------------------------ Idete li na kurs jezika?
Akú učebnicu používate? Који -џ----к---р----т-? К--- у------ к--------- К-ј- у-б-н-к к-р-с-и-е- ----------------------- Који уџбеник користите? 0
Ko-i----b-n-- kor-sti--? K--- u------- k--------- K-j- u-ž-e-i- k-r-s-i-e- ------------------------ Koji udžbenik koristite?
Momentálne neviem, ako sa to volá. У ---- м--е-т---- з--- ка-о -- зове. У о--- м------ н- з--- к--- с- з---- У о-о- м-м-н-у н- з-а- к-к- с- з-в-. ------------------------------------ У овом моменту не знам како се зове. 0
U ---m --mentu-ne--nam -----se --ve. U o--- m------ n- z--- k--- s- z---- U o-o- m-m-n-u n- z-a- k-k- s- z-v-. ------------------------------------ U ovom momentu ne znam kako se zove.
Nemôžem si spomenúť na názov. Н--мо-- -е-с---т---а-лова. Н- м--- с- с----- н------- Н- м-г- с- с-т-т- н-с-о-а- -------------------------- Не могу се сетити наслова. 0
Ne mog- se se--ti--a-l-v-. N- m--- s- s----- n------- N- m-g- s- s-t-t- n-s-o-a- -------------------------- Ne mogu se setiti naslova.
Zabudol som to. З-бор-вио /-За-о--вил----м то. З-------- / З--------- с-- т-- З-б-р-в-о / З-б-р-в-л- с-м т-. ------------------------------ Заборавио / Заборавила сам то. 0
Za----v-- /-Z-b-r--il- s-m t-. Z-------- / Z--------- s-- t-- Z-b-r-v-o / Z-b-r-v-l- s-m t-. ------------------------------ Zaboravio / Zaboravila sam to.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Germánske jazyky

Germánske jazyky patria k indoeurópskej jazykovej rodine. Táto jazyková skupina je charakteristická fonologickými znakmi. Od iných jazykov sa teda líši rozdielmi vo fonológii. Existuje zhruba 15 germánskych jazykov. Sú materským jazykom pre 500 miliónov ľudí na svete. Presný počet jednotlivých jazykov možno určiť len ťažko. Často nie je jasné, či ide o samostatný jazyk alebo o dialekt. Najvýznamnejším germánskym jazykom je angličtina. Na celom svete je materinským jazykom pre 350 miliónov ľudí. Po nej nasleduje nemčina a holandčina. Germánske jazyky sa delia do rôznych skupín. Sú to severogermánske, západogermánske a východogermánske jazyky. Severogermánske jazyky sú jazyky škandinávske. Angličtina, nemčina a holandčina patria do západogermánskych jazykov. Všetky východogermánske jazyky vymreli. Patrila k nim napríklad gótština. Kolonizáciou došlo k rozšíreniu germánskych jazykov do celého sveta. Preto sa holandsky dorozumiete aj v Karibiku či v Južnej Afrike. Všetky germánske jazyky majú spoločné korene. To, či existoval jednotný prajazyk, nie je isté. Okrem toho existuje len veľmi málo starých germánskych textov. Na rozdiel od románskych jazykov neexistujú takmer žiadne zdroje. Výskum germánskych jazykov je preto ťažší. Aj o kultúre Germánov toho vieme relatívne málo. Germánske národy neboli jednotné. Neexistovala ani spoločná identita. Veda tak musí čerpať z cudzích zdrojov. Nebyť Grékov a Rimanov vedeli by sme o Germánoch len veľmi málo!