Рјечник

sr Лица   »   he ‫אנשים‬

1 [један]

Лица

Лица

‫1 [אחת]‬

1 [axat]

‫אנשים‬

[anashim]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
ја ‫-ני‬ ‫---- ‫-נ-‬ ----- ‫אני‬ 0
a-i a-- a-i --- ani
ја и ти ‫אני---ת-/-ה‬ ‫--- ו-- / ה- ‫-נ- ו-ת / ה- ------------- ‫אני ואת / ה‬ 0
ani---'-tah/w-'at a-- w------------ a-i w-'-t-h-w-'-t ----------------- ani we'atah/we'at
нас двоје ‫שנ-נו‬ ‫------ ‫-נ-נ-‬ ------- ‫שנינו‬ 0
shn-y-u s------ s-n-y-u ------- shneynu
он ‫-וא‬ ‫---- ‫-ו-‬ ----- ‫הוא‬ 0
h- h- h- -- hu
он и она ‫הוא --יא‬ ‫--- ו---- ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
h--w'hi h- w--- h- w-h- ------- hu w'hi
њих двоје ‫שנ--- /--ת-הן‬ ‫----- / ש----- ‫-נ-ה- / ש-י-ן- --------------- ‫שניהם / שתיהן‬ 0
sh--y--m--hte-h-n s---------------- s-n-y-e-/-h-e-h-n ----------------- shneyhem/shteyhen
мушкарац ‫האיש‬ ‫----- ‫-א-ש- ------ ‫האיש‬ 0
h-'--h h----- h-'-s- ------ ha'ish
жена ‫ה-י-ה‬ ‫------ ‫-א-ש-‬ ------- ‫האישה‬ 0
ha-is-ah h------- h-'-s-a- -------- ha'ishah
дете ‫-י--‬ ‫----- ‫-י-ד- ------ ‫הילד‬ 0
h-yeled h------ h-y-l-d ------- hayeled
једна породица ‫-שפ-ה‬ ‫------ ‫-ש-ח-‬ ------- ‫משפחה‬ 0
mis---xah m-------- m-s-p-x-h --------- mishpaxah
моја породица ‫ה--פחה -ל----משפחתי‬ ‫------ ש-- / מ------ ‫-מ-פ-ה ש-י / מ-פ-ת-‬ --------------------- ‫המשפחה שלי / משפחתי‬ 0
h------axah---e-i-m---pa--i h---------- s-------------- h-m-s-p-x-h s-e-i-m-s-p-x-i --------------------------- hamishpaxah sheli/mishpaxti
Моја породица је овде. ‫המ-פח- ש----אן-‬ ‫------ ש-- כ---- ‫-מ-פ-ה ש-י כ-ן-‬ ----------------- ‫המשפחה שלי כאן.‬ 0
ha-ish--xah sheli--a-n. h---------- s---- k---- h-m-s-p-x-h s-e-i k-'-. ----------------------- hamishpaxah sheli ka'n.
Ја сам овде. ‫אנ- -א-.‬ ‫--- כ---- ‫-נ- כ-ן-‬ ---------- ‫אני כאן.‬ 0
a-i k---. a-- k---- a-i k-'-. --------- ani ka'n.
Ти си овде. ‫---/ ה-כא--‬ ‫-- / ה כ---- ‫-ת / ה כ-ן-‬ ------------- ‫את / ה כאן.‬ 0
ata-/-t ---n. a------ k---- a-a-/-t k-'-. ------------- atah/at ka'n.
Он је овде и она је овде. ‫ה-- כ-- -ה----אן.‬ ‫--- כ-- ו--- כ---- ‫-ו- כ-ן ו-י- כ-ן-‬ ------------------- ‫הוא כאן והיא כאן.‬ 0
h----'- w'-i ka--. h- k--- w--- k---- h- k-'- w-h- k-'-. ------------------ hu ka'n w'hi ka'n.
Ми смо овде. ‫אנ-נ------‬ ‫----- כ---- ‫-נ-נ- כ-ן-‬ ------------ ‫אנחנו כאן.‬ 0
a-ax-u -a-n. a----- k---- a-a-n- k-'-. ------------ anaxnu ka'n.
Ви сте овде. ‫א-ם / ן כ--.‬ ‫--- / ן כ---- ‫-ת- / ן כ-ן-‬ -------------- ‫אתם / ן כאן.‬ 0
a-e-----n-k--n. a-------- k---- a-e-/-t-n k-'-. --------------- atem/aten ka'n.
Они су сви овде. ‫ה- כול- -א-.‬ ‫-- כ--- כ---- ‫-ם כ-ל- כ-ן-‬ -------------- ‫הם כולם כאן.‬ 0
he- -u-am k-'-. h-- k---- k---- h-m k-l-m k-'-. --------------- hem kulam ka'n.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!