Рјечник

sr Лица   »   hi व्यक्ति

1 [један]

Лица

Лица

१ [एक]

1 [ek]

व्यक्ति

[vyakti]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски хинди Игра Више
ја मैं मैं 0
ma-nmain
ја и ти मै- औ- त-म मैं और तुम 0
ma-- a-- t-mmain aur tum
нас двоје हम द---ं हम दोनों 0
ha- d---nham donon
   
он वह वह 0
vahvah
он и она वह औ- वह वह और वह 0
va- a-- v-hvah aur vah
њих двоје वे द---ं वे दोनों 0
ve d---nve donon
   
мушкарац पु--ष पुरुष 0
pu---hpurush
жена स्---ी स्त्री 0
st--estree
дете बच--ा बच्चा 0
ba----abachcha
   
једна породица पर---र परिवार 0
pa-----rparivaar
моја породица मे-- प----र मेरा परिवार 0
me-- p------rmera parivaar
Моја породица је овде. मे-- प----- य--- है मेरा परिवार यहाँ है 0
me-- p------- y----- h-imera parivaar yahaan hai
   
Ја сам овде. मै- य--- ह-ँ मैं यहाँ हूँ 0
ma-- y----- h--nmain yahaan hoon
Ти си овде. तु- य--- हो तुम यहाँ हो 0
tu- y----- hotum yahaan ho
Он је овде и она је овде. वह य--- ह- औ- व- य--- है वह यहाँ है और वह यहाँ है 0
va- y----- h-- a-- v-- y----- h-ivah yahaan hai aur vah yahaan hai
   
Ми смо овде. हम य--- ह-ं हम यहाँ हैं 0
ha- y----- h--nham yahaan hain
Ви сте овде. तु- स- य--- हो तुम सब यहाँ हो 0
tu- s-- y----- hotum sab yahaan ho
Они су сви овде. वे स- य--- ह-ं वे सब यहाँ हैं 0
ve s-- y----- h--nve sab yahaan hain
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли сте знали?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!