Рјечник

sr Лица   »   ky адамдар

1 [један]

Лица

Лица

1 [бир]

1 [бир]

адамдар

adamdar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
ја м-н м__ м-н --- мен 0
men m__ m-n --- men
ја и ти м-- --н- -ен м__ ж___ с__ м-н ж-н- с-н ------------ мен жана сен 0
me- -ana--en m__ j___ s__ m-n j-n- s-n ------------ men jana sen
нас двоје би- --ө-б-- т-ң б__ э______ т__ б-з э-ө-б-з т-ң --------------- биз экөөбүз тең 0
b-z -kööbü- t-ŋ b__ e______ t__ b-z e-ö-b-z t-ŋ --------------- biz ekööbüz teŋ
он а--(-а--) а_ (_____ а- (-а-а- --------- ал (бала) 0
a---b-l-) a_ (_____ a- (-a-a- --------- al (bala)
он и она ал(--л-- -а---ал(--з) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al--a--) -an- al-kı-) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
њих двоје эк-ө--ең э___ т__ э-ө- т-ң -------- экөө тең 0
e-ö- --ŋ e___ t__ e-ö- t-ŋ -------- eköö teŋ
мушкарац э-к-к э____ э-к-к ----- эркек 0
e--ek e____ e-k-k ----- erkek
жена а-л а__ а-л --- аял 0
ayal a___ a-a- ---- ayal
дете ж-- ---а ж__ б___ ж-ш б-л- -------- жаш бала 0
j-ş ---a j__ b___ j-ş b-l- -------- jaş bala
једна породица ү---үлө ү______ ү---ү-ө ------- үй-бүлө 0
ü---ü-ö ü______ ü---ü-ö ------- üy-bülö
моја породица М-н------б---м М____ ү_______ М-н-н ү---ү-ө- -------------- Менин үй-бүлөм 0
M-n---üy--ü-öm M____ ü_______ M-n-n ü---ü-ö- -------------- Menin üy-bülöm
Моја породица је овде. М-н-- ---------б-- жерде. М____ ү_______ б__ ж_____ М-н-н ү---ү-ө- б-л ж-р-е- ------------------------- Менин үй-бүлөм бул жерде. 0
M--in -y------ -ul-jer-e. M____ ü_______ b__ j_____ M-n-n ü---ü-ö- b-l j-r-e- ------------------------- Menin üy-bülöm bul jerde.
Ја сам овде. Мен -ул-же--ем-н. М__ б__ ж________ М-н б-л ж-р-е-и-. ----------------- Мен бул жердемин. 0
M-n-b---jer-e-i-. M__ b__ j________ M-n b-l j-r-e-i-. ----------------- Men bul jerdemin.
Ти си овде. Сен ----жер-еси-. С__ б__ ж________ С-н б-л ж-р-е-и-. ----------------- Сен бул жердесин. 0
Se----l-j------n. S__ b__ j________ S-n b-l j-r-e-i-. ----------------- Sen bul jerdesin.
Он је овде и она је овде. А-(-ала---у----рд- --на-а-(-ы------ ж-рде. А_______ б__ ж____ ж___ а______ б__ ж_____ А-(-а-а- б-л ж-р-е ж-н- а-(-ы-) б-л ж-р-е- ------------------------------------------ Ал(бала) бул жерде жана ал(кыз) бул жерде. 0
A-(b---)-bu---e-d----n- a-(k-z- ----j---e. A_______ b__ j____ j___ a______ b__ j_____ A-(-a-a- b-l j-r-e j-n- a-(-ı-) b-l j-r-e- ------------------------------------------ Al(bala) bul jerde jana al(kız) bul jerde.
Ми смо овде. Б-- -у- жерде---. Б__ б__ ж________ Б-з б-л ж-р-е-и-. ----------------- Биз бул жердебиз. 0
B-z -u--j-r-ebi-. B__ b__ j________ B-z b-l j-r-e-i-. ----------------- Biz bul jerdebiz.
Ви сте овде. С---- бул -е-д--ин-р. С____ б__ ж__________ С-л-р б-л ж-р-е-и-е-. --------------------- Силер бул жердесинер. 0
Si-e--b---j-r--sin--. S____ b__ j__________ S-l-r b-l j-r-e-i-e-. --------------------- Siler bul jerdesiner.
Они су сви овде. Ал--ды- ----ы-уш-- ---д-. А______ б____ у___ ж_____ А-а-д-н б-а-ы у-у- ж-р-е- ------------------------- Алардын баары ушул жерде. 0
A-ar-ı--baa---uş-l-je--e. A______ b____ u___ j_____ A-a-d-n b-a-ı u-u- j-r-e- ------------------------- Alardın baarı uşul jerde.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!