Рјечник

sr Породица   »   bn পরিবার

2 [два]

Породица

Породица

২ [দুই]

2 [du\'i]

পরিবার

[paribāra]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
деда ঠাক-রদ- - --দ- - -া-ু ঠা___ / দা_ / দা_ ঠ-ক-র-া / দ-দ- / দ-দ- --------------------- ঠাকুরদা / দাদা / দাদু 0
ṭ--k---d- / dādā / -ādu ṭ________ / d___ / d___ ṭ-ā-u-a-ā / d-d- / d-d- ----------------------- ṭhākuradā / dādā / dādu
бака ঠা-ু--া /-দ--- - -ি-া ঠা___ / দা_ / দি_ ঠ-ক-র-া / দ-দ- / দ-দ- --------------------- ঠাকুরমা / দাদী / দিদা 0
ṭh---ra-ā /-d--ī - ---ā ṭ________ / d___ / d___ ṭ-ā-u-a-ā / d-d- / d-d- ----------------------- ṭhākuramā / dādī / didā
он и она স-----লে)---- সে -মেয়ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
sē-(ch-lē- ēba--s---mēẏē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
отац প--া-/ ব--া /---্-া পি_ / বা_ / আ__ প-ত- / ব-ব- / আ-্-া ------------------- পিতা / বাবা / আব্বা 0
pi-ā-/ -āb- ---b-ā p___ / b___ / ā___ p-t- / b-b- / ā-b- ------------------ pitā / bābā / ābbā
мајка ম-তা --ম- / আ-্ম-,-আ--মু, আ-্মি মা_ / মা / আ___ আ___ আ__ ম-ত- / ম- / আ-্-া- আ-্-ু- আ-্-ি ------------------------------- মাতা / মা / আম্মা, আম্মু, আম্মি 0
m-t- /--ā----------ā-'--,--m-mi m___ / m_ / ā_____ ā_____ ā____ m-t- / m- / ā-'-ā- ā-'-u- ā-'-i ------------------------------- mātā / mā / ām'mā, ām'mu, ām'mi
он и она সে (----)-এ-- ---(-ে--) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- -c---------ṁ -ē (-ē-ē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
син ছ-লে /----াটা ছে_ / ব্__ ছ-ল- / ব-য-ট- ------------- ছেলে / ব্যাটা 0
c--l--/-byā-ā c____ / b____ c-ē-ē / b-ā-ā ------------- chēlē / byāṭā
кћерка ম--- - ---ি মে_ / বে_ ম-য়- / ব-ট- ----------- মেয়ে / বেটি 0
m-ẏē /-b-ṭi m___ / b___ m-ẏ- / b-ṭ- ----------- mēẏē / bēṭi
он и она স---ছে-ে)------ে--মেয়ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
sē-(chē-------ṁ ----m--ē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
брат ভ--------জ-ন ভা_ / ভা___ ভ-ই / ভ-ই-া- ------------ ভাই / ভাইজান 0
b---- / --ā-----a b____ / b________ b-ā-i / b-ā-i-ā-a ----------------- bhā'i / bhā'ijāna
сестра ব-ন বো_ ব-ন --- বোন 0
bōna b___ b-n- ---- bōna
он и она সে (-েল-) -ব---- -ম--ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
sē-(c-ē--- -ba- -ē (mē-ē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
ујак, стриц কা-া---ম-ম--- -া-া /--া---/---লু কা_ / মা_ / চা_ / মা_ / খা_ ক-ক- / ম-ম- / চ-চ- / ম-ম- / খ-ল- -------------------------------- কাকা / মামা / চাচা / মামু / খালু 0
kā--------- - --c- ----m--/-k-ā-u k___ / m___ / c___ / m___ / k____ k-k- / m-m- / c-c- / m-m- / k-ā-u --------------------------------- kākā / māmā / cācā / māmu / khālu
тетка কাক--- / -াম----/ চাচী------ী-- খালা কা__ / মা__ / চা_ / মা_ / খা_ ক-ক-ম- / ম-ম-ম- / চ-চ- / ম-ম- / খ-ল- ------------------------------------ কাকীমা / মামীমা / চাচী / মামী / খালা 0
kākīmā - -ām-m--/--ā-ī / -ām--- ---lā k_____ / m_____ / c___ / m___ / k____ k-k-m- / m-m-m- / c-c- / m-m- / k-ā-ā ------------------------------------- kākīmā / māmīmā / cācī / māmī / khālā
он и она স--(-েল----ব- স- (ম---) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- -c-ēlē- ēb------(----) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
Ми смо породица. আ--া এ----প---ার-৷ আ__ এ__ প___ ৷ আ-র- এ-ট- প-ি-া- ৷ ------------------ আমরা একটি পরিবার ৷ 0
āma-- -k-ṭi-p-r--ā-a ā____ ē____ p_______ ā-a-ā ē-a-i p-r-b-r- -------------------- āmarā ēkaṭi paribāra
Породица није мала. প-ি-ার---ছোট -য় ৷ প____ ছো_ ন_ ৷ প-ি-া-ট- ছ-ট ন- ৷ ----------------- পরিবারটি ছোট নয় ৷ 0
pa-i-ā--ṭi -hō-a n--a p_________ c____ n___ p-r-b-r-ṭ- c-ō-a n-ẏ- --------------------- paribāraṭi chōṭa naẏa
Породица је велика. পরি-ার-ি-বড়-৷ প____ ব_ ৷ প-ি-া-ট- ব-় ৷ -------------- পরিবারটি বড় ৷ 0
p---bār-ṭ- b-ṛa p_________ b___ p-r-b-r-ṭ- b-ṛ- --------------- paribāraṭi baṛa

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.