Рјечник

sr Породица   »   ja 家族

2 [два]

Породица

Породица

2 [二]

2 [Ni]

家族

[kazoku]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
деда 祖父/おじいさん 祖父/おじいさん 祖父/おじいさん 祖父/おじいさん 祖父/おじいさん 0
s------j-s-n s____ o_____ s-f-/ o-ī-a- ------------ sofu/ ojīsan
бака 祖母/おばあさん 祖母/おばあさん 祖母/おばあさん 祖母/おばあさん 祖母/おばあさん 0
sobo/ -bāsan s____ o_____ s-b-/ o-ā-a- ------------ sobo/ obāsan
он и она 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
ka-- to--an--o k___ t_ k_____ k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
отац 父/お父さん 父/お父さん 父/お父さん 父/お父さん 父/お父さん 0
c--c-i/ --ō--n c______ o_____ c-i-h-/ o-ō-a- -------------- chichi/ otōsan
мајка 母/お母さん 母/お母さん 母/お母さん 母/お母さん 母/お母さん 0
haha---k---n h____ o_____ h-h-/ o-ā-a- ------------ haha/ okāsan
он и она 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
k-re t- ka-ojo k___ t_ k_____ k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
син 息子 息子 息子 息子 息子 0
m---ko m_____ m-s-k- ------ musuko
кћерка 0
mu--me m_____ m-s-m- ------ musume
он и она 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
k-r---- k---jo k___ t_ k_____ k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
брат 兄弟 兄弟 兄弟 兄弟 兄弟 0
k----i k_____ k-ō-a- ------ kyōdai
сестра 姉妹 姉妹 姉妹 姉妹 姉妹 0
sh-mai s_____ s-i-a- ------ shimai
он и она 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
k----t--kan--o k___ t_ k_____ k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
ујак, стриц おじ おじ おじ おじ おじ 0
oji o__ o-i --- oji
тетка おば おば おば おば おば 0
o-a o__ o-a --- oba
он и она 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
ka-e-t- -a-o-o k___ t_ k_____ k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
Ми смо породица. 私達は 家族 です 。 私達は 家族 です 。 私達は 家族 です 。 私達は 家族 です 。 私達は 家族 です 。 0
wat--h---chi--- --zokudes-. w___________ w_ k__________ w-t-s-i-a-h- w- k-z-k-d-s-. --------------------------- watashitachi wa kazokudesu.
Породица није мала. 家族は 小さく ありません 。 家族は 小さく ありません 。 家族は 小さく ありません 。 家族は 小さく ありません 。 家族は 小さく ありません 。 0
k-z-k- -a------ku-ar-m-s--. k_____ w_ c______ a________ k-z-k- w- c-ī-a-u a-i-a-e-. --------------------------- kazoku wa chīsaku arimasen.
Породица је велика. 家族は 大きい です 。 家族は 大きい です 。 家族は 大きい です 。 家族は 大きい です 。 家族は 大きい です 。 0
kaz-----a-ōk-d--u. k_____ w_ ō_______ k-z-k- w- ō-ī-e-u- ------------------ kazoku wa ōkīdesu.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.