Рјечник

sr Породица   »   mr कुटुंबीय

2 [два]

Породица

Породица

२ [दोन]

2 [Dōna]

कुटुंबीय

[kuṭumbīya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
деда आज--ा आ__ आ-ो-ा ----- आजोबा 0
ājō-ā ā____ ā-ō-ā ----- ājōbā
бака आ-ी आ_ आ-ी --- आजी 0
ā-ī ā__ ā-ī --- ājī
он и она त- -ण--ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō --- -ī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
отац व--ल व__ व-ी- ---- वडील 0
v--ī-a v_____ v-ḍ-l- ------ vaḍīla
мајка आ- आ_ आ- -- आई 0
ā'ī ā__ ā-ī --- ā'ī
он и она त- --ि -ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō-āṇi-tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
син म--गा मु__ म-ल-ा ----- मुलगा 0
m-l--ā m_____ m-l-g- ------ mulagā
кћерка मु--ी मु__ म-ल-ी ----- मुलगी 0
m----ī m_____ m-l-g- ------ mulagī
он и она त----ि-ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t----i--ī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
брат भ-ऊ भा_ भ-ऊ --- भाऊ 0
bhā'ū b____ b-ā-ū ----- bhā'ū
сестра ब-ीण ब__ ब-ी- ---- बहीण 0
b-hī-a b_____ b-h-ṇ- ------ bahīṇa
он и она त- आ-ि -ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t------tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
ујак, стриц का-- -----ा का_ / मा_ क-क- / म-म- ----------- काका / मामा 0
k--ā--m-mā k____ m___ k-k-/ m-m- ---------- kākā/ māmā
тетка काकू-- --मी का_ / मा_ क-क- / म-म- ----------- काकू / मामी 0
kākū--māmī k____ m___ k-k-/ m-m- ---------- kākū/ māmī
он и она त---ण- -ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō--ṇ--tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
Ми смо породица. आ-्ह- ए--कुट--- आह-त. आ__ ए_ कु__ आ___ आ-्-ी ए- क-ट-ं- आ-ो-. --------------------- आम्ही एक कुटुंब आहोत. 0
ā--ī ēk- k-ṭu--- -----. ā___ ē__ k______ ā_____ ā-h- ē-a k-ṭ-m-a ā-ō-a- ----------------------- āmhī ēka kuṭumba āhōta.
Породица није мала. क-ट----------ा-ी. कु__ ल__ ना__ क-ट-ं- ल-ा- न-ह-. ----------------- कुटुंब लहान नाही. 0
Ku---b- ---ā-a----ī. K______ l_____ n____ K-ṭ-m-a l-h-n- n-h-. -------------------- Kuṭumba lahāna nāhī.
Породица је велика. क----ब--ोठे आहे. कु__ मो_ आ__ क-ट-ं- म-ठ- आ-े- ---------------- कुटुंब मोठे आहे. 0
Ku-umba-m-ṭ-ē-ā--. K______ m____ ā___ K-ṭ-m-a m-ṭ-ē ā-ē- ------------------ Kuṭumba mōṭhē āhē.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.