Рјечник

sr Породица   »   ti ቤተሰብ

2 [два]

Породица

Породица

2 [ክልተ]

2 [kilite]

ቤተሰብ

[bētesebi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
деда እ- ኣ--ጎ እ- ኣ--- እ- ኣ-ሓ- ------- እቲ ኣቦሓጎ 0
itī--boḥago i-- a------- i-ī a-o-̣-g- ------------ itī aboḥago
бака ዓባይ----ይ--ባይ ዓ--- ኣ-- ዓ-- ዓ-ይ- ኣ-ይ ዓ-ይ ------------ ዓባይ፣ ኣደይ ዓባይ 0
‘--ay-- a-ey--‘a-ayi ‘------ a---- ‘----- ‘-b-y-፣ a-e-i ‘-b-y- -------------------- ‘abayi፣ adeyi ‘abayi
он и она ንሱን --ን ን-- ን-- ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
n---n- n--ani n----- n----- n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
отац እ--ኣቦ እ- ኣ- እ- ኣ- ----- እቲ ኣቦ 0
i-ī--bo i-- a-- i-ī a-o ------- itī abo
мајка እታ ኣደ እ- ኣ- እ- ኣ- ----- እታ ኣደ 0
ita ade i-- a-- i-a a-e ------- ita ade
он и она ንሱ--ንሳን ን-- ን-- ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
n-s-n- --s--i n----- n----- n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
син እቲ -ሉ-/ወዲ እ- ው----- እ- ው-ድ-ወ- --------- እቲ ውሉድ/ወዲ 0
i-ī----------dī i-- w---------- i-ī w-l-d-/-e-ī --------------- itī wiludi/wedī
кћерка እ--ው-ድ/ጓል እ- ው----- እ- ው-ድ-ጓ- --------- እታ ውላድ/ጓል 0
it----l-di/g--li i-- w----------- i-a w-l-d-/-w-l- ---------------- ita wiladi/gwali
он и она ንሱን-ንሳን ን-- ን-- ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
n-sun--nis--i n----- n----- n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
брат እቲ--ው እ- ሓ- እ- ሓ- ----- እቲ ሓው 0
i-- h--wi i-- h---- i-ī h-a-i --------- itī ḥawi
сестра እታ---ቲ እ- ሓ-- እ- ሓ-ቲ ------ እታ ሓፍቲ 0
ita --afi-ī i-- h------ i-a h-a-i-ī ----------- ita ḥafitī
он и она ንሱን -ሳን ን-- ን-- ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
n--u-i-ni-ani n----- n----- n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
ујак, стриц እቲ--ኮ እ- ኣ- እ- ኣ- ----- እቲ ኣኮ 0
it- --o i-- a-- i-ī a-o ------- itī ako
тетка እታ-ሓትኖ እ- ሓ-- እ- ሓ-ኖ ------ እታ ሓትኖ 0
i-a----t-no i-- h------ i-a h-a-i-o ----------- ita ḥatino
он и она ንሱን--ሳን ን-- ን-- ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
ni-u---ni--ni n----- n----- n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
Ми смо породица. ንሕና ሓ-------ት--ና። ን-- ሓ-- ስ---- ኢ-- ን-ና ሓ-ቲ ስ-ራ-ት ኢ-። ----------------- ንሕና ሓንቲ ስድራቤት ኢና። 0
n---ina-h-anit- --d---bē---ī--። n------ h------ s--------- ī--- n-h-i-a h-a-i-ī s-d-r-b-t- ī-a- ------------------------------- niḥina ḥanitī sidirabēti īna።
Породица није мала. እ--ስ-ራ-ት ን-ሽ- ---ነ--። እ- ስ---- ን--- ኣ------ እ- ስ-ራ-ት ን-ሽ- ኣ-ኮ-ት-። --------------------- እታ ስድራቤት ንእሽቶ ኣይኮነትን። 0
i-a -i-i-abē-i----ish-t- ayi-on-ti--። i-- s--------- n-------- a----------- i-a s-d-r-b-t- n-’-s-i-o a-i-o-e-i-i- ------------------------------------- ita sidirabēti ni’ishito ayikonetini።
Породица је велика. እ- ስ--ቤ--ዓባ- --። እ- ስ---- ዓ-- እ-- እ- ስ-ራ-ት ዓ-ይ እ-። ---------------- እታ ስድራቤት ዓባይ እያ። 0
i-- s-d---bēt- --b--- --a። i-- s--------- ‘----- i--- i-a s-d-r-b-t- ‘-b-y- i-a- -------------------------- ita sidirabēti ‘abayi iya።

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.