Рјечник

sr Породица   »   uk Сім’я

2 [два]

Породица

Породица

2 [два]

2 [dva]

Сім’я

[Simʺya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
деда Д-д-сь Д_____ Д-д-с- ------ Дідусь 0
Didusʹ D_____ D-d-s- ------ Didusʹ
бака Бабуся Б_____ Б-б-с- ------ Бабуся 0
Ba--s-a B______ B-b-s-a ------- Babusya
он и она в-- -----а в__ і в___ в-н і в-н- ---------- він і вона 0
vi- --v--a v__ i v___ v-n i v-n- ---------- vin i vona
отац Ба-ь-о Б_____ Б-т-к- ------ Батько 0
B-t--o B_____ B-t-k- ------ Batʹko
мајка М-ти М___ М-т- ---- Мати 0
M-ty M___ M-t- ---- Maty
он и она він --в-на в__ і в___ в-н і в-н- ---------- він і вона 0
v-- i ---a v__ i v___ v-n i v-n- ---------- vin i vona
син С-н С__ С-н --- Син 0
S-n S__ S-n --- Syn
кћерка Д---а Д____ Д-ч-а ----- Дочка 0
Doc--a D_____ D-c-k- ------ Dochka
он и она він і в-на в__ і в___ в-н і в-н- ---------- він і вона 0
vi------na v__ i v___ v-n i v-n- ---------- vin i vona
брат Бр-т Б___ Б-а- ---- Брат 0
Br-t B___ B-a- ---- Brat
сестра Сест-а С_____ С-с-р- ------ Сестра 0
S--tra S_____ S-s-r- ------ Sestra
он и она в---і -о-а в__ і в___ в-н і в-н- ---------- він і вона 0
v-n i ---a v__ i v___ v-n i v-n- ---------- vin i vona
ујак, стриц Д-д--о Д_____ Д-д-к- ------ Дядько 0
Dy--ʹko D______ D-a-ʹ-o ------- Dyadʹko
тетка Т--ка Т____ Т-т-а ----- Тітка 0
Ti--a T____ T-t-a ----- Titka
он и она в-н-- -о-а в__ і в___ в-н і в-н- ---------- він і вона 0
vi--i--o-a v__ i v___ v-n i v-n- ---------- vin i vona
Ми смо породица. Ми с-м--. М_ с_____ М- с-м-я- --------- Ми сім’я. 0
M--si-ʺya. M_ s______ M- s-m-y-. ---------- My simʺya.
Породица није мала. Сім’я н- -але----. С____ н_ м________ С-м-я н- м-л-н-к-. ------------------ Сім’я не маленька. 0
Si-ʺy- n- --lenʹk-. S_____ n_ m________ S-m-y- n- m-l-n-k-. ------------------- Simʺya ne malenʹka.
Породица је велика. Сі--- -е-ик-. С____ в______ С-м-я в-л-к-. ------------- Сім’я велика. 0
S---y----ly--. S_____ v______ S-m-y- v-l-k-. -------------- Simʺya velyka.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.