Рјечник

sr Упознати   »   bg Запознанство

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [три]

3 [tri]

Запознанство

[Zapoznanstvo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Здраво! З-ра---- --З------т-! З------- / З--------- З-р-в-й- / З-р-в-й-е- --------------------- Здравей! / Здравейте! 0
Z---v-y- ---dra--yte! Z------- / Z--------- Z-r-v-y- / Z-r-v-y-e- --------------------- Zdravey! / Zdraveyte!
Добар дан! Добър ден! Д---- д--- Д-б-р д-н- ---------- Добър ден! 0
Do--r--en! D---- d--- D-b-r d-n- ---------- Dobyr den!
Како сте? / Како си? К-к --? К-- с-- К-к с-? ------- Как си? 0
K---s-? K-- s-- K-k s-? ------- Kak si?
Јесте ли Ви из Европе? О- -в-опа -и с-е? О- Е----- л- с--- О- Е-р-п- л- с-е- ----------------- От Европа ли сте? 0
Ot------pa--i st-? O- Y------ l- s--- O- Y-v-o-a l- s-e- ------------------ Ot Yevropa li ste?
Јесте ли Ви из Америке? О- А--р-ка--и-сте? О- А------ л- с--- О- А-е-и-а л- с-е- ------------------ От Америка ли сте? 0
O- A----ka--i ---? O- A------ l- s--- O- A-e-i-a l- s-e- ------------------ Ot Amerika li ste?
Јесте ли Ви из Азије? О- ---я ---с-е? О- А--- л- с--- О- А-и- л- с-е- --------------- От Азия ли сте? 0
O--Az--a -- -te? O- A---- l- s--- O- A-i-a l- s-e- ---------------- Ot Aziya li ste?
У којем хотелу сте смештени? В-к----от-- ст- -т-еднал-? В к-- х---- с-- о--------- В к-й х-т-л с-е о-с-д-а-и- -------------------------- В кой хотел сте отседнали? 0
V--oy -h-te--s-e-ot---nali? V k-- k----- s-- o--------- V k-y k-o-e- s-e o-s-d-a-i- --------------------------- V koy khotel ste otsednali?
Колико дуго сте већ овде? Ко-ко дъ-го--те-т--? К---- д---- с-- т--- К-л-о д-л-о с-е т-к- -------------------- Колко дълго сте тук? 0
K--ko------ st- t-k? K---- d---- s-- t--- K-l-o d-l-o s-e t-k- -------------------- Kolko dylgo ste tuk?
Колико дуго остајете? Кол-- вр--е ---о-тане-е? К---- в---- щ- о-------- К-л-о в-е-е щ- о-т-н-т-? ------------------------ Колко време ще останете? 0
Kolk---reme----h---st-----? K---- v---- s---- o-------- K-l-o v-e-e s-c-e o-t-n-t-? --------------------------- Kolko vreme shche ostanete?
Допада ли Вам се овде? Х-р-св- ли-В- -у-? Х------ л- В- т--- Х-р-с-а л- В- т-к- ------------------ Харесва ли Ви тук? 0
K------a--i-Vi-tu-? K------- l- V- t--- K-a-e-v- l- V- t-k- ------------------- Kharesva li Vi tuk?
Јесте ли овде на годишњем одмору? В-е -- -о---к--ли ст- т-к? В-- н- п------ л- с-- т--- В-е н- п-ч-в-а л- с-е т-к- -------------------------- Вие на почивка ли сте тук? 0
V---na p--hi--- l- s-e--u-? V-- n- p------- l- s-- t--- V-e n- p-c-i-k- l- s-e t-k- --------------------------- Vie na pochivka li ste tuk?
Посетите ме једном! Ела-е--и н- --ст-! Е---- м- н- г----- Е-а-е м- н- г-с-и- ------------------ Елате ми на гости! 0
E-a---m--na g-s--! E---- m- n- g----- E-a-e m- n- g-s-i- ------------------ Elate mi na gosti!
Ово је моја адреса. Ет-------а-м-. Е-- а----- м-- Е-о а-р-с- м-. -------------- Ето адреса ми. 0
E-- ad-e----i. E-- a----- m-- E-o a-r-s- m-. -------------- Eto adresa mi.
Хоћемо ли се сутра видети? Щ- се-----м-ли у--е? Щ- с- в---- л- у---- Щ- с- в-д-м л- у-р-? -------------------- Ще се видим ли утре? 0
Shc---s---i-im -----r-? S---- s- v---- l- u---- S-c-e s- v-d-m l- u-r-? ----------------------- Shche se vidim li utre?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Съ-----а-, в--- ---- н--- п--дви-. С--------- в--- и--- н--- п------- С-ж-л-в-м- в-ч- и-а- н-щ- п-е-в-д- ---------------------------------- Съжалявам, вече имам нещо предвид. 0
S--ha-ya-a-- -ec-- i--m ne-hch- p--d---. S----------- v---- i--- n------ p------- S-z-a-y-v-m- v-c-e i-a- n-s-c-o p-e-v-d- ---------------------------------------- Syzhalyavam, veche imam neshcho predvid.
Ћао! / Збогом! Чао! Ч--- Ч-о- ---- Чао! 0
Cha-! C---- C-a-! ----- Chao!
Довиђења! Д-ви--а-е! Д--------- Д-в-ж-а-е- ---------- Довиждане! 0
D---z--an-! D---------- D-v-z-d-n-! ----------- Dovizhdane!
До ускоро! До -коро! Д- с----- Д- с-о-о- --------- До скоро! 0
D- --or-! D- s----- D- s-o-o- --------- Do skoro!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!