Рјечник

sr Упознати   »   bg Запознанство

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [три]

3 [tri]

Запознанство

Zapoznanstvo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Здраво! З-равей!-/ -д-аве-те! З_______ / З_________ З-р-в-й- / З-р-в-й-е- --------------------- Здравей! / Здравейте! 0
Zd----y! /---rav--te! Z_______ / Z_________ Z-r-v-y- / Z-r-v-y-e- --------------------- Zdravey! / Zdraveyte!
Добар дан! Д-бър д--! Д____ д___ Д-б-р д-н- ---------- Добър ден! 0
Do-yr---n! D____ d___ D-b-r d-n- ---------- Dobyr den!
Како сте? / Како си? Ка--си? К__ с__ К-к с-? ------- Как си? 0
K-- s-? K__ s__ K-k s-? ------- Kak si?
Јесте ли Ви из Европе? От Ев-оп------т-? О_ Е_____ л_ с___ О- Е-р-п- л- с-е- ----------------- От Европа ли сте? 0
Ot --v--pa--- -te? O_ Y______ l_ s___ O- Y-v-o-a l- s-e- ------------------ Ot Yevropa li ste?
Јесте ли Ви из Америке? О- -ме---а -- -те? О_ А______ л_ с___ О- А-е-и-а л- с-е- ------------------ От Америка ли сте? 0
O- A---i-a -i s--? O_ A______ l_ s___ O- A-e-i-a l- s-e- ------------------ Ot Amerika li ste?
Јесте ли Ви из Азије? О- -зия--- ст-? О_ А___ л_ с___ О- А-и- л- с-е- --------------- От Азия ли сте? 0
Ot A-iy- l- -t-? O_ A____ l_ s___ O- A-i-a l- s-e- ---------------- Ot Aziya li ste?
У којем хотелу сте смештени? В к-й --т-л --е---се---ли? В к__ х____ с__ о_________ В к-й х-т-л с-е о-с-д-а-и- -------------------------- В кой хотел сте отседнали? 0
V---y ----e- s-- otse-n---? V k__ k_____ s__ o_________ V k-y k-o-e- s-e o-s-d-a-i- --------------------------- V koy khotel ste otsednali?
Колико дуго сте већ овде? К--к- дълго сте-т-к? К____ д____ с__ т___ К-л-о д-л-о с-е т-к- -------------------- Колко дълго сте тук? 0
Ko-k--dy-go ste--u-? K____ d____ s__ t___ K-l-o d-l-o s-e t-k- -------------------- Kolko dylgo ste tuk?
Колико дуго остајете? К-лко вр-м---е--с--н--е? К____ в____ щ_ о________ К-л-о в-е-е щ- о-т-н-т-? ------------------------ Колко време ще останете? 0
Ko-----r--------- os------? K____ v____ s____ o________ K-l-o v-e-e s-c-e o-t-n-t-? --------------------------- Kolko vreme shche ostanete?
Допада ли Вам се овде? Х-----а--и-Ви--ук? Х______ л_ В_ т___ Х-р-с-а л- В- т-к- ------------------ Харесва ли Ви тук? 0
Kh---s-a--i-V--t--? K_______ l_ V_ t___ K-a-e-v- l- V- t-k- ------------------- Kharesva li Vi tuk?
Јесте ли овде на годишњем одмору? Вие н- -о-ив---ли -те тук? В__ н_ п______ л_ с__ т___ В-е н- п-ч-в-а л- с-е т-к- -------------------------- Вие на почивка ли сте тук? 0
V-e na-po-hivk- -i-s-e---k? V__ n_ p_______ l_ s__ t___ V-e n- p-c-i-k- l- s-e t-k- --------------------------- Vie na pochivka li ste tuk?
Посетите ме једном! Е--т---и-на--ост-! Е____ м_ н_ г_____ Е-а-е м- н- г-с-и- ------------------ Елате ми на гости! 0
Ela-- -i-na--os-i! E____ m_ n_ g_____ E-a-e m- n- g-s-i- ------------------ Elate mi na gosti!
Ово је моја адреса. Е-- а-рес--м-. Е__ а_____ м__ Е-о а-р-с- м-. -------------- Ето адреса ми. 0
E-o---re-- -i. E__ a_____ m__ E-o a-r-s- m-. -------------- Eto adresa mi.
Хоћемо ли се сутра видети? Ще--- --д-м--и---ре? Щ_ с_ в____ л_ у____ Щ- с- в-д-м л- у-р-? -------------------- Ще се видим ли утре? 0
S-ch- s------- ----tre? S____ s_ v____ l_ u____ S-c-e s- v-d-m l- u-r-? ----------------------- Shche se vidim li utre?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. С-жаля-а-,--еч- -ма- --щ- -ре--ид. С_________ в___ и___ н___ п_______ С-ж-л-в-м- в-ч- и-а- н-щ- п-е-в-д- ---------------------------------- Съжалявам, вече имам нещо предвид. 0
Syzha----a------h-----m n--hcho-p-e--i-. S___________ v____ i___ n______ p_______ S-z-a-y-v-m- v-c-e i-a- n-s-c-o p-e-v-d- ---------------------------------------- Syzhalyavam, veche imam neshcho predvid.
Ћао! / Збогом! Ч--! Ч___ Ч-о- ---- Чао! 0
Cha-! C____ C-a-! ----- Chao!
Довиђења! Дови--ан-! Д_________ Д-в-ж-а-е- ---------- Довиждане! 0
Do-i-h----! D__________ D-v-z-d-n-! ----------- Dovizhdane!
До ускоро! До--ко-о! Д_ с_____ Д- с-о-о- --------- До скоро! 0
Do -kor-! D_ s_____ D- s-o-o- --------- Do skoro!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!