Рјечник

sr Упознати   »   el Γνωρίζω

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [τρία]

3 [tría]

Γνωρίζω

[Gnōrízō]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Здраво! Γ-ι-! Γ---- Γ-ι-! ----- Γεια! 0
Ge-a! G---- G-i-! ----- Geia!
Добар дан! Κ---μέ--! Κ-------- Κ-λ-μ-ρ-! --------- Καλημέρα! 0
K-lē-é--! K-------- K-l-m-r-! --------- Kalēméra!
Како сте? / Како си? Τι κάν-ι-;---Τ- κά----; Τ- κ------ / Τ- κ------ Τ- κ-ν-ι-; / Τ- κ-ν-τ-; ----------------------- Τι κάνεις; / Τι κάνετε; 0
T- k-n-i---/ -------te? T- k------ / T- k------ T- k-n-i-? / T- k-n-t-? ----------------------- Ti káneis? / Ti kánete?
Јесте ли Ви из Европе? Ε-στε -πό τ-ν Ευ---η; Ε---- α-- τ-- Ε------ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Ε-ρ-π-; --------------------- Είστε από την Ευρώπη; 0
E-ste apó--ēn -u--pē? E---- a-- t-- E------ E-s-e a-ó t-n E-r-p-? --------------------- Eíste apó tēn Eurṓpē?
Јесте ли Ви из Америке? Ε---- α-ό τ-ν Α--ρι-ή; Ε---- α-- τ-- Α------- Ε-σ-ε α-ό τ-ν Α-ε-ι-ή- ---------------------- Είστε από την Αμερική; 0
E-st- --- -ē- Amerik-? E---- a-- t-- A------- E-s-e a-ó t-n A-e-i-ḗ- ---------------------- Eíste apó tēn Amerikḗ?
Јесте ли Ви из Азије? Ε---ε από την----α; Ε---- α-- τ-- Α---- Ε-σ-ε α-ό τ-ν Α-ί-; ------------------- Είστε από την Ασία; 0
Eí----a-- -ē---s-a? E---- a-- t-- A---- E-s-e a-ó t-n A-í-? ------------------- Eíste apó tēn Asía?
У којем хотелу сте смештени? Σε--ο-ο ---ο---εί- ----τ-; Σ- π--- ξ--------- μ------ Σ- π-ι- ξ-ν-δ-χ-ί- μ-ν-τ-; -------------------------- Σε ποιο ξενοδοχείο μένετε; 0
S--po-o-xenodo--eí--m----e? S- p--- x---------- m------ S- p-i- x-n-d-c-e-o m-n-t-? --------------------------- Se poio xenodocheío ménete?
Колико дуго сте већ овде? Πόσον -αι-- ε-----ή-η-ε--; Π---- κ---- ε---- ή-- ε--- Π-σ-ν κ-ι-ό ε-σ-ε ή-η ε-ώ- -------------------------- Πόσον καιρό είστε ήδη εδώ; 0
P-s-n k-iró -ís-e --ē-e-ṓ? P---- k---- e---- ḗ-- e--- P-s-n k-i-ó e-s-e ḗ-ē e-ṓ- -------------------------- Póson kairó eíste ḗdē edṓ?
Колико дуго остајете? Π--- -----ίνετε; Π--- θ- μ------- Π-σ- θ- μ-ί-ε-ε- ---------------- Πόσο θα μείνετε; 0
Póso-t---m-í--te? P--- t-- m------- P-s- t-a m-í-e-e- ----------------- Póso tha meínete?
Допада ли Вам се овде? Σ-ς-αρ-σ-ι-ε--; Σ-- α----- ε--- Σ-ς α-έ-ε- ε-ώ- --------------- Σας αρέσει εδώ; 0
Sa- ar--e---d-? S-- a----- e--- S-s a-é-e- e-ṓ- --------------- Sas arései edṓ?
Јесте ли овде на годишњем одмору? Κ-νε-ε-δ---οπ-ς-εδώ; Κ----- δ------- ε--- Κ-ν-τ- δ-α-ο-έ- ε-ώ- -------------------- Κάνετε διακοπές εδώ; 0
Kán-te -i-ko-----dṓ? K----- d------- e--- K-n-t- d-a-o-é- e-ṓ- -------------------- Kánete diakopés edṓ?
Посетите ме једном! Π-ρι---- επ---ε-ή σ--! Π------- ε------- σ--- Π-ρ-μ-ν- ε-ί-κ-ψ- σ-ς- ---------------------- Περιμένω επίσκεψή σας! 0
P--i--nō -pís-eps- ---! P------- e-------- s--- P-r-m-n- e-í-k-p-ḗ s-s- ----------------------- Periménō epískepsḗ sas!
Ово је моја адреса. Ο-ί----η---ε--υ-σή -ο-. Ο----- η δ-------- μ--- Ο-ί-τ- η δ-ε-θ-ν-ή μ-υ- ----------------------- Ορίστε η διεύθυνσή μου. 0
Or---e-ē-d---thy-s----u. O----- ē d--------- m--- O-í-t- ē d-e-t-y-s- m-u- ------------------------ Oríste ē dieúthynsḗ mou.
Хоћемо ли се сутра видети? Θα-τα-πού------ιο; Θ- τ- π---- α----- Θ- τ- π-ύ-ε α-ρ-ο- ------------------ Θα τα πούμε αύριο; 0
Th- -a-p--m--aúrio? T-- t- p---- a----- T-a t- p-ú-e a-r-o- ------------------- Tha ta poúme aúrio?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Λ-πάμαι- έχ--ή-η-κανονίσε------. Λ------- έ-- ή-- κ-------- κ---- Λ-π-μ-ι- έ-ω ή-η κ-ν-ν-σ-ι κ-τ-. -------------------------------- Λυπάμαι, έχω ήδη κανονίσει κάτι. 0
Lyp-mai,-éc-ō -dē--a--ní-e- ---i. L------- é--- ḗ-- k-------- k---- L-p-m-i- é-h- ḗ-ē k-n-n-s-i k-t-. --------------------------------- Lypámai, échō ḗdē kanonísei káti.
Ћао! / Збогом! Αν-ί-! Α----- Α-τ-ο- ------ Αντίο! 0
A-t--! A----- A-t-o- ------ Antío!
Довиђења! Ε-- -- ε-ανιδε-ν! Ε-- τ- ε--------- Ε-ς τ- ε-α-ι-ε-ν- ----------------- Εις το επανιδείν! 0
Eis-to-ep---de-n! E-- t- e--------- E-s t- e-a-i-e-n- ----------------- Eis to epanideín!
До ускоро! Τα -α--λέμε! Τ- ξ-------- Τ- ξ-ν-λ-μ-! ------------ Τα ξαναλέμε! 0
T- -an-lé--! T- x-------- T- x-n-l-m-! ------------ Ta xanaléme!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!