Рјечник

sr Упознати   »   hi परिचय

3 [три]

Упознати

Упознати

३ [तीन]

3 [teen]

परिचय

[parichay]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Здраво! नम-----! नमस्कार! 0
n--------! na-------! namaskaar! n-m-s-a-r! ---------!
Добар дан! शु- द--! शुभ दिन! 0
s---- d--! sh--- d--! shubh din! s-u-h d-n! ---------!
Како сте? / Како си? आप क--- ह--? आप कैसे हैं? 0
a-- k---- h---? aa- k---- h---? aap kaise hain? a-p k-i-e h-i-? --------------?
Јесте ли Ви из Европе? क्-- आ- य---- स- आ-- / आ- ह--? क्या आप यूरोप से आये / आई हैं? 0
k-- a-- y----- s- a--- / a--- h---? ky- a-- y----- s- a--- / a--- h---? kya aap yoorop se aaye / aaee hain? k-a a-p y-o-o- s- a-y- / a-e- h-i-? -----------------------/----------?
Јесте ли Ви из Америке? क्-- आ- अ----- स- आ-- / आ- ह--? क्या आप अमरीका से आये / आई हैं? 0
k-- a-- a------- s- a--- / a--- h---? ky- a-- a------- s- a--- / a--- h---? kya aap amareeka se aaye / aaee hain? k-a a-p a-a-e-k- s- a-y- / a-e- h-i-? -------------------------/----------?
Јесте ли Ви из Азије? क्-- आ- ए---- स- आ-- / आ- ह--? क्या आप एशिया से आये / आई हैं? 0
k-- a-- e----- s- a--- / a--- h---? ky- a-- e----- s- a--- / a--- h---? kya aap eshiya se aaye / aaee hain? k-a a-p e-h-y- s- a-y- / a-e- h-i-? -----------------------/----------?
У којем хотелу сте смештени? आप क-- स- ह--- म-- ठ--- / ठ--- ह--? आप कौन से होटल में ठहरे / ठहरी हैं? 0
a-- k--- s- h---- m--- t------ / t------- h---? aa- k--- s- h---- m--- t------ / t------- h---? aap kaun se hotal mein thahare / thaharee hain? a-p k-u- s- h-t-l m-i- t-a-a-e / t-a-a-e- h-i-? -------------------------------/--------------?
Колико дуго сте већ овде? आप-- य--- आ-- क---- स-- ह-- ह-? आपको यहाँ आये कितना समय हुआ है? 0
a----- y----- a--- k----- s---- h-- h--? aa---- y----- a--- k----- s---- h-- h--? aapako yahaan aaye kitana samay hua hai? a-p-k- y-h-a- a-y- k-t-n- s-m-y h-a h-i? ---------------------------------------?
Колико дуго остајете? आप य--- क---- द-- र----- / र-----? आप यहाँ कितने दिन रहेंगे / रहेंगी? 0
a-- y----- k----- d-- r------ / r-------? aa- y----- k----- d-- r------ / r-------? aap yahaan kitane din rahenge / rahengee? a-p y-h-a- k-t-n- d-n r-h-n-e / r-h-n-e-? ------------------------------/---------?
Допада ли Вам се овде? क्-- आ--- य--- अ---- ल--- ह-? क्या आपको यहाँ अच्छा लगता है? 0
k-- a----- y----- a------ l----- h--? ky- a----- y----- a------ l----- h--? kya aapako yahaan achchha lagata hai? k-a a-p-k- y-h-a- a-h-h-a l-g-t- h-i? ------------------------------------?
Јесте ли овде на годишњем одмору? क्-- आ- य--- छ-------- म---- आ-- / आ- ह--? क्या आप यहाँ छुट्टियाँ मनाने आये / आई हैं? 0
k-- a-- y----- c---------- m------ a--- / a--- h---? ky- a-- y----- c---------- m------ a--- / a--- h---? kya aap yahaan chhuttiyaan manaane aaye / aaee hain? k-a a-p y-h-a- c-h-t-i-a-n m-n-a-e a-y- / a-e- h-i-? ----------------------------------------/----------?
Посетите ме једном! आप क-- आ-- म---- म----! आप कभी आकर मुझसे मिलिए! 0
a-- k----- a---- m------ m----! aa- k----- a---- m------ m----! aap kabhee aakar mujhase milie! a-p k-b-e- a-k-r m-j-a-e m-l-e! ------------------------------!
Ово је моја адреса. यह म--- प-- है यह मेरा पता है 0
y-- m--- p--- h-- ya- m--- p--- h-i yah mera pata hai y-h m-r- p-t- h-i -----------------
Хоћемо ли се сутра видети? क्-- ह- क- म-------- / म-------- ह--? क्या हम कल मिलनेवाले / मिलनेवाली हैं? 0
k-- h-- k-- m---------- / m----------- h---? ky- h-- k-- m---------- / m----------- h---? kya ham kal milanevaale / milanevaalee hain? k-a h-m k-l m-l-n-v-a-e / m-l-n-v-a-e- h-i-? ------------------------/------------------?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. मा-- क----- म---- प--- ह- क-- क-------- ब---- है माफ़ कीजिए, मैंने पहले ही कुछ कार्यक्रम बनाया है 0
m--- k-----, m----- p----- h-- k---- k--------- b------ h-- ma-- k------ m----- p----- h-- k---- k--------- b------ h-i maaf keejie, mainne pahale hee kuchh kaaryakram banaaya hai m-a- k-e-i-, m-i-n- p-h-l- h-e k-c-h k-a-y-k-a- b-n-a-a h-i -----------,-----------------------------------------------
Ћао! / Збогом! नम-----! नमस्कार! 0
n--------! na-------! namaskaar! n-m-s-a-r! ---------!
Довиђења! नम-----! नमस्कार! 0
n--------! na-------! namaskaar! n-m-s-a-r! ---------!
До ускоро! फि- म------! फिर मिलेंगे! 0
p--- m------! ph-- m------! phir milenge! p-i- m-l-n-e! ------------!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!