Рјечник

sr Упознати   »   hu Megismerkedés

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [három]

Megismerkedés

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Здраво! S--a! S____ S-i-! ----- Szia! 0
Добар дан! J--n--o-! J_ n_____ J- n-p-t- --------- Jó napot! 0
Како сте? / Како си? Ho-y--agy? H___ v____ H-g- v-g-? ---------- Hogy vagy? 0
Јесте ли Ви из Европе? Ö- -u-ópáb-- -ön?-/ -n eu-óp--? Ö_ E________ j___ / Ö_ e_______ Ö- E-r-p-b-l j-n- / Ö- e-r-p-i- ------------------------------- Ön Európából jön? / Ön európai? 0
Јесте ли Ви из Америке? Ö------ik-ból jö-? /-Ön-----ik--? Ö_ A_________ j___ / Ö_ a________ Ö- A-e-i-á-ó- j-n- / Ö- a-e-i-a-? --------------------------------- Ön Amerikából jön? / Ön amerikai? 0
Јесте ли Ви из Азије? Ön -z----ó- --n- /-Ö--ázsiai? Ö_ Á_______ j___ / Ö_ á______ Ö- Á-s-á-ó- j-n- / Ö- á-s-a-? ----------------------------- Ön Ázsiából jön? / Ön ázsiai? 0
У којем хотелу сте смештени? Me-y-k h--e-------k--? M_____ h_______ l_____ M-l-i- h-t-l-e- l-k-k- ---------------------- Melyik hotelben lakik? 0
Колико дуго сте већ овде? Miót- v-n-má- i--? M____ v__ m__ i___ M-ó-a v-n m-r i-t- ------------------ Mióta van már itt? 0
Колико дуго остајете? Me-d----a-a-? M_____ m_____ M-d-i- m-r-d- ------------- Meddig marad? 0
Допада ли Вам се овде? T-ts--- --nek it-? T______ ö____ i___ T-t-z-k ö-n-k i-t- ------------------ Tetszik önnek itt? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Ön-i-t---a---? Ö_ i__ n______ Ö- i-t n-a-a-? -------------- Ön itt nyaral? 0
Посетите ме једном! L----a---- meg -g-s---! L_________ m__ e_______ L-t-g-s-o- m-g e-y-z-r- ----------------------- Látogasson meg egyszer! 0
Ово је моја адреса. I-t -an a---n ----m. I__ v__ a_ é_ c_____ I-t v-n a- é- c-m-m- -------------------- Itt van az én címem. 0
Хоћемо ли се сутра видети? L------egy---t holnap? L_____ e______ h______ L-t-u- e-y-á-t h-l-a-? ---------------------- Látjuk egymást holnap? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. S-----om- már --s ter----v--. S________ m__ m__ t_____ v___ S-j-á-o-, m-r m-s t-r-e- v-n- ----------------------------- Sajnálom, már más tervem van. 0
Ћао! / Збогом! S--a!-/---szlá-!--Vigyáza-! /-Cs-k-el---zö-ésnél!) S____ / V_______ (_________ / C___ e______________ S-i-! / V-s-l-t- (-i-y-z-t- / C-a- e-k-s-ö-é-n-l-) -------------------------------------------------- Szia! / Viszlát! (Vigyázat! / Csak elköszönésnél!) 0
Довиђења! V-sz-n--át--ra! V______________ V-s-o-t-á-á-r-! --------------- Viszontlátásra! 0
До ускоро! Ne--okár---------zu-k- ----k-zeli-v----n-l--á-ra! N________ t___________ / A k_____ v______________ N-m-o-á-a t-l-l-o-u-k- / A k-z-l- v-s-o-t-á-á-r-! ------------------------------------------------- Nemsokára találkozunk! / A közeli viszontlátásra! 0

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!