Рјечник

sr Упознати   »   no Bli kjent

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tre]

Bli kjent

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Здраво! Hei! H--- H-i- ---- Hei! 0
Добар дан! G-- -ag! G-- d--- G-d d-g- -------- God dag! 0
Како сте? / Како си? Hv--da---å--de-? H------ g-- d--- H-o-d-n g-r d-t- ---------------- Hvordan går det? 0
Јесте ли Ви из Европе? Ko---- du -ra--uro-a? K----- d- f-- E------ K-m-e- d- f-a E-r-p-? --------------------- Kommer du fra Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? Komm-r--u fr---m----a? K----- d- f-- A------- K-m-e- d- f-a A-e-i-a- ---------------------- Kommer du fra Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? K--m-- d--fr---si-? K----- d- f-- A---- K-m-e- d- f-a A-i-? ------------------- Kommer du fra Asia? 0
У којем хотелу сте смештени? H----e- -ot--l-bor-----å? H------ h----- b-- d- p-- H-i-k-t h-t-l- b-r d- p-? ------------------------- Hvilket hotell bor du på? 0
Колико дуго сте већ овде? H--- --ng--h-r----væ---he-? H--- l---- h-- d- v--- h--- H-o- l-n-e h-r d- v-r- h-r- --------------------------- Hvor lenge har du vært her? 0
Колико дуго остајете? H----l--ge--k-- -u --r- h-r? H--- l---- s--- d- v--- h--- H-o- l-n-e s-a- d- v-r- h-r- ---------------------------- Hvor lenge skal du være her? 0
Допада ли Вам се овде? L-k-r----deg-her? L---- d- d-- h--- L-k-r d- d-g h-r- ----------------- Liker du deg her? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Er--u------ri--h--? E- d- p- f---- h--- E- d- p- f-r-e h-r- ------------------- Er du på ferie her? 0
Посетите ме једном! D- m--be---e m-g ---g-n-! D- m- b----- m-- e- g---- D- m- b-s-k- m-g e- g-n-! ------------------------- Du må besøke meg en gang! 0
Ово је моја адреса. He- -- --ress-- --n. H-- e- a------- m--- H-r e- a-r-s-e- m-n- -------------------- Her er adressen min. 0
Хоћемо ли се сутра видети? S----i-- mo---n? S-- v- i m------ S-s v- i m-r-e-? ---------------- Ses vi i morgen? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. B-kl--e-- ------- a--er--e-pl----. B-------- j-- h-- a------- p------ B-k-a-e-, j-g h-r a-l-r-d- p-a-e-. ---------------------------------- Beklager, jeg har allerede planer. 0
Ћао! / Збогом! Ha d--! --Ha-d-t br-!-- -- -et-g---! H- d--- / H- d-- b--- / H- d-- g---- H- d-t- / H- d-t b-a- / H- d-t g-d-! ------------------------------------ Ha det! / Ha det bra! / Ha det godt! 0
Довиђења! P- ---n---! P- g------- P- g-e-s-n- ----------- På gjensyn! 0
До ускоро! Ha -e-----l---e! H- d-- s- l----- H- d-t s- l-n-e- ---------------- Ha det så lenge! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!