Рјечник

sr Упознати   »   ru Знакомиться

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [три]

3 [tri]

Знакомиться

Znakomitʹsya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Здраво! П-и---! П______ П-и-е-! ------- Привет! 0
P-ivet! P______ P-i-e-! ------- Privet!
Добар дан! Добры- ----! Д_____ д____ Д-б-ы- д-н-! ------------ Добрый день! 0
Dobr-y--enʹ! D_____ d____ D-b-y- d-n-! ------------ Dobryy denʹ!
Како сте? / Како си? К-- --ла? К__ д____ К-к д-л-? --------- Как дела? 0
K---d-l-? K__ d____ K-k d-l-? --------- Kak dela?
Јесте ли Ви из Европе? В- из-Е--о--? В_ и_ Е______ В- и- Е-р-п-? ------------- Вы из Европы? 0
V---z-Yevro--? V_ i_ Y_______ V- i- Y-v-o-y- -------------- Vy iz Yevropy?
Јесте ли Ви из Америке? В--из -----к-? В_ и_ А_______ В- и- А-е-и-и- -------------- Вы из Америки? 0
Vy i- A-eri--? V_ i_ A_______ V- i- A-e-i-i- -------------- Vy iz Ameriki?
Јесте ли Ви из Азије? Вы -- Ази-? В_ и_ А____ В- и- А-и-? ----------- Вы из Азии? 0
Vy-iz---i-? V_ i_ A____ V- i- A-i-? ----------- Vy iz Azii?
У којем хотелу сте смештени? В-к-ко----------е--ы ----н-в-ли-ь? В к____ г________ В_ о____________ В к-к-й г-с-и-и-е В- о-т-н-в-л-с-? ---------------------------------- В какой гостинице Вы остановились? 0
V---k-----s---i--e-V- -st-no-ili-ʹ? V k____ g_________ V_ o____________ V k-k-y g-s-i-i-s- V- o-t-n-v-l-s-? ----------------------------------- V kakoy gostinitse Vy ostanovilisʹ?
Колико дуго сте већ овде? К---до-г- В--у-е-з-ес- -ах-дит-с-? К__ д____ В_ у__ з____ н__________ К-к д-л-о В- у-е з-е-ь н-х-д-т-с-? ---------------------------------- Как долго Вы уже здесь находитесь? 0
Ka- d------y u-he------ na---d---s-? K__ d____ V_ u___ z____ n___________ K-k d-l-o V- u-h- z-e-ʹ n-k-o-i-e-ʹ- ------------------------------------ Kak dolgo Vy uzhe zdesʹ nakhoditesʹ?
Колико дуго остајете? К-к д--го----зде-ь -уде-е? К__ д____ В_ з____ б______ К-к д-л-о В- з-е-ь б-д-т-? -------------------------- Как долго Вы здесь будете? 0
Kak-----o-V--zde-ʹ -----e? K__ d____ V_ z____ b______ K-k d-l-o V- z-e-ʹ b-d-t-? -------------------------- Kak dolgo Vy zdesʹ budete?
Допада ли Вам се овде? Вам --е-ь -рав-тс-? В__ з____ н________ В-м з-е-ь н-а-и-с-? ------------------- Вам здесь нравится? 0
V------sʹ -rav-ts--? V__ z____ n_________ V-m z-e-ʹ n-a-i-s-a- -------------------- Vam zdesʹ nravitsya?
Јесте ли овде на годишњем одмору? Вы -д-с--в-о--уске? В_ з____ в о_______ В- з-е-ь в о-п-с-е- ------------------- Вы здесь в отпуске? 0
Vy z-e-- v-o-pusk-? V_ z____ v o_______ V- z-e-ʹ v o-p-s-e- ------------------- Vy zdesʹ v otpuske?
Посетите ме једном! Пр-ходи-е ко --- ------и! П________ к_ м__ в г_____ П-и-о-и-е к- м-е в г-с-и- ------------------------- Приходите ко мне в гости! 0
P-ikh-d--e-ko m---v----ti! P_________ k_ m__ v g_____ P-i-h-d-t- k- m-e v g-s-i- -------------------------- Prikhodite ko mne v gosti!
Ово је моја адреса. В-т-м-й--дрес. В__ м__ а_____ В-т м-й а-р-с- -------------- Вот мой адрес. 0
Vo- mo- --r-s. V__ m__ a_____ V-t m-y a-r-s- -------------- Vot moy adres.
Хоћемо ли се сутра видети? М- ув-д---- завтр-? М_ у_______ з______ М- у-и-и-с- з-в-р-? ------------------- Мы увидимся завтра? 0
My-u-id---y---avtra? M_ u________ z______ M- u-i-i-s-a z-v-r-? -------------------- My uvidimsya zavtra?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Сож-лею,--- у------уже-е--ь--л--ы. С_______ н_ у м___ у__ е___ п_____ С-ж-л-ю- н- у м-н- у-е е-т- п-а-ы- ---------------------------------- Сожалею, но у меня уже есть планы. 0
S-z---eyu- -o - me--- -zh---est-----ny. S_________ n_ u m____ u___ y____ p_____ S-z-a-e-u- n- u m-n-a u-h- y-s-ʹ p-a-y- --------------------------------------- Sozhaleyu, no u menya uzhe yestʹ plany.
Ћао! / Збогом! П--а! П____ П-к-! ----- Пока! 0
P-ka! P____ P-k-! ----- Poka!
Довиђења! До-св----ия! Д_ с________ Д- с-и-а-и-! ------------ До свидания! 0
Do --i--n--a! D_ s_________ D- s-i-a-i-a- ------------- Do svidaniya!
До ускоро! До-с--р-г-! Д_ с_______ Д- с-о-о-о- ----------- До скорого! 0
Do--k-r--o! D_ s_______ D- s-o-o-o- ----------- Do skorogo!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!