Рјечник

sr Упознати   »   te పరిచయం

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [మూడు]

3 [Mūḍu]

పరిచయం

[Paricayaṁ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Здраво! నమ-్--ర-! న-------- న-స-క-ర-! --------- నమస్కారం! 0
Namas--ra-! N---------- N-m-s-ā-a-! ----------- Namaskāraṁ!
Добар дан! నమస్క-ర-! న-------- న-స-క-ర-! --------- నమస్కారం! 0
N------raṁ! N---------- N-m-s-ā-a-! ----------- Namaskāraṁ!
Како сте? / Како си? మీర---లా ఉ-్నారు? మ--- ఎ-- ఉ------- మ-ర- ఎ-ా ఉ-్-ా-ు- ----------------- మీరు ఎలా ఉన్నారు? 0
Mī---el--u-nāru? M--- e-- u------ M-r- e-ā u-n-r-? ---------------- Mīru elā unnāru?
Јесте ли Ви из Европе? మ-రు య----్--ు--ి వచ--ా--? మ--- య----- న---- వ------- మ-ర- య-ర-ప- న-ం-ి వ-్-ా-ా- -------------------------- మీరు యూరోప్ నుండి వచ్చారా? 0
Mīru-y---- n-ṇḍ- v-cc-r-? M--- y---- n---- v------- M-r- y-r-p n-ṇ-i v-c-ā-ā- ------------------------- Mīru yūrōp nuṇḍi vaccārā?
Јесте ли Ви из Америке? మ------ెర-కా --ండి--చ-చ---? మ--- అ------ న---- వ------- మ-ర- అ-ె-ి-ా న-ం-ి వ-్-ా-ా- --------------------------- మీరు అమెరికా నుండి వచ్చారా? 0
Mī-----e---ā---ṇ-i-v-c-ā-ā? M--- a------ n---- v------- M-r- a-e-i-ā n-ṇ-i v-c-ā-ā- --------------------------- Mīru amerikā nuṇḍi vaccārā?
Јесте ли Ви из Азије? మ-ర- ఏ-ియ- -ు--ి-వచ--ా-ా? మ--- ఏ---- న---- వ------- మ-ర- ఏ-ి-ా న-ం-ి వ-్-ా-ా- ------------------------- మీరు ఏషియా నుండి వచ్చారా? 0
M--u -ṣ-----u--i--ac-ār-? M--- ē---- n---- v------- M-r- ē-i-ā n-ṇ-i v-c-ā-ā- ------------------------- Mīru ēṣiyā nuṇḍi vaccārā?
У којем хотелу сте смештени? మ-ర----హ------- బస-చ-స్త-న్-ార-? మ--- ఏ హ---- ల- బ- చ------------ మ-ర- ఏ హ-ట-్ ల- బ- చ-స-త-న-న-ర-? -------------------------------- మీరు ఏ హోటల్ లో బస చేస్తున్నారు? 0
Mīru---hōṭa---ō b----c-st-n-ā--? M--- ē h---- l- b--- c---------- M-r- ē h-ṭ-l l- b-s- c-s-u-n-r-? -------------------------------- Mīru ē hōṭal lō basa cēstunnāru?
Колико дуго сте већ овде? ఇ--కడ-మ--- ఎ-- క---గా---టు-్నా-ు? ఇ---- మ--- ఎ-- క----- ఉ---------- ఇ-్-డ మ-ర- ఎ-త క-ల-గ- ఉ-ట-న-న-ర-? --------------------------------- ఇక్కడ మీరు ఎంత కాలంగా ఉంటున్నారు? 0
Ik-aḍ--mīru e-ta--ā-a-gā ---u-n--u? I----- m--- e--- k------ u--------- I-k-ḍ- m-r- e-t- k-l-ṅ-ā u-ṭ-n-ā-u- ----------------------------------- Ikkaḍa mīru enta kālaṅgā uṇṭunnāru?
Колико дуго остајете? ఇ---డ మీరు-ఎ-త కాలం ఉంట-ర-? ఇ---- మ--- ఎ-- క--- ఉ------ ఇ-్-డ మ-ర- ఎ-త క-ల- ఉ-ట-ర-? --------------------------- ఇక్కడ మీరు ఎంత కాలం ఉంటారు? 0
Ikk-ḍ--mīru--nta------ --ṭ-r-? I----- m--- e--- k---- u------ I-k-ḍ- m-r- e-t- k-l-ṁ u-ṭ-r-? ------------------------------ Ikkaḍa mīru enta kālaṁ uṇṭāru?
Допада ли Вам се овде? మ-కు-ఇక-కడ నచ్--ం--? మ--- ఇ---- న-------- మ-క- ఇ-్-డ న-్-ి-ద-? -------------------- మీకు ఇక్కడ నచ్చిందా? 0
Mī---ikk-ḍa-n-cc---ā? M--- i----- n-------- M-k- i-k-ḍ- n-c-i-d-? --------------------- Mīku ikkaḍa naccindā?
Јесте ли овде на годишњем одмору? మ-ర- ఇ-్-- -ెలవు--ి ----ా--? మ--- ఇ---- స------- వ------- మ-ర- ఇ-్-డ స-ల-ు-క- వ-్-ా-ా- ---------------------------- మీరు ఇక్కడ సెలవులకి వచ్చారా? 0
M--u i--aḍ- --lav---k- -acc-rā? M--- i----- s--------- v------- M-r- i-k-ḍ- s-l-v-l-k- v-c-ā-ā- ------------------------------- Mīru ikkaḍa selavulaki vaccārā?
Посетите ме једном! ఎప్ప-డ--న--మీ-ు--న్-- కలవ---! ఎ--------- మ--- న---- క------ ఎ-్-ు-ె-న- మ-ర- న-్-ు క-వ-డ-! ----------------------------- ఎప్పుడైనా మీరు నన్ను కలవండి! 0
Epp-ḍainā--īru-n-n-u -a-av--ḍ-! E-------- m--- n---- k--------- E-p-ḍ-i-ā m-r- n-n-u k-l-v-ṇ-i- ------------------------------- Eppuḍainā mīru nannu kalavaṇḍi!
Ово је моја адреса. ఇ-ి -ా--ి--న--ా ఇ-- న- చ------- ఇ-ి న- చ-ర-న-మ- --------------- ఇది నా చిరునామా 0
Idi-n--c-r----ā I-- n- c------- I-i n- c-r-n-m- --------------- Idi nā cirunāmā
Хоћемо ли се сутра видети? రేప- --ం -ల-ద్-ా--? ర--- మ-- క--------- ర-ప- మ-ం క-ు-్-ా-ా- ------------------- రేపు మనం కలుద్దామా? 0
R-----ana- -a-ud----? R--- m---- k--------- R-p- m-n-ṁ k-l-d-ā-ā- --------------------- Rēpu manaṁ kaluddāmā?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. క్-మి-చ-డ-,-న--- వ----ప-ు-ు--న--ి క---------- న--- వ--- ప---------- క-ష-ి-చ-డ-, న-క- వ-ర- ప-ు-ు-్-ా-ి --------------------------------- క్షమించండి, నాకు వేరే పనులున్నాయి 0
Kṣa-i-̄c--ḍ-, -ā-- -ēr- p--ul-nnā-i K------------ n--- v--- p---------- K-a-i-̄-a-ḍ-, n-k- v-r- p-n-l-n-ā-i ----------------------------------- Kṣamin̄caṇḍi, nāku vērē panulunnāyi
Ћао! / Збогом! స---ు! స----- స-ల-ు- ------ సెలవు! 0
Se-a-u! S------ S-l-v-! ------- Selavu!
Довиђења! ఇ-క-స-ల--! ఇ-- స----- ఇ-క స-ల-ు- ---------- ఇంక సెలవు! 0
Iṅ-- sel--u! I--- s------ I-k- s-l-v-! ------------ Iṅka selavu!
До ускоро! మళ--ీ క---్ద-ము! మ---- క--------- మ-్-ీ క-ు-్-ా-ు- ---------------- మళ్ళీ కలుద్దాము! 0
M-ḷ-ī-ka--dd-mu! M---- k--------- M-ḷ-ī k-l-d-ā-u- ---------------- Maḷḷī kaluddāmu!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!