Рјечник

sr Упознати   »   ti ምልላይ(ምፍላጥ)

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [ሰለስተ]

3 [selesite]

ምልላይ(ምፍላጥ)

[mililayi(mifilat’i)]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Здраво! ሰላ-! ሃለው ሰ--- ሃ-- ሰ-ም- ሃ-ው -------- ሰላም! ሃለው 0
selami--h--ewi s------ h----- s-l-m-! h-l-w- -------------- selami! halewi
Добар дан! ከ-ይ -ዕ-ኩ-! ከ-- ዊ----- ከ-ይ ዊ-ል-ም- ---------- ከመይ ዊዕልኩም! 0
k--eyi wī--li----! k----- w---------- k-m-y- w-‘-l-k-m-! ------------------ kemeyi wī‘ilikumi!
Како сте? / Како си? ከመይ--? ከ-- ከ- ከ-ይ ከ- ------ ከመይ ከ? 0
k-me-i k-? k----- k-- k-m-y- k-? ---------- kemeyi ke?
Јесте ли Ви из Европе? ካ- ኤ--- ዲ-------? ካ- ኤ--- ዲ-- መ---- ካ- ኤ-ሮ- ዲ-ም መ-ኹ-? ----------------- ካብ ኤውሮጳ ዲኹም መጺኹም? 0
kabi ēw--o--a --h-u-- -ets------i? k--- ē------- d------ m----------- k-b- ē-i-o-’- d-h-u-i m-t-’-h-u-i- ---------------------------------- kabi ēwirop’a dīẖumi mets’īẖumi?
Јесте ли Ви из Америке? ካብ---ሪካ---- መ-ኹም? ካ- ኣ--- ዲ-- መ---- ካ- ኣ-ሪ- ዲ-ም መ-ኹ-? ----------------- ካብ ኣመሪካ ዲኹም መጺኹም? 0
k--i--m----a -----m---et-’ī-̱-m-? k--- a------ d------ m----------- k-b- a-e-ī-a d-h-u-i m-t-’-h-u-i- --------------------------------- kabi amerīka dīẖumi mets’īẖumi?
Јесте ли Ви из Азије? ካብ ኤስ- --- መ-ኹ-? ካ- ኤ-- ዲ-- መ---- ካ- ኤ-ያ ዲ-ም መ-ኹ-? ---------------- ካብ ኤስያ ዲኹም መጺኹም? 0
kabi ēsiy--d----m- -e-s’ī--um-? k--- ē---- d------ m----------- k-b- ē-i-a d-h-u-i m-t-’-h-u-i- ------------------------------- kabi ēsiya dīẖumi mets’īẖumi?
У којем хотелу сте смештени? ኣበየ-ይ -ተል ኢኹ- -ቕመጡ-? ኣ---- ሆ-- ኢ-- ት--- ? ኣ-የ-ይ ሆ-ል ኢ-ም ት-መ- ? -------------------- ኣበየናይ ሆተል ኢኹም ትቕመጡ ? 0
ab--e-ay--h-te-i ī----i-t-ḵ-im---u ? a-------- h----- ī----- t---------- ? a-e-e-a-i h-t-l- ī-̱-m- t-k-’-m-t-u ? ------------------------------------- abeyenayi hoteli īẖumi tiḵ’imet’u ?
Колико дуго сте већ овде? ኣብ----ደይ-ጌርኩ-? ኣ-- ክ--- ጌ---- ኣ-ዚ ክ-ደ- ጌ-ኩ-? -------------- ኣብዚ ክንደይ ጌርኩም? 0
abi-- kin-d--i gē---um-? a---- k------- g-------- a-i-ī k-n-d-y- g-r-k-m-? ------------------------ abizī kinideyi gērikumi?
Колико дуго остајете? ንኽ--ይ -ትጸን- ኢኹ-? ን---- ክ---- ኢ--- ን-ን-ይ ክ-ጸ-ሑ ኢ-ም- ---------------- ንኽንደይ ክትጸንሑ ኢኹም? 0
n-ẖinide-i kitits’--i-̣u ī--um-? n---------- k------------ ī------ n-h-i-i-e-i k-t-t-’-n-h-u ī-̱-m-? --------------------------------- niẖinideyi kitits’eniḥu īẖumi?
Допада ли Вам се овде? ደስ---ኩ- ዶ ኣብ-? ደ- ኢ--- ዶ ኣ--- ደ- ኢ-ኩ- ዶ ኣ-ዚ- -------------- ደስ ኢሉኩም ዶ ኣብዚ? 0
de-i ī-u-um---o-a---ī? d--- ī------ d- a----- d-s- ī-u-u-i d- a-i-ī- ---------------------- desi īlukumi do abizī?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ኣ--ዲ-- ዕ-ፍቲ----ሩ? ኣ----- ዕ--- ት---- ኣ-ዚ-ኹ- ዕ-ፍ- ት-ብ-? ----------------- ኣብዚዲኹም ዕርፍቲ ትገብሩ? 0
a-i-īdī----i-‘i-if-tī tig-b-ru? a----------- ‘------- t-------- a-i-ī-ī-̱-m- ‘-r-f-t- t-g-b-r-? ------------------------------- abizīdīẖumi ‘irifitī tigebiru?
Посетите ме једном! ንዓይ ---ኒ ---! ን-- ብ--- እ--- ን-ይ ብ-ሑ- እ-ዶ- ------------- ንዓይ ብጽሑኒ እንዶ! 0
ni‘ay----ts-ih-u-- ini--! n----- b---------- i----- n-‘-y- b-t-’-h-u-ī i-i-o- ------------------------- ni‘ayi bits’iḥunī inido!
Ово је моја адреса. እዚ---ራ-ይ-እዩ። እ- ኣ---- እ-- እ- ኣ-ራ-ይ እ-። ------------ እዚ ኣድራሻይ እዩ። 0
i-ī -d--a---yi-i--። i-- a--------- i--- i-ī a-i-a-h-y- i-u- ------------------- izī adirashayi iyu።
Хоћемо ли се сутра видети? ጽ-- -ንራ-ብ--ና? ጽ-- ክ---- ዲ-- ጽ-ሕ ክ-ራ-ብ ዲ-? ------------- ጽባሕ ክንራኸብ ዲና? 0
t--iba-̣i kin-r--̱e-i--ī-a? t-------- k---------- d---- t-’-b-h-i k-n-r-h-e-i d-n-? --------------------------- ts’ibaḥi kiniraẖebi dīna?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ይቕ--፣----መደብ ገይረ ኣሎ-። ይ---- ሓ- መ-- ገ-- ኣ--- ይ-ሬ-፣ ሓ- መ-ብ ገ-ረ ኣ-ኹ- --------------------- ይቕሬታ፣ ሓደ መደብ ገይረ ኣሎኹ። 0
yiḵ-ir-ta፣--̣ad-----eb---eyi-e-aloẖ-። y---------- h---- m----- g----- a------ y-k-’-r-t-፣ h-a-e m-d-b- g-y-r- a-o-̱-። --------------------------------------- yiḵ’irēta፣ ḥade medebi geyire aloẖu።
Ћао! / Збогом! ቻው! ቻ-- ቻ-! --- ቻው! 0
ch---! c----- c-a-i- ------ chawi!
Довиђења! ኣ----ኣ- ---- (---- ኩን-! ኣ- ክ--- ር--- ( ድ-- ኩ--- ኣ- ክ-ኣ- ር-ብ- ( ድ-ን ኩ-)- ----------------------- ኣብ ክልኣይ ርክብና ( ድሓን ኩን)! 0
a---k-l---yi-----bi---- -i-̣a----un-)! a-- k------- r------- ( d------ k----- a-i k-l-’-y- r-k-b-n- ( d-h-a-i k-n-)- -------------------------------------- abi kili’ayi rikibina ( diḥani kuni)!
До ускоро! ክ-ብ ድሓር! ክ-- ድ--- ክ-ብ ድ-ር- -------- ክሳብ ድሓር! 0
kisabi d------! k----- d------- k-s-b- d-h-a-i- --------------- kisabi diḥari!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!