Рјечник

sr У школи   »   ar ‫في المدرسة‬

4 [четири]

У школи

У школи

‫4 [أربعة]‬

4 [arabeata]

‫في المدرسة‬

[fi almudarsat]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Где смо ми? ‫أ-ن--حن-‬ ‫--- ن---- ‫-ي- ن-ن-‬ ---------- ‫أين نحن؟‬ 0
a-n-n-h-? a-- n---- a-n n-h-? --------- ayn nahn?
Ми смо у школи. ‫-------الم--س-.‬ ‫--- ف- ا-------- ‫-ح- ف- ا-م-ر-ة-‬ ----------------- ‫نحن في المدرسة.‬ 0
n-an fi--l--d-a-a--. n--- f- a----------- n-a- f- a-m-d-a-a-a- -------------------- nhan fi almudrasata.
Iмамо наставу. ‫ع--نا در-.‬ ‫----- د---- ‫-ن-ن- د-س-‬ ------------ ‫عندنا درس.‬ 0
e-da-- dar--. e----- d----- e-d-n- d-r-a- ------------- endana darsa.
Ово су ученици. ‫-ؤل-ء--م--ل---مي-.‬ ‫----- ه- ا--------- ‫-ؤ-ا- ه- ا-ت-ا-ي-.- -------------------- ‫هؤلاء هم التلاميذ.‬ 0
hw---' h-m alt-lamid-. h----- h-- a---------- h-u-a- h-m a-t-l-m-d-. ---------------------- hwula' hum altalamidh.
Ово је учитељица. ‫ه----- ا-مُعل--.‬ ‫--- ه- ا--------- ‫-ذ- ه- ا-م-ع-م-.- ------------------ ‫هذه هي المُعلمة.‬ 0
hd--h-h--a---e-m. h---- h- a------- h-h-h h- a-m-e-m- ----------------- hdhih hi almuelm.
Ово је разред. ‫-ذا-----ل-ف.‬ ‫--- ه- ا----- ‫-ذ- ه- ا-ص-.- -------------- ‫هذا هو الصف.‬ 0
hd-a-----lsa--. h--- h- a------ h-h- h- a-s-f-. --------------- hdha hu alsafa.
Шта радимо? ‫ما---سن--ل-‬ ‫---- س------ ‫-ا-ا س-ف-ل-‬ ------------- ‫ماذا سنفعل؟‬ 0
m-dha---n---l? m---- s------- m-d-a s-n-i-l- -------------- madha sanfiel?
Учимо. ‫--- نتعلم-‬ ‫--- ن------ ‫-ح- ن-ع-م-‬ ------------ ‫نحن نتعلم.‬ 0
nhi--n-t--la-. n--- n-------- n-i- n-t-e-a-. -------------- nhin nataelam.
Учимо језик. ‫---- -تع-- -غ-.‬ ‫---- ن---- ل---- ‫-ن-ا ن-ع-م ل-ة-‬ ----------------- ‫إننا نتعلم لغة.‬ 0
'-ina-a---t----m----ha--. '------ n------- l------- '-i-a-a n-t-e-a- l-g-a-a- ------------------------- 'iinana nataelam lighata.
Учим енглески. ‫أ-ا أ-ع-م الإنجل-زي-.‬ ‫--- أ---- ا----------- ‫-ن- أ-ع-م ا-إ-ج-ي-ي-.- ----------------------- ‫أنا أتعلم الإنجليزية.‬ 0
a--- 'a-a----- --'i----l---at-. a--- '-------- a--------------- a-a- '-t-e-l-m a-'-i-j-l-z-a-a- ------------------------------- anaa 'ataealam al'iinjaliziata.
Учиш шпански. ‫أن--ت-ع---ا---ب-ني-.‬ ‫--- ت---- ا---------- ‫-ن- ت-ع-م ا-أ-ب-ن-ة-‬ ---------------------- ‫أنت تتعلم الأسبانية.‬ 0
a-t tatae-l---al'-sbani---. a-- t-------- a------------ a-t t-t-e-l-m a-'-s-a-i-t-. --------------------------- ant tataealam al'asbaniata.
Он учи немачки. ‫-- -تع-م-ا--لماني-.‬ ‫-- ي---- ا---------- ‫-و ي-ع-م ا-أ-م-ن-ة-‬ --------------------- ‫هو يتعلم الألمانية.‬ 0
hw ya-a--la--a--al---ia-a. h- y-------- a------------ h- y-t-e-l-m a-'-l-a-i-t-. -------------------------- hw yataealam al'almaniata.
Учимо француски. ‫ن-- --------فرن-ية-‬ ‫--- ن---- ا--------- ‫-ح- ن-ع-م ا-ف-ن-ي-.- --------------------- ‫نحن نتعلم الفرنسية.‬ 0
n--- -ata-l-m-a-far-n-i---. n--- n------- a------------ n-i- n-t-e-a- a-f-r-n-i-t-. --------------------------- nhin nataelam alfaransiata.
Учите италијански. ‫-----تت---ون-/ -نت---تعلم- ا--ي-ال--.‬ ‫---- ت------ / أ--- ت----- ا---------- ‫-ن-م ت-ع-م-ن / أ-ت- ت-ع-م- ا-إ-ط-ل-ة-‬ --------------------------------------- ‫أنتم تتعلمون / أنتن تتعلمن الإيطالية.‬ 0
a-t-m-tat-ealam-n---'---un--ataeal--n--l'ii---iat-. a---- t---------- / '----- t--------- a------------ a-t-m t-t-e-l-m-n / '-n-u- t-t-e-l-u- a-'-i-a-i-t-. --------------------------------------------------- antum tataealamun / 'antun tataealmun al'iitaliata.
Они уче руски. ‫ه---ت--مو--/-هنّ-ت-ع----ا-رو-ية-‬ ‫-- ي------ / ه-- ت----- ا-------- ‫-م ي-ع-م-ن / ه-ّ ت-ع-م- ا-ر-س-ة-‬ ---------------------------------- ‫هم يتعلمون / هنّ تتعلمن الروسية.‬ 0
hm-y-taeal---- /-h--ta---l------r-w-ia-a. h- y---------- / h- t-------- a---------- h- y-t-e-l-m-n / h- t-t-i-m-n a-r-w-i-t-. ----------------------------------------- hm yataealamun / hn tateilmun alruwsiata.
Учити језике је интересантно. ‫تع-م--ل-غ-- -ثير --إه-ما-.‬ ‫---- ا----- م--- ل--------- ‫-ع-م ا-ل-ا- م-ي- ل-إ-ت-ا-.- ---------------------------- ‫تعلم اللغات مثير للإهتمام.‬ 0
taeil-m -l--gh-t-mu--ir-l--'i-h-imam. t------ a------- m----- l------------ t-e-l-m a-l-g-a- m-t-i- l-l-i-h-i-a-. ------------------------------------- taeilam allughat muthir lil'iihtimam.
Желимо разумети људе. ‫-----أ- --ف-هم-مع-ال---.‬ ‫---- أ- ن----- م- ا------ ‫-ر-د أ- ن-ف-ه- م- ا-ن-س-‬ -------------------------- ‫نريد أن نتفاهم مع الناس.‬ 0
n--d '-n-na---h-----e-a-n-as. n--- '-- n------- m-- a------ n-i- '-n n-t-a-u- m-e a-n-a-. ----------------------------- nrid 'an natfahum mae alnaas.
Желимо разговарати са људима. ‫--ي---ن-نتكل--مع ا--ا--‬ ‫---- أ- ن---- م- ا------ ‫-ر-د أ- ن-ك-م م- ا-ن-س-‬ ------------------------- ‫نريد أن نتكلم مع الناس.‬ 0
n-i- 'an-nat---lam m-- --naa-. n--- '-- n-------- m-- a------ n-i- '-n n-t-k-l-m m-e a-n-a-. ------------------------------ nrid 'an natakalam mae alnaas.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.