Рјечник

sr У школи   »   bg В училище

4 [четири]

У школи

У школи

4 [четири]

4 [chetiri]

В училище

[V uchilishche]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Где смо ми? Къ-----е? К--- с--- К-д- с-е- --------- Къде сме? 0
K-de-s--? K--- s--- K-d- s-e- --------- Kyde sme?
Ми смо у школи. Ни- см- в-уч-----. Н-- с-- в у------- Н-е с-е в у-и-и-е- ------------------ Ние сме в училище. 0
N-e-s-e - -c--lishc-e. N-- s-- v u----------- N-e s-e v u-h-l-s-c-e- ---------------------- Nie sme v uchilishche.
Iмамо наставу. Имаме-ча-ов-. И---- ч------ И-а-е ч-с-в-. ------------- Имаме часове. 0
I-ame -h--o-e. I---- c------- I-a-e c-a-o-e- -------------- Imame chasove.
Ово су ученици. Т-----а уче-и-ит-. Т--- с- у--------- Т-в- с- у-е-и-и-е- ------------------ Това са учениците. 0
To-a----u--e---s---. T--- s- u----------- T-v- s- u-h-n-t-i-e- -------------------- Tova sa uchenitsite.
Ово је учитељица. Тов----у-и--л-а--. Т--- е у---------- Т-в- е у-и-е-к-т-. ------------------ Това е учителката. 0
T--- -e-uc-----k-ta. T--- y- u----------- T-v- y- u-h-t-l-a-a- -------------------- Tova ye uchitelkata.
Ово је разред. Т--а е--л--ъ-. Т--- е к------ Т-в- е к-а-ъ-. -------------- Това е класът. 0
To-a ye-kl-syt. T--- y- k------ T-v- y- k-a-y-. --------------- Tova ye klasyt.
Шта радимо? К-к----р-вим н--? К---- п----- н--- К-к-о п-а-и- н-е- ----------------- Какво правим ние? 0
K-kvo --avi- -ie? K---- p----- n--- K-k-o p-a-i- n-e- ----------------- Kakvo pravim nie?
Учимо. Н----ч--. Н-- у---- Н-е у-и-. --------- Ние учим. 0
N---uch-m. N-- u----- N-e u-h-m- ---------- Nie uchim.
Учимо језик. Н-е---и- --и-. Н-- у--- е---- Н-е у-и- е-и-. -------------- Ние учим език. 0
N-e------ ----k. N-- u---- y----- N-e u-h-m y-z-k- ---------------- Nie uchim yezik.
Учим енглески. А- -ч- --г-и----. А- у-- а--------- А- у-а а-г-и-с-и- ----------------- Аз уча английски. 0
A- uc---a-g--ys--. A- u--- a--------- A- u-h- a-g-i-s-i- ------------------ Az ucha angliyski.
Учиш шпански. Ти--ч-ш-исп-н-ки. Т- у--- и-------- Т- у-и- и-п-н-к-. ----------------- Ти учиш испански. 0
Ti-uc------s-a-ski. T- u----- i-------- T- u-h-s- i-p-n-k-. ------------------- Ti uchish ispanski.
Он учи немачки. Т-й --и н-мс-и. Т-- у-- н------ Т-й у-и н-м-к-. --------------- Той учи немски. 0
Toy-u-hi n-m--i. T-- u--- n------ T-y u-h- n-m-k-. ---------------- Toy uchi nemski.
Учимо француски. Ни- уч-м ----ск-. Н-- у--- ф------- Н-е у-и- ф-е-с-и- ----------------- Ние учим френски. 0
Ni-----im frens-i. N-- u---- f------- N-e u-h-m f-e-s-i- ------------------ Nie uchim frenski.
Учите италијански. Ви- ---те ----и-н--и. В-- у---- и---------- В-е у-и-е и-а-и-н-к-. --------------------- Вие учите италиански. 0
V-- u-hit--i--lian-ki. V-- u----- i---------- V-e u-h-t- i-a-i-n-k-. ---------------------- Vie uchite italianski.
Они уче руски. Т- ---т -ус-и. Т- у--- р----- Т- у-а- р-с-и- -------------- Те учат руски. 0
T--u-----ru--i. T- u---- r----- T- u-h-t r-s-i- --------------- Te uchat ruski.
Учити језике је интересантно. Д---- у--- е---- е--н--рес-о. Д- с- у--- е---- е и--------- Д- с- у-а- е-и-и е и-т-р-с-о- ----------------------------- Да се учат езици е интересно. 0
D--se -ch-- ye-i--i y--i-te--sno. D- s- u---- y------ y- i--------- D- s- u-h-t y-z-t-i y- i-t-r-s-o- --------------------------------- Da se uchat yezitsi ye interesno.
Желимо разумети људе. Н-- -ск-м--д--р-зб---м- -ората. Н-- и----- д- р-------- х------ Н-е и-к-м- д- р-з-и-а-е х-р-т-. ------------------------------- Ние искаме да разбираме хората. 0
Nie-----m- d--razbi--me---o--ta. N-- i----- d- r-------- k------- N-e i-k-m- d- r-z-i-a-e k-o-a-a- -------------------------------- Nie iskame da razbirame khorata.
Желимо разговарати са људима. Ние иска----а-р-зг--аря-е---хор--а. Н-- и----- д- р---------- с х------ Н-е и-к-м- д- р-з-о-а-я-е с х-р-т-. ----------------------------------- Ние искаме да разговаряме с хората. 0
Nie-is-a---d- ra-gova-y-m- s-kh--a-a. N-- i----- d- r----------- s k------- N-e i-k-m- d- r-z-o-a-y-m- s k-o-a-a- ------------------------------------- Nie iskame da razgovaryame s khorata.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.