Рјечник

sr У школи   »   bn বিদ্যালয়ে / স্কুলে

4 [четири]

У школи

У школи

৪ [চার]

4 [Cāra]

বিদ্যালয়ে / স্কুলে

[bidyālaẏē / skulē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Где смо ми? আ-র- কোথ--? আ--- ক----- আ-র- ক-থ-য়- ----------- আমরা কোথায়? 0
āma-ā---th---? ā---- k------- ā-a-ā k-t-ā-a- -------------- āmarā kōthāẏa?
Ми смо у школи. আমরা --দ-যাল-ে ৷ আ--- ব-------- ৷ আ-র- ব-দ-য-ল-ে ৷ ---------------- আমরা বিদ্যালয়ে ৷ 0
Āma-ā bi-yāl-ẏē Ā---- b-------- Ā-a-ā b-d-ā-a-ē --------------- Āmarā bidyālaẏē
Iмамо наставу. আমা--- ক্-া--আছ--৷ আ----- ক---- আ-- ৷ আ-া-ে- ক-ল-স আ-ে ৷ ------------------ আমাদের ক্লাস আছে ৷ 0
āmādē-a-kl--a-āc-ē ā------ k---- ā--- ā-ā-ē-a k-ā-a ā-h- ------------------ āmādēra klāsa āchē
Ово су ученици. ওরা -াত্--৷ ও-- ছ---- ৷ ও-া ছ-ত-র ৷ ----------- ওরা ছাত্র ৷ 0
ōrā ch-t-a ō-- c----- ō-ā c-ā-r- ---------- ōrā chātra
Ово је учитељица. উন- ---্-িকা ৷ উ-- শ------- ৷ উ-ি শ-ক-ষ-ক- ৷ -------------- উনি শিক্ষিকা ৷ 0
uni ś-----ā u-- ś------ u-i ś-k-i-ā ----------- uni śikṣikā
Ово је разред. ওটা-ক্লা- ঘ----শ্-েণ-ক----৷ ও-- ক---- ঘ- / শ--------- ৷ ও-া ক-ল-স ঘ- / শ-র-ণ-ক-্- ৷ --------------------------- ওটা ক্লাস ঘর / শ্রেণিকক্ষ ৷ 0
ō-ā-k---a-gha-a-/ ś-ēṇik-k-a ō-- k---- g---- / ś--------- ō-ā k-ā-a g-a-a / ś-ē-i-a-ṣ- ---------------------------- ōṭā klāsa ghara / śrēṇikakṣa
Шта радимо? আ--া--ী--র-ি? আ--- ক- ক---- আ-র- ক- ক-ছ-? ------------- আমরা কী করছি? 0
ā---- k- karac-i? ā---- k- k------- ā-a-ā k- k-r-c-i- ----------------- āmarā kī karachi?
Учимо. আ--া শ---- ৷ আ--- শ---- ৷ আ-র- শ-খ-ি ৷ ------------ আমরা শিখছি ৷ 0
Ā--rā--ik-a--i Ā---- ś------- Ā-a-ā ś-k-a-h- -------------- Āmarā śikhachi
Учимо језик. আ-র- -কটি ভ-ষা-শ---ি-৷ আ--- এ--- ভ--- শ---- ৷ আ-র- এ-ট- ভ-ষ- শ-খ-ি ৷ ---------------------- আমরা একটি ভাষা শিখছি ৷ 0
ām-r---k--i --ā-ā śi-----i ā---- ē---- b---- ś------- ā-a-ā ē-a-i b-ā-ā ś-k-a-h- -------------------------- āmarā ēkaṭi bhāṣā śikhachi
Учим енглески. আম- ইং--জী -ি----৷ আ-- ই----- শ---- ৷ আ-ি ই-র-জ- শ-খ-ি ৷ ------------------ আমি ইংরেজী শিখছি ৷ 0
ām--i--ēj---ikhachi ā-- i----- ś------- ā-i i-r-j- ś-k-a-h- ------------------- āmi inrējī śikhachi
Учиш шпански. ত--ি স্প্যা-ি--শ--ছ ৷ ত--- স-------- শ--- ৷ ত-ম- স-প-য-ন-শ শ-খ- ৷ --------------------- তুমি স্প্যানিশ শিখছ ৷ 0
t--i s---n--a --kh--ha t--- s------- ś------- t-m- s-y-n-ś- ś-k-a-h- ---------------------- tumi spyāniśa śikhacha
Он учи немачки. স--(ও- -া--মা--শ---ে ৷ স- (-- জ------ শ---- ৷ স- (-) জ-র-ম-ন শ-খ-ে ৷ ---------------------- সে (ও) জার্মান শিখছে ৷ 0
sē -ō--j--māna -ikha-hē s- (-- j------ ś------- s- (-) j-r-ā-a ś-k-a-h- ----------------------- sē (ō) jārmāna śikhachē
Учимо француски. আমর--ফ----্--শি--ি ৷ আ--- ফ------ শ---- ৷ আ-র- ফ-র-ঞ-চ শ-খ-ি ৷ -------------------- আমরা ফ্রেঞ্চ শিখছি ৷ 0
ā------h--ñ-a----hac-i ā---- p------ ś------- ā-a-ā p-r-ñ-a ś-k-a-h- ---------------------- āmarā phrēñca śikhachi
Учите италијански. ত---- -ব-- ই----য়ান শি---৷ ত---- স--- ই------- শ--- ৷ ত-ম-া স-া- ই-া-ি-া- শ-খ- ৷ -------------------------- তোমরা সবাই ইটালিয়ান শিখছ ৷ 0
t-m----s----i--ṭāl------ś-kh---a t----- s----- i-------- ś------- t-m-r- s-b-'- i-ā-i-ā-a ś-k-a-h- -------------------------------- tōmarā sabā'i iṭāliẏāna śikhacha
Они уче руски. তার- ---া)-র---য়-ন শ-খ---৷ ত--- (---- র------ শ---- ৷ ত-র- (-র-) র-শ-য়-ন শ-খ-ে ৷ -------------------------- তারা (ওরা) রাশিয়ান শিখছে ৷ 0
tār--(-r-- ---i--n---ikhac-ē t--- (---- r------- ś------- t-r- (-r-) r-ś-ẏ-n- ś-k-a-h- ---------------------------- tārā (ōrā) rāśiẏāna śikhachē
Учити језике је интересантно. ভ--- ---াট--এ-ট- দ------্য-পার ৷ ভ--- শ----- এ--- দ---- ব------ ৷ ভ-ষ- শ-খ-ট- এ-ট- দ-র-ন ব-য-প-র ৷ -------------------------------- ভাষা শেখাটা একটা দারুন ব্যাপার ৷ 0
b-ā-ā--ēkhā-- ēk-ṭā--ā-una b-ā-ā-a b---- ś------ ē---- d----- b------ b-ā-ā ś-k-ā-ā ē-a-ā d-r-n- b-ā-ā-a ---------------------------------- bhāṣā śēkhāṭā ēkaṭā dāruna byāpāra
Желимо разумети људе. আ-----ানু-কে -ু--- চ---৷ আ--- ম------ ব---- চ-- ৷ আ-র- ম-ন-ষ-ে ব-ঝ-ে চ-ই ৷ ------------------------ আমরা মানুষকে বুঝতে চাই ৷ 0
āmarā-m-nuṣakē -uj---ē ---i ā---- m------- b------ c--- ā-a-ā m-n-ṣ-k- b-j-a-ē c-'- --------------------------- āmarā mānuṣakē bujhatē cā'i
Желимо разговарати са људима. আম-া ----ষে- সঙ-গ--কথ--ব-তে --- ৷ আ--- ম------ স---- ক-- ব--- চ-- ৷ আ-র- ম-ন-ষ-র স-্-ে ক-া ব-ত- চ-ই ৷ --------------------------------- আমরা মানুষের সঙ্গে কথা বলতে চাই ৷ 0
āmarā-mā-u-ē-- --ṅg---a-----al-tē ---i ā---- m------- s---- k---- b----- c--- ā-a-ā m-n-ṣ-r- s-ṅ-ē k-t-ā b-l-t- c-'- -------------------------------------- āmarā mānuṣēra saṅgē kathā balatē cā'i

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.