Рјечник

sr У школи   »   el Στο σχολείο

4 [четири]

У школи

У школи

4 [τέσσερα]

4 [téssera]

Στο σχολείο

[Sto scholeío]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Где смо ми? Πού ----στ-; Πού είμαστε; Π-ύ ε-μ-σ-ε- ------------ Πού είμαστε; 0
P---eíma---? Poú eímaste? P-ú e-m-s-e- ------------ Poú eímaste?
Ми смо у школи. Ε-μ---- στο -χ---ί-. Είμαστε στο σχολείο. Ε-μ-σ-ε σ-ο σ-ο-ε-ο- -------------------- Είμαστε στο σχολείο. 0
E--aste--to---h-l-ío. Eímaste sto scholeío. E-m-s-e s-o s-h-l-í-. --------------------- Eímaste sto scholeío.
Iмамо наставу. Έχο--ε-μ--η-α. Έχουμε μάθημα. Έ-ο-μ- μ-θ-μ-. -------------- Έχουμε μάθημα. 0
É-houme -áth-ma. Échoume máthēma. É-h-u-e m-t-ē-a- ---------------- Échoume máthēma.
Ово су ученици. Α-τ-ί----αι οι μαθ-τές. Αυτοί είναι οι μαθητές. Α-τ-ί ε-ν-ι ο- μ-θ-τ-ς- ----------------------- Αυτοί είναι οι μαθητές. 0
Au--- -ína--o---athē-és. Autoí eínai oi mathētés. A-t-í e-n-i o- m-t-ē-é-. ------------------------ Autoí eínai oi mathētés.
Ово је учитељица. Α-τ---ίν-ι -----κ-λα. Αυτή είναι η δασκάλα. Α-τ- ε-ν-ι η δ-σ-ά-α- --------------------- Αυτή είναι η δασκάλα. 0
A--- ---ai - daská--. Autḗ eínai ē daskála. A-t- e-n-i ē d-s-á-a- --------------------- Autḗ eínai ē daskála.
Ово је разред. Αυτή είναι-η-τά--. Αυτή είναι η τάξη. Α-τ- ε-ν-ι η τ-ξ-. ------------------ Αυτή είναι η τάξη. 0
Au-ḗ --na- ē ---ē. Autḗ eínai ē táxē. A-t- e-n-i ē t-x-. ------------------ Autḗ eínai ē táxē.
Шта радимо? Τ- ---ο-με; Τι κάνουμε; Τ- κ-ν-υ-ε- ----------- Τι κάνουμε; 0
T--k-----e? Ti kánoume? T- k-n-u-e- ----------- Ti kánoume?
Учимо. Μ--α-ν-υ-ε. Μαθαίνουμε. Μ-θ-ί-ο-μ-. ----------- Μαθαίνουμε. 0
M--h-------. Mathaínoume. M-t-a-n-u-e- ------------ Mathaínoume.
Учимо језик. Μαθαί-----------λώσσα. Μαθαίνουμε μία γλώσσα. Μ-θ-ί-ο-μ- μ-α γ-ώ-σ-. ---------------------- Μαθαίνουμε μία γλώσσα. 0
Ma-----o-me mí--g--ss-. Mathaínoume mía glṓssa. M-t-a-n-u-e m-a g-ṓ-s-. ----------------------- Mathaínoume mía glṓssa.
Учим енглески. Ε-- μ---ί-ω α-γ--κ-. Εγώ μαθαίνω αγγλικά. Ε-ώ μ-θ-ί-ω α-γ-ι-ά- -------------------- Εγώ μαθαίνω αγγλικά. 0
E-ṓ ----------ng---á. Egṓ mathaínō angliká. E-ṓ m-t-a-n- a-g-i-á- --------------------- Egṓ mathaínō angliká.
Учиш шпански. Ε----α--ίνει----πα-ικά. Εσύ μαθαίνεις ισπανικά. Ε-ύ μ-θ-ί-ε-ς ι-π-ν-κ-. ----------------------- Εσύ μαθαίνεις ισπανικά. 0
E-ý---t---n-i- i-p--iká. Esý mathaíneis ispaniká. E-ý m-t-a-n-i- i-p-n-k-. ------------------------ Esý mathaíneis ispaniká.
Он учи немачки. Αυ-ό--μ----νει -----νικ-. Αυτός μαθαίνει γερμανικά. Α-τ-ς μ-θ-ί-ε- γ-ρ-α-ι-ά- ------------------------- Αυτός μαθαίνει γερμανικά. 0
Au-ós --t-aín-- germa--ká. Autós mathaínei germaniká. A-t-s m-t-a-n-i g-r-a-i-á- -------------------------- Autós mathaínei germaniká.
Учимо француски. Εμ--- μαθ-ίνουμ---αλ-ικά. Εμείς μαθαίνουμε γαλλικά. Ε-ε-ς μ-θ-ί-ο-μ- γ-λ-ι-ά- ------------------------- Εμείς μαθαίνουμε γαλλικά. 0
E-eí- -a-ha-n-um- -a-li--. Emeís mathaínoume galliká. E-e-s m-t-a-n-u-e g-l-i-á- -------------------------- Emeís mathaínoume galliká.
Учите италијански. Ε--ί- μαθ-ίνετ- -----κά. Εσείς μαθαίνετε ιταλικά. Ε-ε-ς μ-θ-ί-ε-ε ι-α-ι-ά- ------------------------ Εσείς μαθαίνετε ιταλικά. 0
Es--s -ath-í-e-e --a-i--. Eseís mathaínete italiká. E-e-s m-t-a-n-t- i-a-i-á- ------------------------- Eseís mathaínete italiká.
Они уче руски. Α-το- ---αίν-υν --σ-κά. Αυτοί μαθαίνουν ρωσικά. Α-τ-ί μ-θ-ί-ο-ν ρ-σ-κ-. ----------------------- Αυτοί μαθαίνουν ρωσικά. 0
Au--í math----u- r-s---. Autoí mathaínoun rōsiká. A-t-í m-t-a-n-u- r-s-k-. ------------------------ Autoí mathaínoun rōsiká.
Учити језике је интересантно. Τ---α -αθαίνε-ς --ώ-σες------ εν-ι-φέ-ον. Το να μαθαίνεις γλώσσες είναι ενδιαφέρον. Τ- ν- μ-θ-ί-ε-ς γ-ώ-σ-ς ε-ν-ι ε-δ-α-έ-ο-. ----------------------------------------- Το να μαθαίνεις γλώσσες είναι ενδιαφέρον. 0
T-----m--ha-nei-----sses eín-- ---ia--é--n. To na mathaíneis glṓsses eínai endiaphéron. T- n- m-t-a-n-i- g-ṓ-s-s e-n-i e-d-a-h-r-n- ------------------------------------------- To na mathaíneis glṓsses eínai endiaphéron.
Желимо разумети људе. Θ-------να---ταλα-------ε-τους ---ρώπο--. Θέλουμε να καταλαβαίνουμε τους ανθρώπους. Θ-λ-υ-ε ν- κ-τ-λ-β-ί-ο-μ- τ-υ- α-θ-ώ-ο-ς- ----------------------------------------- Θέλουμε να καταλαβαίνουμε τους ανθρώπους. 0
Th--o--e n- kata-abaín--me t--s---t-rṓp---. Théloume na katalabaínoume tous anthrṓpous. T-é-o-m- n- k-t-l-b-í-o-m- t-u- a-t-r-p-u-. ------------------------------------------- Théloume na katalabaínoume tous anthrṓpous.
Желимо разговарати са људима. Θ--ο--- ν--μ----ε-με-το-ς ανθ------. Θέλουμε να μιλάμε με τους ανθρώπους. Θ-λ-υ-ε ν- μ-λ-μ- μ- τ-υ- α-θ-ώ-ο-ς- ------------------------------------ Θέλουμε να μιλάμε με τους ανθρώπους. 0
T------e -a --l--- m--to---ant-r--ou-. Théloume na miláme me tous anthrṓpous. T-é-o-m- n- m-l-m- m- t-u- a-t-r-p-u-. -------------------------------------- Théloume na miláme me tous anthrṓpous.

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.