Рјечник

sr У школи   »   mk Во училиште

4 [четири]

У школи

У школи

4 [четири]

4 [chyetiri]

Во училиште

[Vo oochilishtye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Где смо ми? Каде--м-? К--- с--- К-д- с-е- --------- Каде сме? 0
Kady- sm--? K---- s---- K-d-e s-y-? ----------- Kadye smye?
Ми смо у школи. Н---см--в--учил--т--о. Н-- с-- в- у---------- Н-е с-е в- у-и-и-т-т-. ---------------------- Ние сме во училиштето. 0
Niye -mye--- oo--il-s----t-. N--- s--- v- o-------------- N-y- s-y- v- o-c-i-i-h-y-t-. ---------------------------- Niye smye vo oochilishtyeto.
Iмамо наставу. Н-е-им--е-на-та-а. Н-- и---- н------- Н-е и-а-е н-с-а-а- ------------------ Ние имаме настава. 0
N-ye------e-n---a--. N--- i----- n------- N-y- i-a-y- n-s-a-a- -------------------- Niye imamye nastava.
Ово су ученици. Ов- с---чен--и-е. О-- с- у--------- О-а с- у-е-и-и-е- ----------------- Ова се учениците. 0
Ov- sy---o----ni--ity-. O-- s-- o-------------- O-a s-e o-c-y-n-t-i-y-. ----------------------- Ova sye oochyenitzitye.
Ово је учитељица. Ова - нас-авнич-ат-. О-- е н------------- О-а е н-с-а-н-ч-а-а- -------------------- Ова е наставничката. 0
O-a-ye -as-a--ic-ka-a. O-- y- n-------------- O-a y- n-s-a-n-c-k-t-. ---------------------- Ova ye nastavnichkata.
Ово је разред. Ова----д--л--и---. О-- е о----------- О-а е о-д-л-н-е-о- ------------------ Ова е одделението. 0
O-- ye o---elye-iy-t-. O-- y- o-------------- O-a y- o-d-e-y-n-y-t-. ---------------------- Ova ye oddyelyeniyeto.
Шта радимо? Што-п-а---е? Ш-- п------- Ш-о п-а-и-е- ------------ Што правиме? 0
Sh----r--i-y-? S--- p-------- S-t- p-a-i-y-? -------------- Shto pravimye?
Учимо. Ни- -чи--. Н-- у----- Н-е у-и-е- ---------- Ние учиме. 0
Niye --------. N--- o-------- N-y- o-c-i-y-. -------------- Niye oochimye.
Учимо језик. Н---у-име -------з--. Н-- у---- е--- ј----- Н-е у-и-е е-е- ј-з-к- --------------------- Ние учиме еден јазик. 0
Ni-e -o---m-- ye-ye- --z--. N--- o------- y----- ј----- N-y- o-c-i-y- y-d-e- ј-z-k- --------------------------- Niye oochimye yedyen јazik.
Учим енглески. Ј-- уч-м---гл--к-. Ј-- у--- а-------- Ј-с у-а- а-г-и-к-. ------------------ Јас учам англиски. 0
Јa----ch-- angu-is-i. Ј-- o----- a--------- Ј-s o-c-a- a-g-l-s-i- --------------------- Јas oocham anguliski.
Учиш шпански. Ти-учи---па-с--. Т- у--- ш------- Т- у-и- ш-а-с-и- ---------------- Ти учиш шпански. 0
Ti-oo-hi-----pa-sk-. T- o------ s-------- T- o-c-i-h s-p-n-k-. -------------------- Ti oochish shpanski.
Он учи немачки. То----и-г--мански. Т-- у-- г--------- Т-ј у-и г-р-а-с-и- ------------------ Тој учи германски. 0
T-- ---hi -uye---n---. T-- o---- g----------- T-ј o-c-i g-y-r-a-s-i- ---------------------- Toј oochi guyermanski.
Учимо француски. Ни- -ч--е ф----уск-. Н-- у---- ф--------- Н-е у-и-е ф-а-ц-с-и- -------------------- Ние учиме француски. 0
N--e -oc---y--f-an-z---ki. N--- o------- f----------- N-y- o-c-i-y- f-a-t-o-s-i- -------------------------- Niye oochimye frantzooski.
Учите италијански. В----чит--и-али---с--. В-- у---- и----------- В-е у-и-е и-а-и-а-с-и- ---------------------- Вие учите италијански. 0
V-y---oc-itye i-a--ј--s-i. V--- o------- i----------- V-y- o-c-i-y- i-a-i-a-s-i- -------------------------- Viye oochitye italiјanski.
Они уче руски. Ти----ат---с-и. Т-- у--- р----- Т-е у-а- р-с-и- --------------- Тие учат руски. 0
T-ye -o-h-----osk-. T--- o----- r------ T-y- o-c-a- r-o-k-. ------------------- Tiye oochat rooski.
Учити језике је интересантно. У--њето--а--ци е -------н-. У------ ј----- е и--------- У-е-е-о ј-з-ц- е и-т-р-с-о- --------------------------- Учењето јазици е интересно. 0
Oo-h-e-y--- ј---tz---e -n-y--y----. O---------- ј------ y- i----------- O-c-y-њ-e-o ј-z-t-i y- i-t-e-y-s-o- ----------------------------------- Oochyeњyeto јazitzi ye intyeryesno.
Желимо разумети људе. Н-- -ак-ме--а--и-р------ме л-ѓ-т-. Н-- с----- д- г- р-------- л------ Н-е с-к-м- д- г- р-з-и-а-е л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да ги разбираме луѓето. 0
Niye -a-a----d--g-- -az---am-- l-o---to. N--- s------ d- g-- r--------- l-------- N-y- s-k-m-e d- g-i r-z-i-a-y- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da gui razbiramye looѓyeto.
Желимо разговарати са људима. Н-е са-а-е-д- зб------- -о лу-е-о. Н-- с----- д- з-------- с- л------ Н-е с-к-м- д- з-о-у-а-е с- л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да зборуваме со луѓето. 0
N-ye s-ka--- -- z--ro----ye s---o-ѓ-et-. N--- s------ d- z---------- s- l-------- N-y- s-k-m-e d- z-o-o-v-m-e s- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da zboroovamye so looѓyeto.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.