Рјечник

sr У школи   »   ru В школе

4 [четири]

У школи

У школи

4 [четыре]

4 [chetyre]

В школе

[V shkole]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Где смо ми? Г-е--ы? Г-- м-- Г-е м-? ------- Где мы? 0
Gd- m-? G-- m-- G-e m-? ------- Gde my?
Ми смо у школи. Мы-в --оле. М- в ш----- М- в ш-о-е- ----------- Мы в школе. 0
My-v--h-o-e. M- v s------ M- v s-k-l-. ------------ My v shkole.
Iмамо наставу. У --- у---и. У н-- у----- У н-с у-о-и- ------------ У нас уроки. 0
U--as-u--ki. U n-- u----- U n-s u-o-i- ------------ U nas uroki.
Ово су ученици. Эт- у---и--. Э-- у------- Э-о у-е-и-и- ------------ Это ученики. 0
E-----h---k-. E-- u-------- E-o u-h-n-k-. ------------- Eto ucheniki.
Ово је учитељица. Это--ч-тел--ица. Э-- у----------- Э-о у-и-е-ь-и-а- ---------------- Это учительница. 0
E-o uchi----ni--a. E-- u------------- E-o u-h-t-l-n-t-a- ------------------ Eto uchitelʹnitsa.
Ово је разред. Э-- -лас-. Э-- к----- Э-о к-а-с- ---------- Это класс. 0
Eto--la--. E-- k----- E-o k-a-s- ---------- Eto klass.
Шта радимо? Ч-- м- -а----е--я? Ч-- м- з---------- Ч-м м- з-н-м-е-с-? ------------------ Чем мы занимаемся? 0
Che- m---an--a-----a? C--- m- z------------ C-e- m- z-n-m-y-m-y-? --------------------- Chem my zanimayemsya?
Учимо. Мы-у----я. М- у------ М- у-и-с-. ---------- Мы учимся. 0
My-u---msya. M- u-------- M- u-h-m-y-. ------------ My uchimsya.
Учимо језик. Мы у-и---з--. М- у--- я---- М- у-и- я-ы-. ------------- Мы учим язык. 0
My-uc--m y-zy-. M- u---- y----- M- u-h-m y-z-k- --------------- My uchim yazyk.
Учим енглески. Я---- ан--------. Я у-- а---------- Я у-у а-г-и-с-и-. ----------------- Я учу английский. 0
Y- u-h- -ng-iy--i-. Y- u--- a---------- Y- u-h- a-g-i-s-i-. ------------------- Ya uchu angliyskiy.
Учиш шпански. Ты-у---ь-исп--ский. Т- у---- и--------- Т- у-и-ь и-п-н-к-й- ------------------- Ты учишь испанский. 0
Ty--c-i-h---s-a--k-y. T- u------ i--------- T- u-h-s-ʹ i-p-n-k-y- --------------------- Ty uchishʹ ispanskiy.
Он учи немачки. Он--ч-т-н-мецки-. О- у--- н-------- О- у-и- н-м-ц-и-. ----------------- Он учит немецкий. 0
On-u-hit--e--ts-i-. O- u---- n--------- O- u-h-t n-m-t-k-y- ------------------- On uchit nemetskiy.
Учимо француски. Мы ---- фра-цузс-и-. М- у--- ф----------- М- у-и- ф-а-ц-з-к-й- -------------------- Мы учим французский. 0
M--u-h-m -r--tsuzs---. M- u---- f------------ M- u-h-m f-a-t-u-s-i-. ---------------------- My uchim frantsuzskiy.
Учите италијански. В- ---те -т--ь----и-. В- у---- и----------- В- у-и-е и-а-ь-н-к-й- --------------------- Вы учите итальянский. 0
V- u----- i-a--yan-k-y. V- u----- i------------ V- u-h-t- i-a-ʹ-a-s-i-. ----------------------- Vy uchite italʹyanskiy.
Они уче руски. Они уч-т-ру-ски-. О-- у--- р------- О-и у-а- р-с-к-й- ----------------- Они учат русский. 0
O-i -ch---ru-s---. O-- u---- r------- O-i u-h-t r-s-k-y- ------------------ Oni uchat russkiy.
Учити језике је интересантно. Уч-т- -з-к- ин----сно. У---- я---- и--------- У-и-ь я-ы-и и-т-р-с-о- ---------------------- Учить языки интересно. 0
Uch-t------k-----e-esno. U----- y----- i--------- U-h-t- y-z-k- i-t-r-s-o- ------------------------ Uchitʹ yazyki interesno.
Желимо разумети људе. М--------п-ни---- --де-. М- х---- п------- л----- М- х-т-м п-н-м-т- л-д-й- ------------------------ Мы хотим понимать людей. 0
M--kho-i- --ni-a-ʹ -yudey. M- k----- p------- l------ M- k-o-i- p-n-m-t- l-u-e-. -------------------------- My khotim ponimatʹ lyudey.
Желимо разговарати са људима. М- --т-м -о-о---ь ----дьм-. М- х---- г------- с л------ М- х-т-м г-в-р-т- с л-д-м-. --------------------------- Мы хотим говорить с людьми. 0
M--k--tim---vo--tʹ s--yu-ʹm-. M- k----- g------- s l------- M- k-o-i- g-v-r-t- s l-u-ʹ-i- ----------------------------- My khotim govoritʹ s lyudʹmi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.