Рјечник

sr У школи   »   uk В школі

4 [четири]

У школи

У школи

4 [чотири]

4 [chotyry]

В школі

[V shkoli]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Где смо ми? Де -и? Д- м-- Д- м-? ------ Де ми? 0
D--m-? D- m-- D- m-? ------ De my?
Ми смо у школи. Ми----кол-. М- в ш----- М- в ш-о-і- ----------- Ми в школі. 0
M- v s-ko-i. M- v s------ M- v s-k-l-. ------------ My v shkoli.
Iмамо наставу. М- м-ємо-ур--и. М- м---- у----- М- м-є-о у-о-и- --------------- Ми маємо уроки. 0
My--aye-o-----y. M- m----- u----- M- m-y-m- u-o-y- ---------------- My mayemo uroky.
Ово су ученици. Ц- у-ні. Ц- у---- Ц- у-н-. -------- Це учні. 0
T-- ---ni. T-- u----- T-e u-h-i- ---------- Tse uchni.
Ово је учитељица. Це---и--л-к-. Ц- в--------- Ц- в-и-е-ь-а- ------------- Це вчителька. 0
T-- vc--te--ka. T-- v---------- T-e v-h-t-l-k-. --------------- Tse vchytelʹka.
Ово је разред. Ц- к---. Ц- к---- Ц- к-а-. -------- Це клас. 0
T-e k-as. T-- k---- T-e k-a-. --------- Tse klas.
Шта радимо? Що -и-робимо? Щ- м- р------ Щ- м- р-б-м-? ------------- Що ми робимо? 0
Sh-ho m- ro----? S---- m- r------ S-c-o m- r-b-m-? ---------------- Shcho my robymo?
Учимо. Ми в---о--. М- в------- М- в-и-о-я- ----------- Ми вчимося. 0
M--v-hy-os-a. M- v--------- M- v-h-m-s-a- ------------- My vchymosya.
Учимо језик. Ми---в------мову. М- в------- м---- М- в-в-а-м- м-в-. ----------------- Ми вивчаємо мову. 0
My v--c---em- -o--. M- v--------- m---- M- v-v-h-y-m- m-v-. ------------------- My vyvchayemo movu.
Учим енглески. Я---вч-----г------у мо--. Я в----- а--------- м---- Я в-в-а- а-г-і-с-к- м-в-. ------------------------- Я вивчаю англійську мову. 0
Y---yvchay----hl-y̆-ʹku mo--. Y- v------- a---------- m---- Y- v-v-h-y- a-h-i-̆-ʹ-u m-v-. ----------------------------- YA vyvchayu anhliy̆sʹku movu.
Учиш шпански. Ти-вив-а-- і--а-с-к- -ов-. Т- в------ і-------- м---- Т- в-в-а-ш і-п-н-ь-у м-в-. -------------------------- Ти вивчаєш іспанську мову. 0
T-------ayes- -s-an-ʹku -o-u. T- v--------- i-------- m---- T- v-v-h-y-s- i-p-n-ʹ-u m-v-. ----------------------------- Ty vyvchayesh ispansʹku movu.
Он учи немачки. Він---в--є--і-ец--у--о-у. В-- в----- н------- м---- В-н в-в-а- н-м-ц-к- м-в-. ------------------------- Він вивчає німецьку мову. 0
V-n--yvch--e -imet--k---ov-. V-- v------- n-------- m---- V-n v-v-h-y- n-m-t-ʹ-u m-v-. ---------------------------- Vin vyvchaye nimetsʹku movu.
Учимо француски. Ми в--чає-о ф-а-цу-ь----о-у. М- в------- ф--------- м---- М- в-в-а-м- ф-а-ц-з-к- м-в-. ---------------------------- Ми вивчаємо французьку мову. 0
M----v-h-yem---ra-tsu-ʹ---m-v-. M- v--------- f---------- m---- M- v-v-h-y-m- f-a-t-u-ʹ-u m-v-. ------------------------------- My vyvchayemo frantsuzʹku movu.
Учите италијански. Ви ---ч-єте іта--йсь-у----у. В- в------- і--------- м---- В- в-в-а-т- і-а-і-с-к- м-в-. ---------------------------- Ви вивчаєте італійську мову. 0
V--vy--h---te -t-l-y̆--k--m--u. V- v--------- i---------- m---- V- v-v-h-y-t- i-a-i-̆-ʹ-u m-v-. ------------------------------- Vy vyvchayete italiy̆sʹku movu.
Они уче руски. Во------ч-----рос-й--к- --в-. В--- в------- р-------- м---- В-н- в-в-а-т- р-с-й-ь-у м-в-. ----------------------------- Вони вивчають російську мову. 0
Vo------c-a-u-- --s-y̆s-----ovu. V--- v--------- r--------- m---- V-n- v-v-h-y-t- r-s-y-s-k- m-v-. -------------------------------- Vony vyvchayutʹ rosiy̆sʹku movu.
Учити језике је интересантно. Вивчати м--и----а--. В------ м--- ц------ В-в-а-и м-в- ц-к-в-. -------------------- Вивчати мови цікаво. 0
Vyvc-aty --vy-----av-. V------- m--- t------- V-v-h-t- m-v- t-i-a-o- ---------------------- Vyvchaty movy tsikavo.
Желимо разумети људе. Ми-х-чемо р--уміти ---ей. М- х----- р------- л----- М- х-ч-м- р-з-м-т- л-д-й- ------------------------- Ми хочемо розуміти людей. 0
M----o-he-o r-z-mit---yu-ey̆. M- k------- r------- l------- M- k-o-h-m- r-z-m-t- l-u-e-̆- ----------------------------- My khochemo rozumity lyudey̆.
Желимо разговарати са људима. Ми --ч-мо--п-лку-атися ---ю-ь--. М- х----- с----------- з л------ М- х-ч-м- с-і-к-в-т-с- з л-д-м-. -------------------------------- Ми хочемо спілкуватися з людьми. 0
M- kho-he---s-ilk-v-ty--- --lyu-ʹmy. M- k------- s------------ z l------- M- k-o-h-m- s-i-k-v-t-s-a z l-u-ʹ-y- ------------------------------------ My khochemo spilkuvatysya z lyudʹmy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.