Рјечник

sr Земље и језици   »   el Χώρες και γλώσσες

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [πέντε]

5 [pénte]

Χώρες και γλώσσες

[Chṓres kai glṓsses]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
Џон је из Лондона. Ο Τ--- ε---- α-- τ- Λ------. Ο Τζον είναι από το Λονδίνο. 0
O T--- e---- a-- t- L------.O Tzon eínai apó to Londíno.
Лондон је у Великој Британији. Το Λ------ β-------- σ-- Μ----- Β-------. Το Λονδίνο βρίσκεται στη Μεγάλη Βρετανία. 0
To L------ b-------- s-- M----- B-------.To Londíno brísketai stē Megálē Bretanía.
Он говори енглески. Αυ--- μ----- α------. Αυτός μιλάει αγγλικά. 0
Au--- m----- a------.Autós miláei angliká.
   
Марија је из Мадрида. Η Μ---- ε---- α-- τ- Μ------. Η Μαρία είναι από τη Μαδρίτη. 0
Ē M---- e---- a-- t- M------.Ē María eínai apó tē Madrítē.
Мадрид је у Шпанији. Η Μ------ β-------- σ--- Ι------. Η Μαδρίτη βρίσκεται στην Ισπανία. 0
Ē M------ b-------- s--- I------.Ē Madrítē brísketai stēn Ispanía.
Она говори шпански. Αυ-- μ----- ι-------. Αυτή μιλάει ισπανικά. 0
Au-- m----- i-------.Autḗ miláei ispaniká.
   
Петер и Марта су из Берлина. Ο Π---- κ-- η Μ---- ε---- α-- τ- Β-------. Ο Πέτερ και η Μάρτα είναι από το Βερολίνο. 0
O P---- k-- ē M---- e---- a-- t- B-------.O Péter kai ē Márta eínai apó to Berolíno.
Берлин је у Немачкој. Το Β------- β-------- σ-- Γ-------. Το Βερολίνο βρίσκεται στη Γερμανία. 0
To B------- b-------- s-- G-------.To Berolíno brísketai stē Germanía.
Говорите ли обоје немачки? Μι---- κ-- ο- δ-- γ--------; Μιλάτε και οι δύο γερμανικά; 0
Mi---- k-- o- d-- g--------?Miláte kai oi dýo germaniká?
   
Лондон је главни град. Το Λ------ ε---- π---------. Το Λονδίνο είναι πρωτεύουσα. 0
To L------ e---- p---------.To Londíno eínai prōteúousa.
Мадрид и Берлин су такође главни градови. Η Μ------ κ-- τ- Β------- ε---- ε----- π----------. Η Μαδρίτη και το Βερολίνο είναι επίσης πρωτεύουσες. 0
Ē M------ k-- t- B------- e---- e----- p----------.Ē Madrítē kai to Berolíno eínai epísēs prōteúouses.
Главни градови су велики и бучни. Οι π---------- ε---- μ------ κ-- θ---------. Οι πρωτεύουσες είναι μεγάλες και θορυβώδεις. 0
Oi p---------- e---- m------ k-- t----------.Oi prōteúouses eínai megáles kai thorybṓdeis.
   
Француска је у Европи. Η Γ----- β-------- σ--- Ε-----. Η Γαλλία βρίσκεται στην Ευρώπη. 0
Ē G----- b-------- s--- E-----.Ē Gallía brísketai stēn Eurṓpē.
Египат је у Африци. Η Α------- β-------- σ--- Α-----. Η Αίγυπτος βρίσκεται στην Αφρική. 0
Ē A------- b-------- s--- A------.Ē Aígyptos brísketai stēn Aphrikḗ.
Јапан је у Азији. Η Ι------ β-------- σ--- Α---. Η Ιαπωνία βρίσκεται στην Ασία. 0
Ē I------ b-------- s--- A---.Ē Iapōnía brísketai stēn Asía.
   
Канада је у Северној Америци. Ο Κ------ β-------- σ-- Β----- Α------. Ο Καναδάς βρίσκεται στη Βόρεια Αμερική. 0
O K------ b-------- s-- B----- A------.O Kanadás brísketai stē Bóreia Amerikḗ.
Панама је у Средњој Америци. Ο Π------ β-------- σ--- Κ------- Α------. Ο Παναμάς βρίσκεται στην Κεντρική Αμερική. 0
O P------ b-------- s--- K------- A------.O Panamás brísketai stēn Kentrikḗ Amerikḗ.
Бразил је у Јужној Америци. Η Β------- β-------- σ-- Ν---- Α------. Η Βραζιλία βρίσκεται στη Νότια Αμερική. 0
Ē B------- b-------- s-- N---- A------.Ē Brazilía brísketai stē Nótia Amerikḗ.
   

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли сте знали?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!