Џо--е-о---он--н.
Џ__ е о_ Л______
Џ-н е о- Л-н-о-.
----------------
Џон е од Лондон. 0 Dʒon -- od L-nd--.D___ y_ o_ L______D-o- y- o- L-n-o-.------------------Dʒon ye od London.
М---ј- ---- М---и-.
М_____ е о_ М______
М-р-ј- е о- М-д-и-.
-------------------
Марија е од Мадрид. 0 Ma-iјa ye----Ma--i-.M_____ y_ o_ M______M-r-ј- y- o- M-d-i-.--------------------Mariјa ye od Madrid.
П-та--- --рта -е--- -ерл--.
П____ и М____ с_ о_ Б______
П-т-р и М-р-а с- о- Б-р-и-.
---------------------------
Петар и Марта се од Берлин. 0 P-e-a--------a---- -d By---in.P_____ i M____ s__ o_ B_______P-e-a- i M-r-a s-e o- B-e-l-n-------------------------------Pyetar i Marta sye od Byerlin.
Л-нд---- глав-- --а-.
Л_____ е г_____ г____
Л-н-о- е г-а-е- г-а-.
---------------------
Лондон е главен град. 0 Lo---n y- --la--e- g-rad.L_____ y_ g_______ g_____L-n-o- y- g-l-v-e- g-r-d--------------------------London ye gulavyen gurad.
Ма-ри- - Б-р--н-се-ис----а-а гла--------ов-.
М_____ и Б_____ с_ и___ т___ г_____ г_______
М-д-и- и Б-р-и- с- и-т- т-к- г-а-н- г-а-о-и-
--------------------------------------------
Мадрид и Берлин се исто така главни градови. 0 M-d--- - By-r--n-sy--is-o-ta-a-------i -u-ad-v-.M_____ i B______ s__ i___ t___ g______ g________M-d-i- i B-e-l-n s-e i-t- t-k- g-l-v-i g-r-d-v-.------------------------------------------------Madrid i Byerlin sye isto taka gulavni guradovi.
Г--вн-т- -рад-ви--е -олеми-и -уч-и.
Г_______ г______ с_ г_____ и б_____
Г-а-н-т- г-а-о-и с- г-л-м- и б-ч-и-
-----------------------------------
Главните градови се големи и бучни. 0 G-lavnit-e--ura--v----- gu-l-emi i--ooch--.G_________ g_______ s__ g_______ i b_______G-l-v-i-y- g-r-d-v- s-e g-o-y-m- i b-o-h-i--------------------------------------------Gulavnitye guradovi sye guolyemi i boochni.
Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада.
Разуме с да је број дијалеката далеко већи.
Али у чему је разлика између језика и дијалекта?
Дијалекти увијек имају јасан локални призвук.
Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете.
Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом.
По правилу, њима се само говори, а не пише.
Они сачињавају сопстевни језички систем.
И имају сопствена правила.
Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката.
Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље.
Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље.
Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката.
Скоро сви дијалекти све више губе на значају.
У градовима скоро да се уопште не говоре.
На послу се такође говори стандардним језиком.
Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим.
А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима.
Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других.
Сасвим супротно!
Они који говоре дијалектом имају пуно предности.
На пример на часовима језика.
Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме.
А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други.
Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације.
Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији.
Ова чињеница је и научно доказана.
Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике.
Око 10 милиона људи говори бугарски.
Већина њих живи наравно у Бугарској.
Али и у другим земљама се говори бугарски.
Ту спадају на пример Украјина и Молдавија.
Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика.
И има пуно посебности.
Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским.
Оба ова језика не спадају у словенске језике.
Па ипак има пуно паралела.
Зато се сви ови језици називају и балкански језици.
Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни.
Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика.
У бугарском такође не постоји инфинитив.
Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!