Рјечник

sr Земље и језици   »   tr Ülkeler ve diller

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [beş]

Ülkeler ve diller

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Џон је из Лондона. J-hn L---r----ı-. J--- L----------- J-h- L-n-r-l-d-r- ----------------- John Londralıdır. 0
Лондон је у Великој Британији. L-nd----ü-ük-B-ita---’--d-r. L----- B---- B-------------- L-n-r- B-y-k B-i-a-y-’-a-ı-. ---------------------------- Londra Büyük Britanya’dadır. 0
Он говори енглески. O (er--k -çin)-İ-gil--------uşuyor. O (----- i---- İ-------- k--------- O (-r-e- i-i-) İ-g-l-z-e k-n-ş-y-r- ----------------------------------- O (erkek için) İngilizce konuşuyor. 0
Марија је из Мадрида. M-r-a---dridli-i-. M---- M----------- M-r-a M-d-i-l-d-r- ------------------ Maria Madridlidir. 0
Мадрид је у Шпанији. M---i---sp--y---a-ı-. M----- İ------------- M-d-i- İ-p-n-a-d-d-r- --------------------- Madrid İspanya’dadır. 0
Она говори шпански. O --a-ı-----p-n-o-ca-ko-uş--o-. O (------ İ--------- k--------- O (-a-ı-) İ-p-n-o-c- k-n-ş-y-r- ------------------------------- O (kadın) İspanyolca konuşuyor. 0
Петер и Марта су из Берлина. Pe-e--ve-Ma---- Be-l-n--di-. P---- v- M----- B----------- P-t-r v- M-r-h- B-r-i-l-d-r- ---------------------------- Peter ve Martha Berlinlidir. 0
Берлин је у Немачкој. B--lin -l--n--’-a-ır. B----- A------------- B-r-i- A-m-n-a-d-d-r- --------------------- Berlin Almanya’dadır. 0
Говорите ли обоје немачки? S-z iki--- ---Alm--c- k---ş--o---u-un--? S-- i----- d- A------ k-------- m------- S-z i-i-i- d- A-m-n-a k-n-ş-y-r m-s-n-z- ---------------------------------------- Siz ikiniz de Almanca konuşuyor musunuz? 0
Лондон је главни град. L-n--a bir-b-ş--n--i-. L----- b-- b---------- L-n-r- b-r b-ş-e-t-i-. ---------------------- Londra bir başkenttir. 0
Мадрид и Берлин су такође главни градови. M--rid v--Be--i- d-----k-ntl--dir. M----- v- B----- d- b------------- M-d-i- v- B-r-i- d- b-ş-e-t-e-d-r- ---------------------------------- Madrid ve Berlin de başkentlerdir. 0
Главни градови су велики и бучни. B--k-nt-er---yük -------l--l-dü-. B--------- b---- v- g------------ B-ş-e-t-e- b-y-k v- g-r-l-ü-ü-ü-. --------------------------------- Başkentler büyük ve gürültülüdür. 0
Француска је у Европи. F--n-- -vr--a----ı-. F----- A------------ F-a-s- A-r-p-’-a-ı-. -------------------- Fransa Avrupa’dadır. 0
Египат је у Африци. M--ı----rik-’-a-ır. M---- A------------ M-s-r A-r-k-’-a-ı-. ------------------- Mısır Afrika’dadır. 0
Јапан је у Азији. Japo--a Asya--a---. J------ A---------- J-p-n-a A-y-’-a-ı-. ------------------- Japonya Asya’dadır. 0
Канада је у Северној Америци. Kana---K-z-- A--r-k-’dad-r. K----- K---- A------------- K-n-d- K-z-y A-e-i-a-d-d-r- --------------------------- Kanada Kuzey Amerika’dadır. 0
Панама је у Средњој Америци. P--am----ta -me-ik-’---ır. P----- O--- A------------- P-n-m- O-t- A-e-i-a-d-d-r- -------------------------- Panama Orta Amerika’dadır. 0
Бразил је у Јужној Америци. Br-z-ly- --ne---me----’-a--r. B------- G---- A------------- B-e-i-y- G-n-y A-e-i-a-d-d-r- ----------------------------- Brezilya Güney Amerika’dadır. 0

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!