Рјечник

sr Читати и писати   »   am ማንበብ እና መጻፍ

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [ስድስት]

6 [ስድስት]

ማንበብ እና መጻፍ

[ማንበብ እና መጻፍ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Ja читам. እኔ አነባለ-። እ- አ----- እ- አ-ባ-ው- --------- እኔ አነባለው። 0
ማ-በብ-እ- --ፍ ማ--- እ- መ-- ማ-በ- እ- መ-ፍ ----------- ማንበብ እና መጻፍ
Ја читам једно слово. እኔ-ፊ-- -ነባለ-። እ- ፊ-- አ----- እ- ፊ-ል አ-ባ-ው- ------------- እኔ ፊደል አነባለው። 0
እኔ-አ----። እ- አ----- እ- አ-ባ-ው- --------- እኔ አነባለው።
Ја читам једну реч. እ- -- -ነ---። እ- ቃ- አ----- እ- ቃ- አ-ባ-ው- ------------ እኔ ቃል አነባለው። 0
እ---ነ-ለ-። እ- አ----- እ- አ-ባ-ው- --------- እኔ አነባለው።
Ја читам једну реченицу. እኔ አረፍተ--ገ----ባለ-። እ- አ--- ነ-- አ----- እ- አ-ፍ- ነ-ር አ-ባ-ው- ------------------ እኔ አረፍተ ነገር አነባለው። 0
እኔ -ደል --ባ--። እ- ፊ-- አ----- እ- ፊ-ል አ-ባ-ው- ------------- እኔ ፊደል አነባለው።
Ја читам једно писмо. እኔ-ደ--- -ነባ--። እ- ደ--- አ----- እ- ደ-ዳ- አ-ባ-ው- -------------- እኔ ደብዳቤ አነባለው። 0
እ- ፊደል-አነባ-ው። እ- ፊ-- አ----- እ- ፊ-ል አ-ባ-ው- ------------- እኔ ፊደል አነባለው።
Ја читам једну књигу. እ----ሐፍ---ባለው። እ- መ--- አ----- እ- መ-ሐ- አ-ባ-ው- -------------- እኔ መጽሐፍ አነባለው። 0
እ- ቃ---ነባ--። እ- ቃ- አ----- እ- ቃ- አ-ባ-ው- ------------ እኔ ቃል አነባለው።
Ја читам. እኔ-አ--ለ-። እ- አ----- እ- አ-ባ-ው- --------- እኔ አነባለው። 0
እ--ቃል-አነባለው። እ- ቃ- አ----- እ- ቃ- አ-ባ-ው- ------------ እኔ ቃል አነባለው።
Ти читаш. አንተ/አ-ቺ--ነ---/ -ነቢያለ-። አ------ ታ----- ታ------ አ-ተ-አ-ቺ ታ-ባ-ህ- ታ-ቢ-ለ-። ---------------------- አንተ/አንቺ ታነባለህ/ ታነቢያለሽ። 0
እኔ -ረ-ተ -ገር-አ--ለው። እ- አ--- ነ-- አ----- እ- አ-ፍ- ነ-ር አ-ባ-ው- ------------------ እኔ አረፍተ ነገር አነባለው።
Он чита. እሱ-ያነ-ል። እ- ያ---- እ- ያ-ባ-። -------- እሱ ያነባል። 0
እ---ረፍተ-ነገር አ-ባ--። እ- አ--- ነ-- አ----- እ- አ-ፍ- ነ-ር አ-ባ-ው- ------------------ እኔ አረፍተ ነገር አነባለው።
Ја пишем. እ--እጽፋለው። እ- እ----- እ- እ-ፋ-ው- --------- እኔ እጽፋለው። 0
እኔ --ዳ---ነባ--። እ- ደ--- አ----- እ- ደ-ዳ- አ-ባ-ው- -------------- እኔ ደብዳቤ አነባለው።
Ја пишем једно слово. እኔ -ደል----ለ-። እ- ፊ-- እ----- እ- ፊ-ል እ-ፋ-ው- ------------- እኔ ፊደል እጽፋለው። 0
እኔ-ደ--- አነ-ለ-። እ- ደ--- አ----- እ- ደ-ዳ- አ-ባ-ው- -------------- እኔ ደብዳቤ አነባለው።
Ја пишем једну реч. እኔ--- -ጽ-ለው። እ- ቃ- እ----- እ- ቃ- እ-ፋ-ው- ------------ እኔ ቃል እጽፋለው። 0
እኔ መ-ሐ- -ነባለው። እ- መ--- አ----- እ- መ-ሐ- አ-ባ-ው- -------------- እኔ መጽሐፍ አነባለው።
Ја пишем једну реченицу. እ----ፍተ --ር---ፋ-ው። እ- አ--- ነ-- እ----- እ- አ-ፍ- ነ-ር እ-ፋ-ው- ------------------ እኔ አረፍተ ነገር እጽፋለው። 0
እኔ -ጽ-ፍ-አ-ባለ-። እ- መ--- አ----- እ- መ-ሐ- አ-ባ-ው- -------------- እኔ መጽሐፍ አነባለው።
Ја пишем једно писмо. እኔ----ቤ-እጽ---። እ- ደ--- እ----- እ- ደ-ዳ- እ-ፋ-ው- -------------- እኔ ደብዳቤ እጽፋለው። 0
እኔ-አነ--ው። እ- አ----- እ- አ-ባ-ው- --------- እኔ አነባለው።
Ја пишем једну књигу. እ----ሐ- --ፋ-ው። እ- መ--- እ----- እ- መ-ሐ- እ-ፋ-ው- -------------- እኔ መጽሐፍ እጽፋለው። 0
እ- ---ለ-። እ- አ----- እ- አ-ባ-ው- --------- እኔ አነባለው።
Ја пишем. እ--እጽ-ለው። እ- እ----- እ- እ-ፋ-ው- --------- እኔ እጽፋለው። 0
አ-ተ---- ታነባ-ህ/ ታነ---ሽ። አ------ ታ----- ታ------ አ-ተ-አ-ቺ ታ-ባ-ህ- ታ-ቢ-ለ-። ---------------------- አንተ/አንቺ ታነባለህ/ ታነቢያለሽ።
Ти пишеш. አን--አ---ት-ፋለ-----ያ--። አ------ ት------------ አ-ተ-አ-ቺ ት-ፋ-ህ-ት-ፊ-ለ-። --------------------- አንተ/አንቺ ትጽፋለህ/ትጽፊያለሽ። 0
አን-/-ን--ታነባ------ቢ-ለ-። አ------ ታ----- ታ------ አ-ተ-አ-ቺ ታ-ባ-ህ- ታ-ቢ-ለ-። ---------------------- አንተ/አንቺ ታነባለህ/ ታነቢያለሽ።
Он пише. እ- -ጽፋል። እ- ይ---- እ- ይ-ፋ-። -------- እሱ ይጽፋል። 0
እሱ--ነ--። እ- ያ---- እ- ያ-ባ-። -------- እሱ ያነባል።

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!