Рјечник

sr Читати и писати   »   bg Четене и писане

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шест]

6 [shest]

Четене и писане

[Chetene i pisane]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ja читам. А- --т-. А- ч---- А- ч-т-. -------- Аз чета. 0
A--che-a. A- c----- A- c-e-a- --------- Az cheta.
Ја читам једно слово. А--че----дн- б----. А- ч--- е--- б----- А- ч-т- е-н- б-к-а- ------------------- Аз чета една буква. 0
Az-cheta ye----buk--. A- c---- y---- b----- A- c-e-a y-d-a b-k-a- --------------------- Az cheta yedna bukva.
Ја читам једну реч. Аз-ч--а -д-а-ду-а. А- ч--- е--- д---- А- ч-т- е-н- д-м-. ------------------ Аз чета една дума. 0
A- c--ta--edna d-m-. A- c---- y---- d---- A- c-e-a y-d-a d-m-. -------------------- Az cheta yedna duma.
Ја читам једну реченицу. А- ч----ед-о-изре--ни-. А- ч--- е--- и--------- А- ч-т- е-н- и-р-ч-н-е- ----------------------- Аз чета едно изречение. 0
A- -he-a---d-- ---ec--nie. A- c---- y---- i---------- A- c-e-a y-d-o i-r-c-e-i-. -------------------------- Az cheta yedno izrechenie.
Ја читам једно писмо. Аз -е-- -дно --с--. А- ч--- е--- п----- А- ч-т- е-н- п-с-о- ------------------- Аз чета едно писмо. 0
Az -h-ta ye-no pi--o. A- c---- y---- p----- A- c-e-a y-d-o p-s-o- --------------------- Az cheta yedno pismo.
Ја читам једну књигу. Аз-ч-т- -дн- -ни-а. А- ч--- е--- к----- А- ч-т- е-н- к-и-а- ------------------- Аз чета една книга. 0
A- ch-ta -edn- -niga. A- c---- y---- k----- A- c-e-a y-d-a k-i-a- --------------------- Az cheta yedna kniga.
Ја читам. А---ета. А- ч---- А- ч-т-. -------- Аз чета. 0
Az c-eta. A- c----- A- c-e-a- --------- Az cheta.
Ти читаш. Ти -е-е-. Т- ч----- Т- ч-т-ш- --------- Ти четеш. 0
Ti c--te--. T- c------- T- c-e-e-h- ----------- Ti chetesh.
Он чита. Т-й-чет-. Т-- ч---- Т-й ч-т-. --------- Той чете. 0
T-y--hete. T-- c----- T-y c-e-e- ---------- Toy chete.
Ја пишем. Аз-п--а. А- п---- А- п-ш-. -------- Аз пиша. 0
Az-pi---. A- p----- A- p-s-a- --------- Az pisha.
Ја пишем једно слово. Аз пи-а--д----уква. А- п--- е--- б----- А- п-ш- е-н- б-к-а- ------------------- Аз пиша една буква. 0
A--p---a ---na-bu--a. A- p---- y---- b----- A- p-s-a y-d-a b-k-a- --------------------- Az pisha yedna bukva.
Ја пишем једну реч. Аз-п-ш----на--ума. А- п--- е--- д---- А- п-ш- е-н- д-м-. ------------------ Аз пиша една дума. 0
Az-p-----yedn- -uma. A- p---- y---- d---- A- p-s-a y-d-a d-m-. -------------------- Az pisha yedna duma.
Ја пишем једну реченицу. А--п--- ---о--зреч-н--. А- п--- е--- и--------- А- п-ш- е-н- и-р-ч-н-е- ----------------------- Аз пиша едно изречение. 0
Az pi-ha yed-o -----hen--. A- p---- y---- i---------- A- p-s-a y-d-o i-r-c-e-i-. -------------------------- Az pisha yedno izrechenie.
Ја пишем једно писмо. А---иш- е-но п---о. А- п--- е--- п----- А- п-ш- е-н- п-с-о- ------------------- Аз пиша едно писмо. 0
Az-p-sha-yedno ---m-. A- p---- y---- p----- A- p-s-a y-d-o p-s-o- --------------------- Az pisha yedno pismo.
Ја пишем једну књигу. Аз-пиш- е--- ---г-. А- п--- е--- к----- А- п-ш- е-н- к-и-а- ------------------- Аз пиша една книга. 0
A- -isha y-d---k---a. A- p---- y---- k----- A- p-s-a y-d-a k-i-a- --------------------- Az pisha yedna kniga.
Ја пишем. Аз--и-а. А- п---- А- п-ш-. -------- Аз пиша. 0
A- pis-a. A- p----- A- p-s-a- --------- Az pisha.
Ти пишеш. Ти-пишеш. Т- п----- Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
Ti --s----. T- p------- T- p-s-e-h- ----------- Ti pishesh.
Он пише. То- пи-е. Т-- п---- Т-й п-ш-. --------- Той пише. 0
Toy --s-e. T-- p----- T-y p-s-e- ---------- Toy pishe.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!