Рјечник

sr Читати и писати   »   bn পড়া এবং লেখা

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

৬ [ছয়]

6 [chaẏa]

পড়া এবং লেখা

[paṛā ēbaṁ lēkhā]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Ja читам. আমি পড়ি-৷ আ_ প_ ৷ আ-ি প-়- ৷ ---------- আমি পড়ি ৷ 0
āmi -aṛi ā__ p___ ā-i p-ṛ- -------- āmi paṛi
Ја читам једно слово. আম--একটা অক্-- --়ি-৷ আ_ এ__ অ___ প_ ৷ আ-ি এ-ট- অ-্-র প-়- ৷ --------------------- আমি একটা অক্ষর পড়ি ৷ 0
ā-i ----ā-a-ṣa-- pa-i ā__ ē____ a_____ p___ ā-i ē-a-ā a-ṣ-r- p-ṛ- --------------------- āmi ēkaṭā akṣara paṛi
Ја читам једну реч. আম- ---- শ--দ প-়ি ৷ আ_ এ__ শ__ প_ ৷ আ-ি এ-ট- শ-্- প-়- ৷ -------------------- আমি একটা শব্দ পড়ি ৷ 0
ā---ēk--ā śa--- pa-i ā__ ē____ ś____ p___ ā-i ē-a-ā ś-b-a p-ṛ- -------------------- āmi ēkaṭā śabda paṛi
Ја читам једну реченицу. আ-- ---- ব---য -ড-ি ৷ আ_ এ__ বা__ প_ ৷ আ-ি এ-ট- ব-ক-য প-়- ৷ --------------------- আমি একটা বাক্য পড়ি ৷ 0
ā---ē-a-ā--ā-y--pa-i ā__ ē____ b____ p___ ā-i ē-a-ā b-k-a p-ṛ- -------------------- āmi ēkaṭā bākya paṛi
Ја читам једно писмо. আম---কটা --ঠি-প-়ি ৷ আ_ এ__ চি_ প_ ৷ আ-ি এ-ট- চ-ঠ- প-়- ৷ -------------------- আমি একটা চিঠি পড়ি ৷ 0
ā-- -kaṭā--iṭ-i -aṛi ā__ ē____ c____ p___ ā-i ē-a-ā c-ṭ-i p-ṛ- -------------------- āmi ēkaṭā ciṭhi paṛi
Ја читам једну књигу. আ-ি---ট--ব- প--ি ৷ আ_ এ__ ব_ প_ ৷ আ-ি এ-ট- ব- প-়- ৷ ------------------ আমি একটি বই পড়ি ৷ 0
ām- -k-ṭ----'- paṛi ā__ ē____ b___ p___ ā-i ē-a-i b-'- p-ṛ- ------------------- āmi ēkaṭi ba'i paṛi
Ја читам. আমি -ড-- ৷ আ_ প_ ৷ আ-ি প-়- ৷ ---------- আমি পড়ি ৷ 0
ām----ṛi ā__ p___ ā-i p-ṛ- -------- āmi paṛi
Ти читаш. তু-- -ড--৷ তু_ প_ ৷ ত-ম- প-় ৷ ---------- তুমি পড় ৷ 0
tum----ṛa t___ p___ t-m- p-ṛ- --------- tumi paṛa
Он чита. সে -ড়ে-৷ সে প_ ৷ স- প-়- ৷ --------- সে পড়ে ৷ 0
sē-pa-ē s_ p___ s- p-ṛ- ------- sē paṛē
Ја пишем. আম- লি-ি-৷ আ_ লি_ ৷ আ-ি ল-খ- ৷ ---------- আমি লিখি ৷ 0
ā----i--i ā__ l____ ā-i l-k-i --------- āmi likhi
Ја пишем једно слово. আ-ি -ক-া -ক্ষ- লি-ি-৷ আ_ এ__ অ___ লি_ ৷ আ-ি এ-ট- অ-্-র ল-খ- ৷ --------------------- আমি একটা অক্ষর লিখি ৷ 0
āmi--k-ṭā a-ṣ-ra -i-hi ā__ ē____ a_____ l____ ā-i ē-a-ā a-ṣ-r- l-k-i ---------------------- āmi ēkaṭā akṣara likhi
Ја пишем једну реч. আ-ি----- -ব-দ-লিখি-৷ আ_ এ__ শ__ লি_ ৷ আ-ি এ-ট- শ-্- ল-খ- ৷ -------------------- আমি একটা শব্দ লিখি ৷ 0
ā-- ēkaṭā----da --khi ā__ ē____ ś____ l____ ā-i ē-a-ā ś-b-a l-k-i --------------------- āmi ēkaṭā śabda likhi
Ја пишем једну реченицу. আ---এক-- -া-্--লিখ- ৷ আ_ এ__ বা__ লি_ ৷ আ-ি এ-ট- ব-ক-য ল-খ- ৷ --------------------- আমি একটা বাক্য লিখি ৷ 0
ā-- -k----bā--a ---hi ā__ ē____ b____ l____ ā-i ē-a-ā b-k-a l-k-i --------------------- āmi ēkaṭā bākya likhi
Ја пишем једно писмо. আ-ি-এ-টা-চিঠ---ি-ি ৷ আ_ এ__ চি_ লি_ ৷ আ-ি এ-ট- চ-ঠ- ল-খ- ৷ -------------------- আমি একটা চিঠি লিখি ৷ 0
ā-----aṭā--i-hi ---hi ā__ ē____ c____ l____ ā-i ē-a-ā c-ṭ-i l-k-i --------------------- āmi ēkaṭā ciṭhi likhi
Ја пишем једну књигу. আম--এ--- ------- ৷ আ_ এ__ ব_ লি_ ৷ আ-ি এ-ট- ব- ল-খ- ৷ ------------------ আমি একটা বই লিখি ৷ 0
ām--ē-aṭ- -----lik-i ā__ ē____ b___ l____ ā-i ē-a-ā b-'- l-k-i -------------------- āmi ēkaṭā ba'i likhi
Ја пишем. আ-ি ল-খ--৷ আ_ লি_ ৷ আ-ি ল-খ- ৷ ---------- আমি লিখি ৷ 0
ā-i l-k-i ā__ l____ ā-i l-k-i --------- āmi likhi
Ти пишеш. তুমি লেখ ৷ তু_ লে_ ৷ ত-ম- ল-খ ৷ ---------- তুমি লেখ ৷ 0
t--i lē--a t___ l____ t-m- l-k-a ---------- tumi lēkha
Он пише. সে ল-খে ৷ সে লে_ ৷ স- ল-খ- ৷ --------- সে লেখে ৷ 0
s--l--hē s_ l____ s- l-k-ē -------- sē lēkhē

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!