Рјечник

sr Читати и писати   »   bn পড়া এবং লেখা

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

৬ [ছয়]

6 [chaẏa]

পড়া এবং লেখা

[paṛā ēbaṁ lēkhā]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Ja читам. আম- প--- ৷ আমি পড়ি ৷ 0
ā-- p--- ām- p--i āmi paṛi ā-i p-ṛ- --------
Ја читам једно слово. আম- এ--- অ---- প--- ৷ আমি একটা অক্ষর পড়ি ৷ 0
ā-- ē---- a----- p--- ām- ē---- a----- p--i āmi ēkaṭā akṣara paṛi ā-i ē-a-ā a-ṣ-r- p-ṛ- ---------------------
Ја читам једну реч. আম- এ--- শ--- প--- ৷ আমি একটা শব্দ পড়ি ৷ 0
ā-- ē---- ś---- p--- ām- ē---- ś---- p--i āmi ēkaṭā śabda paṛi ā-i ē-a-ā ś-b-a p-ṛ- --------------------
Ја читам једну реченицу. আম- এ--- ব---- প--- ৷ আমি একটা বাক্য পড়ি ৷ 0
ā-- ē---- b---- p--- ām- ē---- b---- p--i āmi ēkaṭā bākya paṛi ā-i ē-a-ā b-k-a p-ṛ- --------------------
Ја читам једно писмо. আম- এ--- চ--- প--- ৷ আমি একটা চিঠি পড়ি ৷ 0
ā-- ē---- c---- p--- ām- ē---- c---- p--i āmi ēkaṭā ciṭhi paṛi ā-i ē-a-ā c-ṭ-i p-ṛ- --------------------
Ја читам једну књигу. আম- এ--- ব- প--- ৷ আমি একটি বই পড়ি ৷ 0
ā-- ē---- b-'i p--- ām- ē---- b--- p--i āmi ēkaṭi ba'i paṛi ā-i ē-a-i b-'i p-ṛ- ------------'------
Ја читам. আম- প--- ৷ আমি পড়ি ৷ 0
ā-- p--- ām- p--i āmi paṛi ā-i p-ṛ- --------
Ти читаш. তু-- প-- ৷ তুমি পড় ৷ 0
t--- p--- tu-- p--a tumi paṛa t-m- p-ṛ- ---------
Он чита. সে প--- ৷ সে পড়ে ৷ 0
s- p--- sē p--ē sē paṛē s- p-ṛ- -------
Ја пишем. আম- ল--- ৷ আমি লিখি ৷ 0
ā-- l---- ām- l---i āmi likhi ā-i l-k-i ---------
Ја пишем једно слово. আম- এ--- অ---- ল--- ৷ আমি একটা অক্ষর লিখি ৷ 0
ā-- ē---- a----- l---- ām- ē---- a----- l---i āmi ēkaṭā akṣara likhi ā-i ē-a-ā a-ṣ-r- l-k-i ----------------------
Ја пишем једну реч. আম- এ--- শ--- ল--- ৷ আমি একটা শব্দ লিখি ৷ 0
ā-- ē---- ś---- l---- ām- ē---- ś---- l---i āmi ēkaṭā śabda likhi ā-i ē-a-ā ś-b-a l-k-i ---------------------
Ја пишем једну реченицу. আম- এ--- ব---- ল--- ৷ আমি একটা বাক্য লিখি ৷ 0
ā-- ē---- b---- l---- ām- ē---- b---- l---i āmi ēkaṭā bākya likhi ā-i ē-a-ā b-k-a l-k-i ---------------------
Ја пишем једно писмо. আম- এ--- চ--- ল--- ৷ আমি একটা চিঠি লিখি ৷ 0
ā-- ē---- c---- l---- ām- ē---- c---- l---i āmi ēkaṭā ciṭhi likhi ā-i ē-a-ā c-ṭ-i l-k-i ---------------------
Ја пишем једну књигу. আম- এ--- ব- ল--- ৷ আমি একটা বই লিখি ৷ 0
ā-- ē---- b-'i l---- ām- ē---- b--- l---i āmi ēkaṭā ba'i likhi ā-i ē-a-ā b-'i l-k-i ------------'-------
Ја пишем. আম- ল--- ৷ আমি লিখি ৷ 0
ā-- l---- ām- l---i āmi likhi ā-i l-k-i ---------
Ти пишеш. তু-- ল-- ৷ তুমি লেখ ৷ 0
t--- l---- tu-- l---a tumi lēkha t-m- l-k-a ----------
Он пише. সে ল--- ৷ সে লেখে ৷ 0
s- l---- sē l---ē sē lēkhē s- l-k-ē --------

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!