Рјечник

sr Читати и писати   »   el Διαβάζω και γράφω

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [έξι]

6 [éxi]

Διαβάζω και γράφω

[Diabázō kai gráphō]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Ja читам. Εγώ-----ά--. Ε-- δ------- Ε-ώ δ-α-ά-ω- ------------ Εγώ διαβάζω. 0
E-ṓ di-b--ō. E-- d------- E-ṓ d-a-á-ō- ------------ Egṓ diabázō.
Ја читам једно слово. Ε-ώ---α-άζ---ν- ---μμα-[της --φ-βή--υ]. Ε-- δ------ έ-- γ----- [--- α---------- Ε-ώ δ-α-ά-ω έ-α γ-ά-μ- [-η- α-φ-β-τ-υ-. --------------------------------------- Εγώ διαβάζω ένα γράμμα [της αλφαβήτου]. 0
Egṓ--i-b-z- é-a--r-m-a--tē----p-a---o-]. E-- d------ é-- g----- [--- a----------- E-ṓ d-a-á-ō é-a g-á-m- [-ē- a-p-a-ḗ-o-]- ---------------------------------------- Egṓ diabázō éna grámma [tēs alphabḗtou].
Ја читам једну реч. Ε-ώ-δι-β-ζ- ----λέ-η. Ε-- δ------ μ-- λ---- Ε-ώ δ-α-ά-ω μ-α λ-ξ-. --------------------- Εγώ διαβάζω μία λέξη. 0
Egṓ-dia--z------lé--. E-- d------ m-- l---- E-ṓ d-a-á-ō m-a l-x-. --------------------- Egṓ diabázō mía léxē.
Ја читам једну реченицу. Ε-- --αβ-ζ- -ί- -ρό--σ-. Ε-- δ------ μ-- π------- Ε-ώ δ-α-ά-ω μ-α π-ό-α-η- ------------------------ Εγώ διαβάζω μία πρόταση. 0
E-ṓ di--áz----a-prót--ē. E-- d------ m-- p------- E-ṓ d-a-á-ō m-a p-ó-a-ē- ------------------------ Egṓ diabázō mía prótasē.
Ја читам једно писмо. Εγώ--ιαβ-ζω --- γρ-μμα. Ε-- δ------ έ-- γ------ Ε-ώ δ-α-ά-ω έ-α γ-ά-μ-. ----------------------- Εγώ διαβάζω ένα γράμμα. 0
Egṓ-d---áz- -----rámma. E-- d------ é-- g------ E-ṓ d-a-á-ō é-a g-á-m-. ----------------------- Egṓ diabázō éna grámma.
Ја читам једну књигу. Εγώ δια---- --- ---λίο. Ε-- δ------ έ-- β------ Ε-ώ δ-α-ά-ω έ-α β-β-ί-. ----------------------- Εγώ διαβάζω ένα βιβλίο. 0
E-ṓ ---b--- -n- bi--í-. E-- d------ é-- b------ E-ṓ d-a-á-ō é-a b-b-í-. ----------------------- Egṓ diabázō éna biblío.
Ја читам. Εγ---ι-β---. Ε-- δ------- Ε-ώ δ-α-ά-ω- ------------ Εγώ διαβάζω. 0
Eg--d-ab---. E-- d------- E-ṓ d-a-á-ō- ------------ Egṓ diabázō.
Ти читаш. Εσύ --α--ζ---. Ε-- δ--------- Ε-ύ δ-α-ά-ε-ς- -------------- Εσύ διαβάζεις. 0
E-ý--i--á-ei-. E-- d--------- E-ý d-a-á-e-s- -------------- Esý diabázeis.
Он чита. Α--ό--δ--βάζ-ι. Α---- δ-------- Α-τ-ς δ-α-ά-ε-. --------------- Αυτός διαβάζει. 0
A--ós --abázei. A---- d-------- A-t-s d-a-á-e-. --------------- Autós diabázei.
Ја пишем. Ε-ώ-γρ-φω. Ε-- γ----- Ε-ώ γ-ά-ω- ---------- Εγώ γράφω. 0
Egṓ -r--h-. E-- g------ E-ṓ g-á-h-. ----------- Egṓ gráphō.
Ја пишем једно слово. Εγ- --άφω--ν- γράμμ- -της -λφ---το--. Ε-- γ---- έ-- γ----- [--- α---------- Ε-ώ γ-ά-ω έ-α γ-ά-μ- [-η- α-φ-β-τ-υ-. ------------------------------------- Εγώ γράφω ένα γράμμα [της αλφαβήτου]. 0
Eg---r---ō-é-- ------ --------habḗ--u-. E-- g----- é-- g----- [--- a----------- E-ṓ g-á-h- é-a g-á-m- [-ē- a-p-a-ḗ-o-]- --------------------------------------- Egṓ gráphō éna grámma [tēs alphabḗtou].
Ја пишем једну реч. Ε-ώ-γρά-ω--ί- -έ--. Ε-- γ---- μ-- λ---- Ε-ώ γ-ά-ω μ-α λ-ξ-. ------------------- Εγώ γράφω μία λέξη. 0
E-ṓ--rá-h- mí- léxē. E-- g----- m-- l---- E-ṓ g-á-h- m-a l-x-. -------------------- Egṓ gráphō mía léxē.
Ја пишем једну реченицу. Εγ- --άφ----α π-ό----. Ε-- γ---- μ-- π------- Ε-ώ γ-ά-ω μ-α π-ό-α-η- ---------------------- Εγώ γράφω μία πρόταση. 0
E-- g--p-----a--r-tasē. E-- g----- m-- p------- E-ṓ g-á-h- m-a p-ó-a-ē- ----------------------- Egṓ gráphō mía prótasē.
Ја пишем једно писмо. Ε---γράφω--να --ά---. Ε-- γ---- έ-- γ------ Ε-ώ γ-ά-ω έ-α γ-ά-μ-. --------------------- Εγώ γράφω ένα γράμμα. 0
Egṓ -rá-h- é-- -r---a. E-- g----- é-- g------ E-ṓ g-á-h- é-a g-á-m-. ---------------------- Egṓ gráphō éna grámma.
Ја пишем једну књигу. Ε-----άφω -ν---ι-λίο. Ε-- γ---- έ-- β------ Ε-ώ γ-ά-ω έ-α β-β-ί-. --------------------- Εγώ γράφω ένα βιβλίο. 0
E-- grá--- --a --bl-o. E-- g----- é-- b------ E-ṓ g-á-h- é-a b-b-í-. ---------------------- Egṓ gráphō éna biblío.
Ја пишем. Εγ--γρ-φω. Ε-- γ----- Ε-ώ γ-ά-ω- ---------- Εγώ γράφω. 0
E---g-á-hō. E-- g------ E-ṓ g-á-h-. ----------- Egṓ gráphō.
Ти пишеш. Εσύ ------ς. Ε-- γ------- Ε-ύ γ-ά-ε-ς- ------------ Εσύ γράφεις. 0
Es--g--p----. E-- g-------- E-ý g-á-h-i-. ------------- Esý grápheis.
Он пише. Αυτός--ρά--ι. Α---- γ------ Α-τ-ς γ-ά-ε-. ------------- Αυτός γράφει. 0
A--ós--rá-h--. A---- g------- A-t-s g-á-h-i- -------------- Autós gráphei.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!