Рјечник

sr Читати и писати   »   hu Olvasás és írás

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [hat]

Olvasás és írás

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ja читам. Én--l--sok. É- o------- É- o-v-s-k- ----------- Én olvasok. 0
Ја читам једно слово. Eg- b-t-- --v-s-k. E-- b---- o------- E-y b-t-t o-v-s-k- ------------------ Egy betűt olvasok. 0
Ја читам једну реч. Eg------ ---as-k. E-- s--- o------- E-y s-ó- o-v-s-k- ----------------- Egy szót olvasok. 0
Ја читам једну реченицу. E-y mo----o- --vasok. E-- m------- o------- E-y m-n-a-o- o-v-s-k- --------------------- Egy mondatot olvasok. 0
Ја читам једно писмо. Egy---velet--l-as-k. E-- l------ o------- E-y l-v-l-t o-v-s-k- -------------------- Egy levelet olvasok. 0
Ја читам једну књигу. Eg- ----vet ol--s-k. E-- k------ o------- E-y k-n-v-t o-v-s-k- -------------------- Egy könyvet olvasok. 0
Ја читам. É- o---s--. É- o------- É- o-v-s-k- ----------- Én olvasok. 0
Ти читаш. Te ----s-l. T- o------- T- o-v-s-l- ----------- Te olvasol. 0
Он чита. Ő -l---. Ő o----- Ő o-v-s- -------- Ő olvas. 0
Ја пишем. É---r-k. É- í---- É- í-o-. -------- Én írok. 0
Ја пишем једно слово. Egy-bet-- í-o-. E-- b---- í---- E-y b-t-t í-o-. --------------- Egy betűt írok. 0
Ја пишем једну реч. Egy sz---í-ok. E-- s--- í---- E-y s-ó- í-o-. -------------- Egy szót írok. 0
Ја пишем једну реченицу. E-y m----tot í---. E-- m------- í---- E-y m-n-a-o- í-o-. ------------------ Egy mondatot írok. 0
Ја пишем једно писмо. Egy le--l-t ír-k. E-- l------ í---- E-y l-v-l-t í-o-. ----------------- Egy levelet írok. 0
Ја пишем једну књигу. E-y--öny--- í-ok. E-- k------ í---- E-y k-n-v-t í-o-. ----------------- Egy könyvet írok. 0
Ја пишем. É---r--. É- í---- É- í-o-. -------- Én írok. 0
Ти пишеш. Te-ír-z. T- í---- T- í-s-. -------- Te írsz. 0
Он пише. Ő-í-. Ő í-- Ő í-. ----- Ő ír. 0

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!