Рјечник

sr Читати и писати   »   id Membaca dan Menulis

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [enam]

Membaca dan Menulis

Изаберите како желите да видите превод:   
српски индонежански Игра Више
Ja читам. Say--m--b--a. S--- m------- S-y- m-m-a-a- ------------- Saya membaca. 0
Ја читам једно слово. S-ya-memb-ca se--a--huru-. S--- m------ s----- h----- S-y- m-m-a-a s-b-a- h-r-f- -------------------------- Saya membaca sebuah huruf. 0
Ја читам једну реч. S-ya m---aca-s--u----a-a. S--- m------ s----- k---- S-y- m-m-a-a s-b-a- k-t-. ------------------------- Saya membaca sebuah kata. 0
Ја читам једну реченицу. S-y--m--b--a-----a- k-li-at. S--- m------ s----- k------- S-y- m-m-a-a s-b-a- k-l-m-t- ---------------------------- Saya membaca sebuah kalimat. 0
Ја читам једно писмо. Say--m-mb-------emb-- su--t. S--- m------ s------- s----- S-y- m-m-a-a s-l-m-a- s-r-t- ---------------------------- Saya membaca selembar surat. 0
Ја читам једну књигу. Sa-- --m---a seb-------u. S--- m------ s----- b---- S-y- m-m-a-a s-b-a- b-k-. ------------------------- Saya membaca sebuah buku. 0
Ја читам. S--- -em---a. S--- m------- S-y- m-m-a-a- ------------- Saya membaca. 0
Ти читаш. K--- --mbac-. K--- m------- K-m- m-m-a-a- ------------- Kamu membaca. 0
Он чита. Dia-m-mba-a. D-- m------- D-a m-m-a-a- ------------ Dia membaca. 0
Ја пишем. Say----nu---. S--- m------- S-y- m-n-l-s- ------------- Saya menulis. 0
Ја пишем једно слово. Saya----ul-s s-buah ---uf. S--- m------ s----- h----- S-y- m-n-l-s s-b-a- h-r-f- -------------------------- Saya menulis sebuah huruf. 0
Ја пишем једну реч. Sa-a -enuli---e-u-h ka--. S--- m------ s----- k---- S-y- m-n-l-s s-b-a- k-t-. ------------------------- Saya menulis sebuah kata. 0
Ја пишем једну реченицу. Say- -e-uli--s-bu-h k-l----. S--- m------ s----- k------- S-y- m-n-l-s s-b-a- k-l-m-t- ---------------------------- Saya menulis sebuah kalimat. 0
Ја пишем једно писмо. S-----en-l-- s-le---r surat. S--- m------ s------- s----- S-y- m-n-l-s s-l-m-a- s-r-t- ---------------------------- Saya menulis selembar surat. 0
Ја пишем једну књигу. Saya--e---i- sebua---u-u. S--- m------ s----- b---- S-y- m-n-l-s s-b-a- b-k-. ------------------------- Saya menulis sebuah buku. 0
Ја пишем. Sa---m--ul--. S--- m------- S-y- m-n-l-s- ------------- Saya menulis. 0
Ти пишеш. K----m---li-. K--- m------- K-m- m-n-l-s- ------------- Kamu menulis. 0
Он пише. Di- --nul--. D-- m------- D-a m-n-l-s- ------------ Dia menulis. 0

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!