Рјечник

sr Читати и писати   »   id Membaca dan Menulis

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [enam]

Membaca dan Menulis

Изаберите како желите да видите превод:   
српски индонежански Игра Више
Ja читам. Sa-- me---c-. S___ m_______ S-y- m-m-a-a- ------------- Saya membaca. 0
Ја читам једно слово. S--a-----ac----bua- hu-uf. S___ m______ s_____ h_____ S-y- m-m-a-a s-b-a- h-r-f- -------------------------- Saya membaca sebuah huruf. 0
Ја читам једну реч. S-----e----- s--uah-k---. S___ m______ s_____ k____ S-y- m-m-a-a s-b-a- k-t-. ------------------------- Saya membaca sebuah kata. 0
Ја читам једну реченицу. S--a me--a-- -eb--h -alima-. S___ m______ s_____ k_______ S-y- m-m-a-a s-b-a- k-l-m-t- ---------------------------- Saya membaca sebuah kalimat. 0
Ја читам једно писмо. S--a ---baca s-lemba--surat. S___ m______ s_______ s_____ S-y- m-m-a-a s-l-m-a- s-r-t- ---------------------------- Saya membaca selembar surat. 0
Ја читам једну књигу. S-y- -emb-c---ebu-h--u--. S___ m______ s_____ b____ S-y- m-m-a-a s-b-a- b-k-. ------------------------- Saya membaca sebuah buku. 0
Ја читам. Sa-a -e--a--. S___ m_______ S-y- m-m-a-a- ------------- Saya membaca. 0
Ти читаш. K--- -emba--. K___ m_______ K-m- m-m-a-a- ------------- Kamu membaca. 0
Он чита. Di--m-mba--. D__ m_______ D-a m-m-a-a- ------------ Dia membaca. 0
Ја пишем. S--a -enu-is. S___ m_______ S-y- m-n-l-s- ------------- Saya menulis. 0
Ја пишем једно слово. S-ya m-nu-i- --bu-h -ur--. S___ m______ s_____ h_____ S-y- m-n-l-s s-b-a- h-r-f- -------------------------- Saya menulis sebuah huruf. 0
Ја пишем једну реч. S-ya--e-ul-- ---uah ka-a. S___ m______ s_____ k____ S-y- m-n-l-s s-b-a- k-t-. ------------------------- Saya menulis sebuah kata. 0
Ја пишем једну реченицу. Sa-a me----s---b--- ka-i-a-. S___ m______ s_____ k_______ S-y- m-n-l-s s-b-a- k-l-m-t- ---------------------------- Saya menulis sebuah kalimat. 0
Ја пишем једно писмо. S-ya me-u-i- ---e--a- su--t. S___ m______ s_______ s_____ S-y- m-n-l-s s-l-m-a- s-r-t- ---------------------------- Saya menulis selembar surat. 0
Ја пишем једну књигу. S-ya menu-is seb-ah ---u. S___ m______ s_____ b____ S-y- m-n-l-s s-b-a- b-k-. ------------------------- Saya menulis sebuah buku. 0
Ја пишем. S--- -enu-i-. S___ m_______ S-y- m-n-l-s- ------------- Saya menulis. 0
Ти пишеш. K--u-m-n-li-. K___ m_______ K-m- m-n-l-s- ------------- Kamu menulis. 0
Он пише. D-a--e----s. D__ m_______ D-a m-n-l-s- ------------ Dia menulis. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + индонежански (1-100) МП3 индонежански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!