Рјечник

sr Читати и писати   »   mk Читање и пишување

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шест]

6 [shyest]

Читање и пишување

[Chitaњye i pishoovaњye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ja читам. Ја- -ит-м. Ј-- ч----- Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Ј-- ------. Ј-- c------ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ја читам једно слово. Ј---чи-ам едн-----в-. Ј-- ч---- е--- б----- Ј-с ч-т-м е-н- б-к-а- --------------------- Јас читам една буква. 0
Ј-s c-i--- ---n-----kva. Ј-- c----- y---- b------ Ј-s c-i-a- y-d-a b-o-v-. ------------------------ Јas chitam yedna bookva.
Ја читам једну реч. Ја--ч-т-м--д-н з---. Ј-- ч---- е--- з---- Ј-с ч-т-м е-е- з-о-. -------------------- Јас читам еден збор. 0
Јa- ch-tam-yedyen ---r. Ј-- c----- y----- z---- Ј-s c-i-a- y-d-e- z-o-. ----------------------- Јas chitam yedyen zbor.
Ја читам једну реченицу. Ја--чи-ам---н- ре--ница. Ј-- ч---- е--- р-------- Ј-с ч-т-м е-н- р-ч-н-ц-. ------------------------ Јас читам една реченица. 0
Ј-s-c--t-------a --ec---ni--a. Ј-- c----- y---- r------------ Ј-s c-i-a- y-d-a r-e-h-e-i-z-. ------------------------------ Јas chitam yedna ryechyenitza.
Ја читам једно писмо. Јас-ч-т-м---но--исмо. Ј-- ч---- е--- п----- Ј-с ч-т-м е-н- п-с-о- --------------------- Јас читам едно писмо. 0
Јa----i-a---ed-o -i-m-. Ј-- c----- y---- p----- Ј-s c-i-a- y-d-o p-s-o- ----------------------- Јas chitam yedno pismo.
Ја читам једну књигу. Ј-с чи--- е--а-кн--а. Ј-- ч---- е--- к----- Ј-с ч-т-м е-н- к-и-а- --------------------- Јас читам една книга. 0
Јa- -h-t-m--e-n---nig--. Ј-- c----- y---- k------ Ј-s c-i-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------ Јas chitam yedna knigua.
Ја читам. Јас---там. Ј-- ч----- Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Јas-ch-t--. Ј-- c------ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ти читаш. Ти -----. Т- ч----- Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
T- ch-t-s-. T- c------- T- c-i-a-h- ----------- Ti chitash.
Он чита. Т---ч---. Т-- ч---- Т-ј ч-т-. --------- Тој чита. 0
T-ј -h--a. T-- c----- T-ј c-i-a- ---------- Toј chita.
Ја пишем. Јас -и-у--м. Ј-- п------- Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј---p----o-a-. Ј-- p--------- Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ја пишем једно слово. Ја- -иш-ва- -дн---уква. Ј-- п------ е--- б----- Ј-с п-ш-в-м е-н- б-к-а- ----------------------- Јас пишувам една буква. 0
Ј-s p----ova- --dn- b-o-va. Ј-- p-------- y---- b------ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a b-o-v-. --------------------------- Јas pishoovam yedna bookva.
Ја пишем једну реч. Јас п----а--е-ен ---р. Ј-- п------ е--- з---- Ј-с п-ш-в-м е-е- з-о-. ---------------------- Јас пишувам еден збор. 0
Ј-s ------v-m-ye---n-zb--. Ј-- p-------- y----- z---- Ј-s p-s-o-v-m y-d-e- z-o-. -------------------------- Јas pishoovam yedyen zbor.
Ја пишем једну реченицу. Ја- п----ам една---ч-ни--. Ј-- п------ е--- р-------- Ј-с п-ш-в-м е-н- р-ч-н-ц-. -------------------------- Јас пишувам една реченица. 0
Ј-s-p-s-oo-----e-na -yec---ni-z-. Ј-- p-------- y---- r------------ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a r-e-h-e-i-z-. --------------------------------- Јas pishoovam yedna ryechyenitza.
Ја пишем једно писмо. Ј-с--ишу--- едн--пи--о. Ј-- п------ е--- п----- Ј-с п-ш-в-м е-н- п-с-о- ----------------------- Јас пишувам едно писмо. 0
Јas-pishoov-- -ed-- ---mo. Ј-- p-------- y---- p----- Ј-s p-s-o-v-m y-d-o p-s-o- -------------------------- Јas pishoovam yedno pismo.
Ја пишем једну књигу. Ј-с-п--увам е-н- к---а. Ј-- п------ е--- к----- Ј-с п-ш-в-м е-н- к-и-а- ----------------------- Јас пишувам една книга. 0
Јa----sh--v-m-yedna-----ua. Ј-- p-------- y---- k------ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a k-i-u-. --------------------------- Јas pishoovam yedna knigua.
Ја пишем. Ја- пишу-а-. Ј-- п------- Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј-s------o---. Ј-- p--------- Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ти пишеш. Т----ш-ваш. Т- п------- Т- п-ш-в-ш- ----------- Ти пишуваш. 0
Ti-p-s-o-va-h. T- p---------- T- p-s-o-v-s-. -------------- Ti pishoovash.
Он пише. То---иш---. Т-- п------ Т-ј п-ш-в-. ----------- Тој пишува. 0
T-- pi--o-v-. T-- p-------- T-ј p-s-o-v-. ------------- Toј pishoova.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!