Рјечник

sr Читати и писати   »   mr वाचणे आणि लिहिणे

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

६ [सहा]

6 [Sahā]

वाचणे आणि लिहिणे

[vācaṇē āṇi lihiṇē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Ja читам. मी----त आ--. मी वा__ आ__ म- व-च- आ-े- ------------ मी वाचत आहे. 0
mī-v-cat----ē. m_ v_____ ā___ m- v-c-t- ā-ē- -------------- mī vācata āhē.
Ја читам једно слово. मी -- मु-ाक--र---चत-आहे. मी ए_ मु____ वा__ आ__ म- ए- म-ळ-क-ष- व-च- आ-े- ------------------------ मी एक मुळाक्षर वाचत आहे. 0
Mī-ē-a ---ā----- ---at---hē. M_ ē__ m________ v_____ ā___ M- ē-a m-ḷ-k-a-a v-c-t- ā-ē- ---------------------------- Mī ēka muḷākṣara vācata āhē.
Ја читам једну реч. म- -क-शब्- ---त-आ-े. मी ए_ श__ वा__ आ__ म- ए- श-्- व-च- आ-े- -------------------- मी एक शब्द वाचत आहे. 0
M- -k--śabda-v----- āhē. M_ ē__ ś____ v_____ ā___ M- ē-a ś-b-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka śabda vācata āhē.
Ја читам једну реченицу. मी--- व---य----- -ह-. मी ए_ वा__ वा__ आ__ म- ए- व-क-य व-च- आ-े- --------------------- मी एक वाक्य वाचत आहे. 0
M----a-v--y- v---t- ā-ē. M_ ē__ v____ v_____ ā___ M- ē-a v-k-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka vākya vācata āhē.
Ја читам једно писмо. मी -- प--- ---त--ह-. मी ए_ प__ वा__ आ__ म- ए- प-्- व-च- आ-े- -------------------- मी एक पत्र वाचत आहे. 0
Mī ē-a----ra-v-c----āh-. M_ ē__ p____ v_____ ā___ M- ē-a p-t-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka patra vācata āhē.
Ја читам једну књигу. मी--क----्-क----त-आह-. मी ए_ पु___ वा__ आ__ म- ए- प-स-त- व-च- आ-े- ---------------------- मी एक पुस्तक वाचत आहे. 0
Mī-ēka --sta-- v-c-ta -hē. M_ ē__ p______ v_____ ā___ M- ē-a p-s-a-a v-c-t- ā-ē- -------------------------- Mī ēka pustaka vācata āhē.
Ја читам. म---ा-त ---. मी वा__ आ__ म- व-च- आ-े- ------------ मी वाचत आहे. 0
Mī vāc-t- -h-. M_ v_____ ā___ M- v-c-t- ā-ē- -------------- Mī vācata āhē.
Ти читаш. तू--ाचत -ह-स. तू वा__ आ___ त- व-च- आ-े-. ------------- तू वाचत आहेस. 0
T-----ata ā-ē-a. T_ v_____ ā_____ T- v-c-t- ā-ē-a- ---------------- Tū vācata āhēsa.
Он чита. त----चत-आ--. तो वा__ आ__ त- व-च- आ-े- ------------ तो वाचत आहे. 0
T--v-cata ---. T_ v_____ ā___ T- v-c-t- ā-ē- -------------- Tō vācata āhē.
Ја пишем. म------त --े. मी लि__ आ__ म- ल-ह-त आ-े- ------------- मी लिहित आहे. 0
M- -i--t--āhē. M_ l_____ ā___ M- l-h-t- ā-ē- -------------- Mī lihita āhē.
Ја пишем једно слово. मी-एक ------ष- ----- ---. मी ए_ मु____ लि__ आ__ म- ए- म-ळ-क-ष- ल-ह-त आ-े- ------------------------- मी एक मुळाक्षर लिहित आहे. 0
M--ēk----ḷ-k---a -ih--a--h-. M_ ē__ m________ l_____ ā___ M- ē-a m-ḷ-k-a-a l-h-t- ā-ē- ---------------------------- Mī ēka muḷākṣara lihita āhē.
Ја пишем једну реч. म---क ---द--िह----हे. मी ए_ श__ लि__ आ__ म- ए- श-्- ल-ह-त आ-े- --------------------- मी एक शब्द लिहित आहे. 0
Mī ēka ś-bda--ihit- ā-ē. M_ ē__ ś____ l_____ ā___ M- ē-a ś-b-a l-h-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka śabda lihita āhē.
Ја пишем једну реченицу. मी-----ा-्----ह---आ-े. मी ए_ वा__ लि__ आ__ म- ए- व-क-य ल-ह-त आ-े- ---------------------- मी एक वाक्य लिहित आहे. 0
M----- -ā--a lih-ta --ē. M_ ē__ v____ l_____ ā___ M- ē-a v-k-a l-h-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka vākya lihita āhē.
Ја пишем једно писмо. मी ---पत-- लि----आ--. मी ए_ प__ लि__ आ__ म- ए- प-्- ल-ह-त आ-े- --------------------- मी एक पत्र लिहित आहे. 0
M- -ka p---a-lihita-āh-. M_ ē__ p____ l_____ ā___ M- ē-a p-t-a l-h-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka patra lihita āhē.
Ја пишем једну књигу. म--एक------क -ि-ित--हे. मी ए_ पु___ लि__ आ__ म- ए- प-स-त- ल-ह-त आ-े- ----------------------- मी एक पुस्तक लिहित आहे. 0
M- ē-a-pu-ta-a --hit- ā--. M_ ē__ p______ l_____ ā___ M- ē-a p-s-a-a l-h-t- ā-ē- -------------------------- Mī ēka pustaka lihita āhē.
Ја пишем. म- ---ि----े. मी लि__ आ__ म- ल-ह-त आ-े- ------------- मी लिहित आहे. 0
M----hi----hē. M_ l_____ ā___ M- l-h-t- ā-ē- -------------- Mī lihita āhē.
Ти пишеш. त- ल-ह-त-आहे-. तू लि__ आ___ त- ल-ह-त आ-े-. -------------- तू लिहित आहेस. 0
Tū -ihi-----ē-a. T_ l_____ ā_____ T- l-h-t- ā-ē-a- ---------------- Tū lihita āhēsa.
Он пише. त---िह-त--ह-. तो लि__ आ__ त- ल-ह-त आ-े- ------------- तो लिहित आहे. 0
T--l----- āhē. T_ l_____ ā___ T- l-h-t- ā-ē- -------------- Tō lihita āhē.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + марати (1-100) МП3 марати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!