Рјечник

sr Читати и писати   »   te చదవడం మరియు వ్రాయడం

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [ఆరు]

6 [Āru]

చదవడం మరియు వ్రాయడం

[Cadavaḍaṁ mariyu vrāyaḍaṁ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Ja читам. నేను-చ-ు--త--ు నే_ చ____ న-న- చ-ు-ు-ా-ు -------------- నేను చదువుతాను 0
Nēnu c-d-v-tā-u N___ c_________ N-n- c-d-v-t-n- --------------- Nēnu caduvutānu
Ја читам једно слово. నేన- ఒ-----ష-ం చదు-ు---ు నే_ ఒ_ అ___ చ____ న-న- ఒ- అ-్-ర- చ-ు-ు-ా-ు ------------------------ నేను ఒక అక్షరం చదువుతాను 0
Nē-u o-- --ṣar-ṁ-c-du-utānu N___ o__ a______ c_________ N-n- o-a a-ṣ-r-ṁ c-d-v-t-n- --------------------------- Nēnu oka akṣaraṁ caduvutānu
Ја читам једну реч. న----ఒక--దా---ి---ు-ుత--ు నే_ ఒ_ ప___ చ____ న-న- ఒ- ప-ా-్-ి చ-ు-ు-ా-ు ------------------------- నేను ఒక పదాన్ని చదువుతాను 0
N-nu-ok- -a--n-i-ca-u--tānu N___ o__ p______ c_________ N-n- o-a p-d-n-i c-d-v-t-n- --------------------------- Nēnu oka padānni caduvutānu
Ја читам једну реченицу. నేను--- -ా-్యాన-ని--దువు-ాను నే_ ఒ_ వా____ చ____ న-న- ఒ- వ-క-య-న-న- చ-ు-ు-ా-ు ---------------------------- నేను ఒక వాక్యాన్ని చదువుతాను 0
Nē-- o-a --ky-nn- c---v----u N___ o__ v_______ c_________ N-n- o-a v-k-ā-n- c-d-v-t-n- ---------------------------- Nēnu oka vākyānni caduvutānu
Ја читам једно писмо. నేను-ఒ----ఖని --ు--త-ను నే_ ఒ_ లే__ చ____ న-న- ఒ- ల-ఖ-ి చ-ు-ు-ా-ు ----------------------- నేను ఒక లేఖని చదువుతాను 0
Nē---o-a--ēk---i -------ā-u N___ o__ l______ c_________ N-n- o-a l-k-a-i c-d-v-t-n- --------------------------- Nēnu oka lēkhani caduvutānu
Ја читам једну књигу. నే-- ఒక ---్తకా---ి చ--వుతాను నే_ ఒ_ పు_____ చ____ న-న- ఒ- ప-స-త-ా-్-ి చ-ు-ు-ా-ు ----------------------------- నేను ఒక పుస్తకాన్ని చదువుతాను 0
N-----k---u-t----n- ca-uv-t--u N___ o__ p_________ c_________ N-n- o-a p-s-a-ā-n- c-d-v-t-n- ------------------------------ Nēnu oka pustakānni caduvutānu
Ја читам. నేను----వ----ు నే_ చ____ న-న- చ-ు-ు-ా-ు -------------- నేను చదువుతాను 0
Nē-u-------tā-u N___ c_________ N-n- c-d-v-t-n- --------------- Nēnu caduvutānu
Ти читаш. న---వ--చ--వు ను__ చ__ న-వ-వ- చ-ు-ు ------------ నువ్వు చదువు 0
Nuv-u-ca--vu N____ c_____ N-v-u c-d-v- ------------ Nuvvu caduvu
Он чита. అ-ను--దువ-త-డు అ__ చ____ అ-న- చ-ు-ు-ా-ు -------------- అతను చదువుతాడు 0
A-an--ca-uv-t-ḍu A____ c_________ A-a-u c-d-v-t-ḍ- ---------------- Atanu caduvutāḍu
Ја пишем. నే-ు-వ్ర--్తా-ు నే_ వ్____ న-న- వ-ర-స-త-న- --------------- నేను వ్రాస్తాను 0
N----v------u N___ v_______ N-n- v-ā-t-n- ------------- Nēnu vrāstānu
Ја пишем једно слово. న-న--ఒక----ష--న-ని-వ్--స్త--ు నే_ ఒ_ అ_____ వ్____ న-న- ఒ- అ-్-ర-న-న- వ-ర-స-త-న- ----------------------------- నేను ఒక అక్షరాన్ని వ్రాస్తాను 0
N-n---k--a-ṣar---i---ā-t--u N___ o__ a________ v_______ N-n- o-a a-ṣ-r-n-i v-ā-t-n- --------------------------- Nēnu oka akṣarānni vrāstānu
Ја пишем једну реч. న-న--ఒక --ా-్-ి-------త-ను నే_ ఒ_ ప___ వ్____ న-న- ఒ- ప-ా-్-ి వ-ర-స-త-న- -------------------------- నేను ఒక పదాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-u--ka-padā--i---āstānu N___ o__ p______ v_______ N-n- o-a p-d-n-i v-ā-t-n- ------------------------- Nēnu oka padānni vrāstānu
Ја пишем једну реченицу. నే-- -- వా---ా---- -్రాస్త--ు నే_ ఒ_ వా____ వ్____ న-న- ఒ- వ-క-య-న-న- వ-ర-స-త-న- ----------------------------- నేను ఒక వాక్యాన్ని వ్రాస్తాను 0
N-n-------ā-------vrāst--u N___ o__ v_______ v_______ N-n- o-a v-k-ā-n- v-ā-t-n- -------------------------- Nēnu oka vākyānni vrāstānu
Ја пишем једно писмо. న-న- ఒక-ఉత్--ాన-----్--స-త-ను నే_ ఒ_ ఉ_____ వ్____ న-న- ఒ- ఉ-్-ర-న-న- వ-ర-స-త-న- ----------------------------- నేను ఒక ఉత్తరాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-- --- ------n---v----ānu N___ o__ u________ v_______ N-n- o-a u-t-r-n-i v-ā-t-n- --------------------------- Nēnu oka uttarānni vrāstānu
Ја пишем једну књигу. న----ఒ- పు-్త-ా---ి---ర---తాను నే_ ఒ_ పు_____ వ్____ న-న- ఒ- ప-స-త-ా-్-ి వ-ర-స-త-న- ------------------------------ నేను ఒక పుస్తకాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nēn-------u------ni ----t--u N___ o__ p_________ v_______ N-n- o-a p-s-a-ā-n- v-ā-t-n- ---------------------------- Nēnu oka pustakānni vrāstānu
Ја пишем. నే-ు--్-ా--త--ు నే_ వ్____ న-న- వ-ర-స-త-న- --------------- నేను వ్రాస్తాను 0
Nēnu-v------u N___ v_______ N-n- v-ā-t-n- ------------- Nēnu vrāstānu
Ти пишеш. న-వ--ు వ్---ి ను__ వ్__ న-వ-వ- వ-ర-య- ------------- నువ్వు వ్రాయి 0
Nu--- ---yi N____ v____ N-v-u v-ā-i ----------- Nuvvu vrāyi
Он пише. అత-ు------్-ా-ు అ__ వ్____ అ-న- వ-ర-స-త-డ- --------------- అతను వ్రాస్తాడు 0
At-n- v---tā-u A____ v_______ A-a-u v-ā-t-ḍ- -------------- Atanu vrāstāḍu

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!