Рјечник

sr Читати и писати   »   te చదవడం మరియు వ్రాయడం

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [ఆరు]

6 [Āru]

చదవడం మరియు వ్రాయడం

[Cadavaḍaṁ mariyu vrāyaḍaṁ]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски телугу Игра Више
Ja читам. నే-- చ-------ు నేను చదువుతాను 0
Nē-- c--------uNēnu caduvutānu
Ја читам једно слово. నే-- ఒ- అ----- చ-------ు నేను ఒక అక్షరం చదువుతాను 0
Nē-- o-- a------ c--------uNēnu oka akṣaraṁ caduvutānu
Ја читам једну реч. నే-- ఒ- ప------ చ-------ు నేను ఒక పదాన్ని చదువుతాను 0
Nē-- o-- p------ c--------uNēnu oka padānni caduvutānu
Ја читам једну реченицу. నే-- ఒ- వ--------- చ-------ు నేను ఒక వాక్యాన్ని చదువుతాను 0
Nē-- o-- v------- c--------uNēnu oka vākyānni caduvutānu
Ја читам једно писмо. నే-- ఒ- ల---- చ-------ు నేను ఒక లేఖని చదువుతాను 0
Nē-- o-- l------ c--------uNēnu oka lēkhani caduvutānu
Ја читам једну књигу. నే-- ఒ- ప---------- చ-------ు నేను ఒక పుస్తకాన్ని చదువుతాను 0
Nē-- o-- p--------- c--------uNēnu oka pustakānni caduvutānu
Ја читам. నే-- చ-------ు నేను చదువుతాను 0
Nē-- c--------uNēnu caduvutānu
Ти читаш. ను---- చ---ు నువ్వు చదువు 0
Nu--- c----uNuvvu caduvu
Он чита. అత-- చ-------ు అతను చదువుతాడు 0
At--- c--------uAtanu caduvutāḍu
Ја пишем. నే-- వ--------ు నేను వ్రాస్తాను 0
Nē-- v------uNēnu vrāstānu
Ја пишем једно слово. నే-- ఒ- అ--------- వ--------ు నేను ఒక అక్షరాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-- o-- a-------- v------uNēnu oka akṣarānni vrāstānu
Ја пишем једну реч. నే-- ఒ- ప------ వ--------ు నేను ఒక పదాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-- o-- p------ v------uNēnu oka padānni vrāstānu
Ја пишем једну реченицу. నే-- ఒ- వ--------- వ--------ు నేను ఒక వాక్యాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-- o-- v------- v------uNēnu oka vākyānni vrāstānu
Ја пишем једно писмо. నే-- ఒ- ఉ--------- వ--------ు నేను ఒక ఉత్తరాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-- o-- u-------- v------uNēnu oka uttarānni vrāstānu
Ја пишем једну књигу. నే-- ఒ- ప---------- వ--------ు నేను ఒక పుస్తకాన్ని వ్రాస్తాను 0
Nē-- o-- p--------- v------uNēnu oka pustakānni vrāstānu
Ја пишем. నే-- వ--------ు నేను వ్రాస్తాను 0
Nē-- v------uNēnu vrāstānu
Ти пишеш. ను---- వ----ి నువ్వు వ్రాయి 0
Nu--- v---iNuvvu vrāyi
Он пише. అత-- వ--------ు అతను వ్రాస్తాడు 0
At--- v------uAtanu vrāstāḍu

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!