Рјечник

sr Бројеви   »   uk Числа

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [сім]

7 [sim]

Числа

Chysla

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја бројим: Я---х--: Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую: 0
Y---a-h-y-: Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
један, два, три о-и-, д-а,-т-и о____ д___ т__ о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
od-n---v-- --y o____ d___ t__ o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Ја бројим до три. Я р-х-ю -о-----х. Я р____ д_ т_____ Я р-х-ю д- т-ь-х- ----------------- Я рахую до трьох. 0
YA-ra-h-y- -o-trʹ-kh. Y_ r______ d_ t______ Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Ја бројим даље: Я --х-ю-д--і: Я р____ д____ Я р-х-ю д-л-: ------------- Я рахую далі: 0
YA-ra-h-yu -ali: Y_ r______ d____ Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
четири, пет, шест, Чот--и, п-ять---ість, Ч______ п_____ ш_____ Ч-т-р-, п-я-ь- ш-с-ь- --------------------- Чотири, п’ять, шість, 0
C----r-, p-y-t-, --istʹ, C_______ p______ s______ C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
седам, осам, девет с-м, в--ім- ---’ять с___ в_____ д______ с-м- в-с-м- д-в-я-ь ------------------- сім, вісім, дев’ять 0
si---v-si---d----a-ʹ s___ v_____ d_______ s-m- v-s-m- d-v-y-t- -------------------- sim, visim, devʺyatʹ
Ја бројим. Я--а-ую. Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую. 0
YA---khu-u. Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu.
Ти бројиш. Т- -аху-ш. Т_ р______ Т- р-х-є-. ---------- Ти рахуєш. 0
T- -ak--yesh. T_ r_________ T- r-k-u-e-h- ------------- Ty rakhuyesh.
Он броји. Ві---а-ує. В__ р_____ В-н р-х-є- ---------- Він рахує. 0
Vi---a-----. V__ r_______ V-n r-k-u-e- ------------ Vin rakhuye.
Један. Први. О-и------ши-. О____ П______ О-и-. П-р-и-. ------------- Один. Перший. 0
O-y-. -ershyy̆. O____ P_______ O-y-. P-r-h-y-. --------------- Odyn. Pershyy̆.
Два. Други. Д-а- Д-у-и-. Д___ Д______ Д-а- Д-у-и-. ------------ Два. Другий. 0
Dva- -ruh-y-. D___ D______ D-a- D-u-y-̆- ------------- Dva. Druhyy̆.
Три. Трећи. Тр-.--р--і-. Т___ Т______ Т-и- Т-е-і-. ------------ Три. Третій. 0
Tr-. -re-iy̆. T___ T______ T-y- T-e-i-̆- ------------- Try. Tretiy̆.
Четири. Четврти. Ч-тир------в--т--. Ч______ Ч_________ Ч-т-р-. Ч-т-е-т-й- ------------------ Чотири. Четвертий. 0
C----r-.--he-v------. C_______ C__________ C-o-y-y- C-e-v-r-y-̆- --------------------- Chotyry. Chetvertyy̆.
Пет. Пети. П----- -’-т--. П_____ П______ П-я-ь- П-я-и-. -------------- П’ять. П’ятий. 0
P-y--ʹ- ---atyy̆. P______ P_______ P-y-t-. P-y-t-y-. ----------------- Pʺyatʹ. Pʺyatyy̆.
Шест. Шести. Ш--т-- Ш-с---. Ш_____ Ш______ Ш-с-ь- Ш-с-и-. -------------- Шість. Шостий. 0
Sh-s-ʹ. --ost-y-. S______ S_______ S-i-t-. S-o-t-y-. ----------------- Shistʹ. Shostyy̆.
Седам. Седми. Сі-- -ь-м--. С___ С______ С-м- С-о-и-. ------------ Сім. Сьомий. 0
S--- S--myy-. S___ S______ S-m- S-o-y-̆- ------------- Sim. Sʹomyy̆.
Осам. Осми. Ві--м- В----ий. В_____ В_______ В-с-м- В-с-м-й- --------------- Вісім. Восьмий. 0
Vis-m. V----yy-. V_____ V_______ V-s-m- V-s-m-y-. ---------------- Visim. Vosʹmyy̆.
Девет. Девети. Д-в’-т-- Д-в’ят--. Д_______ Д________ Д-в-я-ь- Д-в-я-и-. ------------------ Дев’ять. Дев’ятий. 0
D-vʺya--. De--yaty--. D________ D_________ D-v-y-t-. D-v-y-t-y-. --------------------- Devʺyatʹ. Devʺyatyy̆.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...