Рјечник

sr Сати   »   am ጊዜው

8 [осам]

Сати

Сати

8 [ስምንት]

8 [siminiti]

ጊዜው

[se‘ati]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Извините! ይ-ር--ን! ይ------ ይ-ር-ዎ-! ------- ይቅርታዎን! 0
yik-ir----oni! y------------- y-k-i-i-a-o-i- -------------- yik’iritawoni!
Молим Вас, колико је сати? እ-ክህ/ሽ-ሰዓት ስ-ት ነ-? እ----- ሰ-- ስ-- ነ-- እ-ክ-/- ሰ-ት ስ-ት ነ-? ------------------ እባክህ/ሽ ሰዓት ስንት ነው? 0
i---ih--s-- --‘a-i sini-- new-? i---------- s----- s----- n---- i-a-i-i-s-i s-‘-t- s-n-t- n-w-? ------------------------------- ibakihi/shi se‘ati siniti newi?
Много хвала! እ-- -ጣ----ሰግ-ለ-። እ-- በ-- አ------- እ-ግ በ-ም አ-ሰ-ና-ው- ---------------- እጅግ በጣም አመሰግናለው። 0
i--gi --t-am- ā-ese-i--lew-. i---- b------ ā------------- i-i-i b-t-a-i ā-e-e-i-a-e-i- ---------------------------- ijigi bet’ami āmeseginalewi.
Један је сат. አ-ድ ሰ-- ነው። አ-- ሰ-- ነ-- አ-ድ ሰ-ት ነ-። ----------- አንድ ሰዓት ነው። 0
ānid----‘-t-----i. ā---- s----- n---- ā-i-i s-‘-t- n-w-. ------------------ ānidi se‘ati newi.
Два су сата. ሁለት-ሰ-ት ነው። ሁ-- ሰ-- ነ-- ሁ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- ሁለት ሰዓት ነው። 0
h-l--i s-‘----n--i. h----- s----- n---- h-l-t- s-‘-t- n-w-. ------------------- huleti se‘ati newi.
Три су сата. ሶ---ሰ-----። ሶ-- ሰ-- ነ-- ሶ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- ሶስት ሰዓት ነው። 0
s-s-t- se---i--ew-. s----- s----- n---- s-s-t- s-‘-t- n-w-. ------------------- sositi se‘ati newi.
Четири су сата. አራት -ዓት ነው። አ-- ሰ-- ነ-- አ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- አራት ሰዓት ነው። 0
ārati s-‘at- newi. ā---- s----- n---- ā-a-i s-‘-t- n-w-. ------------------ ārati se‘ati newi.
Пет је сати. አ--ት-ሰ-- ነው። አ--- ሰ-- ነ-- አ-ስ- ሰ-ት ነ-። ------------ አምስት ሰዓት ነው። 0
ā---iti-se--t----w-. ā------ s----- n---- ā-i-i-i s-‘-t- n-w-. -------------------- āmisiti se‘ati newi.
Шест је сати. ስድስት --- -ው። ስ--- ሰ-- ነ-- ስ-ስ- ሰ-ት ነ-። ------------ ስድስት ሰዓት ነው። 0
s-d-siti-se‘at- n-w-. s------- s----- n---- s-d-s-t- s-‘-t- n-w-. --------------------- sidisiti se‘ati newi.
Седам је сати. ሰባ------ነ-። ሰ-- ሰ-- ነ-- ሰ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- ሰባት ሰዓት ነው። 0
s-bat--s--a-- ---i. s----- s----- n---- s-b-t- s-‘-t- n-w-. ------------------- sebati se‘ati newi.
Осам је сати. ስ------ት -ው። ስ--- ሰ-- ነ-- ስ-ን- ሰ-ት ነ-። ------------ ስምንት ሰዓት ነው። 0
s-m---t----‘ati---w-. s------- s----- n---- s-m-n-t- s-‘-t- n-w-. --------------------- siminiti se‘ati newi.
Девет је сати . ዘጠኝ---- --። ዘ-- ሰ-- ነ-- ዘ-ኝ ሰ-ት ነ-። ----------- ዘጠኝ ሰዓት ነው። 0
zet’en-i--e-ati-ne-i. z------- s----- n---- z-t-e-y- s-‘-t- n-w-. --------------------- zet’enyi se‘ati newi.
Десет је сати. አ---ሰዓ--ነው። አ-- ሰ-- ነ-- አ-ር ሰ-ት ነ-። ----------- አስር ሰዓት ነው። 0
ās-r-----ati-n-w-. ā---- s----- n---- ā-i-i s-‘-t- n-w-. ------------------ āsiri se‘ati newi.
Једанаест је сати. አ-ራ-አንድ--ዓ----። አ-- አ-- ሰ-- ነ-- አ-ራ አ-ድ ሰ-ት ነ-። --------------- አስራ አንድ ሰዓት ነው። 0
āsira-ānid- -e‘a-i -ewi. ā---- ā---- s----- n---- ā-i-a ā-i-i s-‘-t- n-w-. ------------------------ āsira ānidi se‘ati newi.
Дванаест је сати. አስራ-ሁ-ት-ሰዓት ነው። አ-- ሁ-- ሰ-- ነ-- አ-ራ ሁ-ት ሰ-ት ነ-። --------------- አስራ ሁለት ሰዓት ነው። 0
āsir--hu-et---e--t--newi. ā---- h----- s----- n---- ā-i-a h-l-t- s-‘-t- n-w-. ------------------------- āsira huleti se‘ati newi.
Једна минута има шездесет секунди. አን--------- ሰከንዶች -ሉት። አ-- ደ-- ስ-- ሰ---- አ--- አ-ድ ደ-ቃ ስ-ሳ ሰ-ን-ች አ-ት- ---------------------- አንድ ደቂቃ ስልሳ ሰከንዶች አሉት። 0
ā-i-----k’-k’- si---a-sekeni-oc-i ---t-. ā---- d------- s----- s---------- ā----- ā-i-i d-k-ī-’- s-l-s- s-k-n-d-c-i ā-u-i- ---------------------------------------- ānidi dek’īk’a silisa sekenidochi āluti.
Један сат има шездесет минута. አን- -ዓ- -ል--ደ---ች -ሉት። አ-- ሰ-- ስ-- ደ---- አ--- አ-ድ ሰ-ት ስ-ሳ ደ-ቃ-ች አ-ት- ---------------------- አንድ ሰዓት ስልሳ ደቂቃዎች አሉት። 0
āni---s-‘a---sili-a -e-’-k-a----- āl-ti. ā---- s----- s----- d------------ ā----- ā-i-i s-‘-t- s-l-s- d-k-ī-’-w-c-i ā-u-i- ---------------------------------------- ānidi se‘ati silisa dek’īk’awochi āluti.
Један дан има двадесет и четири сата. አን- ቀ- ሃ- አራ- ሰ-------። አ-- ቀ- ሃ- አ-- ሰ--- አ--- አ-ድ ቀ- ሃ- አ-ት ሰ-ቶ- አ-ት- ----------------------- አንድ ቀን ሃያ አራት ሰዓቶች አሉት። 0
ān-d--k’e-i h-y- --a-i se‘--ochi -l--i. ā---- k---- h--- ā---- s-------- ā----- ā-i-i k-e-i h-y- ā-a-i s-‘-t-c-i ā-u-i- --------------------------------------- ānidi k’eni haya ārati se‘atochi āluti.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...