Рјечник

sr Сати   »   bg Часът

8 [осам]

Сати

Сати

8 [осем]

8 [osem]

Часът

[Chasyt]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Извините! Из-ин-т-! И-------- И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
Iz-in---! I-------- I-v-n-t-! --------- Izvinete!
Молим Вас, колико је сати? К-л-о е-ч-съ-,-м---? К---- е ч----- м---- К-л-о е ч-с-т- м-л-? -------------------- Колко е часът, моля? 0
Kolk- y--c-a---, mo---? K---- y- c------ m----- K-l-o y- c-a-y-, m-l-a- ----------------------- Kolko ye chasyt, molya?
Много хвала! М---- б-аг-д-р-. М---- б--------- М-о-о б-а-о-а-я- ---------------- Много благодаря. 0
M-ogo-bl-g-da-ya. M---- b---------- M-o-o b-a-o-a-y-. ----------------- Mnogo blagodarya.
Један је сат. Ч---т --ед--. Ч---- е е---- Ч-с-т е е-и-. ------------- Часът е един. 0
Ch--yt-y- ye--n. C----- y- y----- C-a-y- y- y-d-n- ---------------- Chasyt ye yedin.
Два су сата. Час-- е--ва. Ч---- е д--- Ч-с-т е д-а- ------------ Часът е два. 0
Chas-t--- -v-. C----- y- d--- C-a-y- y- d-a- -------------- Chasyt ye dva.
Три су сата. Ча--т --т-и. Ч---- е т--- Ч-с-т е т-и- ------------ Часът е три. 0
Cha-y--y- t-i. C----- y- t--- C-a-y- y- t-i- -------------- Chasyt ye tri.
Четири су сата. Часъ- е--ет---. Ч---- е ч------ Ч-с-т е ч-т-р-. --------------- Часът е четири. 0
C--s-t-ye--h-t---. C----- y- c------- C-a-y- y- c-e-i-i- ------------------ Chasyt ye chetiri.
Пет је сати. Ча--т-е пет. Ч---- е п--- Ч-с-т е п-т- ------------ Часът е пет. 0
C-as-- -e--et. C----- y- p--- C-a-y- y- p-t- -------------- Chasyt ye pet.
Шест је сати. Ч--ъ--е--е-т. Ч---- е ш---- Ч-с-т е ш-с-. ------------- Часът е шест. 0
Cha-yt -e-s--s-. C----- y- s----- C-a-y- y- s-e-t- ---------------- Chasyt ye shest.
Седам је сати. Ча-ът е -ед-м. Ч---- е с----- Ч-с-т е с-д-м- -------------- Часът е седем. 0
Ch---- ye---dem. C----- y- s----- C-a-y- y- s-d-m- ---------------- Chasyt ye sedem.
Осам је сати. Ч-с-т---осем. Ч---- е о---- Ч-с-т е о-е-. ------------- Часът е осем. 0
Cha-yt -- -sem. C----- y- o---- C-a-y- y- o-e-. --------------- Chasyt ye osem.
Девет је сати . Ч-с-т е-д-в-т. Ч---- е д----- Ч-с-т е д-в-т- -------------- Часът е девет. 0
C--s-t ye-de--t. C----- y- d----- C-a-y- y- d-v-t- ---------------- Chasyt ye devet.
Десет је сати. Ча-ъ- - --сет. Ч---- е д----- Ч-с-т е д-с-т- -------------- Часът е десет. 0
Ch---t -- d-s--. C----- y- d----- C-a-y- y- d-s-t- ---------------- Chasyt ye deset.
Једанаест је сати. Ча--- --е-ина-се-. Ч---- е е--------- Ч-с-т е е-и-а-с-т- ------------------ Часът е единайсет. 0
C---y- -e---d-----e-. C----- y- y---------- C-a-y- y- y-d-n-y-e-. --------------------- Chasyt ye yedinayset.
Дванаест је сати. Ча--- ---в-на----. Ч---- е д--------- Ч-с-т е д-а-а-с-т- ------------------ Часът е дванайсет. 0
Chasyt-y--dv-n-----. C----- y- d--------- C-a-y- y- d-a-a-s-t- -------------------- Chasyt ye dvanayset.
Једна минута има шездесет секунди. Е------ну----ма шей--- --ку-ди. Е--- м----- и-- ш----- с------- Е-н- м-н-т- и-а ш-й-е- с-к-н-и- ------------------------------- Една минута има шейсет секунди. 0
Edn- m----- i-a-s--ys-- -e-un-i. E--- m----- i-- s------ s------- E-n- m-n-t- i-a s-e-s-t s-k-n-i- -------------------------------- Edna minuta ima sheyset sekundi.
Један сат има шездесет минута. Е-и---ас---- -е--е- -и----. Е--- ч-- и-- ш----- м------ Е-и- ч-с и-а ш-й-е- м-н-т-. --------------------------- Един час има шейсет минути. 0
Edin -h-- im--s--y-et -i-u--. E--- c--- i-- s------ m------ E-i- c-a- i-a s-e-s-t m-n-t-. ----------------------------- Edin chas ima sheyset minuti.
Један дан има двадесет и четири сата. Денон---е----ма ---йсет - ч--ири ча--. Д---------- и-- д------ и ч----- ч---- Д-н-н-щ-е-о и-а д-а-с-т и ч-т-р- ч-с-. -------------------------------------- Денонощието има двайсет и четири часа. 0
D-n-no--c---to i-- dv-y--t-----et-ri cha-a. D------------- i-- d------ i c------ c----- D-n-n-s-c-i-t- i-a d-a-s-t i c-e-i-i c-a-a- ------------------------------------------- Denonoshchieto ima dvayset i chetiri chasa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...