Рјечник

sr Сати   »   bn দিনের সময়

8 [осам]

Сати

Сати

৮ [আট]

8 [āṭa]

দিনের সময়

[dinēra samaẏa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Извините! ম-ফ-কর-েন! ম-- ক----- ম-ফ ক-ব-ন- ---------- মাফ করবেন! 0
māpha-ka-abēn-! m---- k-------- m-p-a k-r-b-n-! --------------- māpha karabēna!
Молим Вас, колико је сати? অনু-্-হ ক-- ব---- -টা -াজ-? অ------ ক-- ব---- ক-- ব---- অ-ু-্-হ ক-ে ব-ু-, ক-া ব-জ-? --------------------------- অনুগ্রহ করে বলুন, কটা বাজে? 0
Anug-----ka-ē-ba-u--,-ka-ā -āj-? A------- k--- b------ k--- b---- A-u-r-h- k-r- b-l-n-, k-ṭ- b-j-? -------------------------------- Anugraha karē baluna, kaṭā bājē?
Много хвала! আ--াকে-অ--খ------যবা--৷ আ----- অ----- ধ------ ৷ আ-ন-ক- অ-ং-্- ধ-্-ব-দ ৷ ----------------------- আপনাকে অসংখ্য ধন্যবাদ ৷ 0
Ā-anākē asaṅkh---dha----bāda Ā------ a------- d---------- Ā-a-ā-ē a-a-k-y- d-a-'-a-ā-a ---------------------------- Āpanākē asaṅkhya dhan'yabāda
Један је сат. এখন --টা--াজ- ৷ এ-- এ--- ব--- ৷ এ-ন এ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন একটা বাজে ৷ 0
ē-han---ka---bājē ē----- ē---- b--- ē-h-n- ē-a-ā b-j- ----------------- ēkhana ēkaṭā bājē
Два су сата. এখ- দ--ো বাজ- ৷ এ-- দ--- ব--- ৷ এ-ন দ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন দুটো বাজে ৷ 0
ēk-a-a--u-- ---ē ē----- d--- b--- ē-h-n- d-ṭ- b-j- ---------------- ēkhana duṭō bājē
Три су сата. এখন -িন---বা-ে ৷ এ-- ত---- ব--- ৷ এ-ন ত-ন-ে ব-জ- ৷ ---------------- এখন তিনটে বাজে ৷ 0
ē--a-a-t-na-ē bājē ē----- t----- b--- ē-h-n- t-n-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana tinaṭē bājē
Четири су сата. এখ- চা-টে ব-জে-৷ এ-- চ---- ব--- ৷ এ-ন চ-র-ে ব-জ- ৷ ---------------- এখন চারটে বাজে ৷ 0
ē-h--a --raṭ--b--ē ē----- c----- b--- ē-h-n- c-r-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana cāraṭē bājē
Пет је сати. এখন--াঁচটা--াজে ৷ এ-- প----- ব--- ৷ এ-ন প-ঁ-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন পাঁচটা বাজে ৷ 0
ēkh--a-pām̐---ā---jē ē----- p------- b--- ē-h-n- p-m-c-ṭ- b-j- -------------------- ēkhana pām̐caṭā bājē
Шест је сати. এ----টা ব--ে ৷ এ-- ছ-- ব--- ৷ এ-ন ছ-া ব-জ- ৷ -------------- এখন ছটা বাজে ৷ 0
ē-ha---c--ṭā--ā-ē ē----- c---- b--- ē-h-n- c-a-ā b-j- ----------------- ēkhana chaṭā bājē
Седам је сати. এ---স-তটা বা-ে-৷ এ-- স---- ব--- ৷ এ-ন স-ত-া ব-জ- ৷ ---------------- এখন সাতটা বাজে ৷ 0
ēkha-a-s-t--- -ā-ē ē----- s----- b--- ē-h-n- s-t-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana sātaṭā bājē
Осам је сати. এ-ন--ট-া---জ--৷ এ-- আ--- ব--- ৷ এ-ন আ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন আটটা বাজে ৷ 0
ēk--na-ā--ṭā-b-jē ē----- ā---- b--- ē-h-n- ā-a-ā b-j- ----------------- ēkhana āṭaṭā bājē
Девет је сати . এখন ----ব--ে-৷ এ-- ন-- ব--- ৷ এ-ন ন-া ব-জ- ৷ -------------- এখন নটা বাজে ৷ 0
ē-han- -aṭā-b-jē ē----- n--- b--- ē-h-n- n-ṭ- b-j- ---------------- ēkhana naṭā bājē
Десет је сати. এ---দশ-া--াজে-৷ এ-- দ--- ব--- ৷ এ-ন দ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন দশটা বাজে ৷ 0
ē----- daśa-ā ---ē ē----- d----- b--- ē-h-n- d-ś-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana daśaṭā bājē
Једанаест је сати. এখন-এ-ার-- ব--ে ৷ এ-- এ----- ব--- ৷ এ-ন এ-া-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন এগারটা বাজে ৷ 0
ēk------gār--- b--ē ē----- ē------ b--- ē-h-n- ē-ā-a-ā b-j- ------------------- ēkhana ēgāraṭā bājē
Дванаест је сати. এখন ব--ো-া----- ৷ এ-- ব----- ব--- ৷ এ-ন ব-র-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন বারোটা বাজে ৷ 0
ē-h-na bā-ōṭā bājē ē----- b----- b--- ē-h-n- b-r-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana bārōṭā bājē
Једна минута има шездесет секунди. ষা- --ক---ডে-এ--মি-িট-হ--৷ ষ-- স------- এ- ম---- হ- ৷ ষ-ট স-ক-ন-ড- এ- ম-ন-ট হ- ৷ -------------------------- ষাট সেকেন্ডে এক মিনিট হয় ৷ 0
ṣ----sēk-n-ē-ē-a-miniṭa--a-a ṣ--- s------ ē-- m----- h--- ṣ-ṭ- s-k-n-ē ē-a m-n-ṭ- h-ẏ- ---------------------------- ṣāṭa sēkēnḍē ēka miniṭa haẏa
Један сат има шездесет минута. ষাট---ন-ট- এ---ন-টা -য় ৷ ষ-- ম----- এ- ঘ---- হ- ৷ ষ-ট ম-ন-ট- এ- ঘ-্-া হ- ৷ ------------------------ ষাট মিনিটে এক ঘন্টা হয় ৷ 0
ṣāṭ--m--i---------anṭ--h-ẏa ṣ--- m----- ē-- g----- h--- ṣ-ṭ- m-n-ṭ- ē-a g-a-ṭ- h-ẏ- --------------------------- ṣāṭa miniṭē ēka ghanṭā haẏa
Један дан има двадесет и четири сата. চব্-----ন্টা---- দ----য়-৷ চ----- ঘ----- এ- দ-- হ- ৷ চ-্-ি- ঘ-্-া- এ- দ-ন হ- ৷ ------------------------- চব্বিশ ঘন্টায় এক দিন হয় ৷ 0
c----śa -h-n-----ē-- di-- ha-a c------ g------- ē-- d--- h--- c-b-i-a g-a-ṭ-ẏ- ē-a d-n- h-ẏ- ------------------------------ cabbiśa ghanṭāẏa ēka dina haẏa

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...